Pustinjska molitva
Katastrofa počinje gomilanjem
nepotrebnih stvari
Dobiješ nekoliko paketa knjiga
pre nego što treba da se iseliš
Postaje lako da se otarasiš nove ture
lažnih prijatelja
Čovek sa stavom je suveren
kralj oslonjen na sebe samog
Neuki misle da se u rečima traži uteha
– glupost!
Svaka reč je kenotaf
za buduće vrelo tišine
Kada se suočim sa svime što čini
da moj položaj
deluje nepodnošljivo
Nedostojnost bliskih
pruža utehu
Godine nisu protekle uzalud
– borba tek predstoji
Još nisam vaš
ni vaš
nikad
Ništa
– ne postoji
Uvek si bio
dok jesi
Uzdam se u vetar
koji uzvitlaće prašinu
i rasuti kišu
To što posle nas
ništa neće ostati
ne menja stvari
Ovo nije poruka
ne nadaj se uzalud
toga nema
Sutra je novo jutro
za one koji požele
da se reše glavobolje
Ostave iza sebe buku dečurlije
koja oponaša odrasle prostake
Ništa u tome nije smešno
reprodukcija kopir mašina
Bog nije umro uzalud
ostavio je iza sebe pijavice
koje se množe
na njegovoj ljubavi
Bilo bi lepo kada bi
svi mediokriteti
umrli u snu
Nežan kraj
za uštve