Nedelja 11. oktobar 2015.
Piše: Marija Dragnić

skini se


MI NIKADA NEĆEMO (P)OSTATI


Mi nikada nećemo postati bivši ljubavnici.

Ja ne želim da znam šta je odlučnost

Ti žeđaš ideale.

Mi ne ubijamo.

Mi ginemo.

I kažemo -

Hvala!

Tu prestaje razmjena polova

Dva ushićena hermafrodita.

Tu, gdje je počeo rat -

Tješim se.


*


MUMIJA


Duga ulica.

Sunce.

Lagan korak.

Puc!

Puče nešto

Ruka nemoćno ispružena

Puc!

Pljas!

Ode i druga!

Fiju!

Fljus!

Zamlataraše oko mene

podivljale vene.

Hoće dalje!

Hoće prije!

Vuku

Svaka na svoju stranu

Ne mrdam.

Čekam

Čekam

Čekam

Da odustanu od bijega

I krenu od bijesa na mene

Da počnu da stiskaju, da dave

I da me greškom konačno zaviju

U trake od sopstvene mi krvi.

Duga ulica.

Sunce.

Pogled u izlog -

Crvena mi dobro stoji.

Lagan korak.

Težak mrak.


*


GORKO SENZUALNO


Samoća počinje

Našom paralelom

I umnožava se do beskraja

U kom se diramo

Kako smo pokušali JEZIKOM

I jezikom -

Pomislila je.

A onda se sjetila da, ipak, nije ništa

Pokušala.

I pomirljivo je spustila tanke prste u gaćice.


*


SKINI SE!


On kaže -

Skini se i piši!

On se skine

I ja se skinem

I pišem

Gleda me

Ne može da podnese tipkanje

Pipkanje

Sa daljinom u meni

Do koje nikad ne probija

Ustaje

Go i nimalo krut

Ali jezivo odlučan

Uzima i mene i

Zagrijanu mašinu koja je postala

Moja pohota

Moja nježnost

Moje meso

Misao

Smisao

Samo jednim hitrim pokretom

Izbacuje nas kroz prozor bez zavjesa

I opet sam na tlu

Razlupana

Gola

Oko mene

Krv

Blato

Slova

Prokleta slova.

Tenderski filter
Drama
Esej
Poezija
Proza
Tenderska dokumentacija arhiva

2018.

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.