izdavači, man'te se ćorava posla,

predajte magacine i arhive iskusnim lomačama,

a sebi navucite kecelje i kombinezone,

otvorite pekare i fast-food kioske  –

nek' beslovesna svetina sa korica knjiga

pređe na masan burek i tople hamburgere!

vama će štampanje projanica bolje ići nego njima

konzumacija i probava knjiga,

a zarada će biti čistija i savesnija, jerbo knjiški duh

podložan je zakonima tržišta i marketinga,

a masnocedna gibanica ostaje onirijum sine (moj!) qua

non-stop, u crevima čitana sa punim telesnim razumevanjem.

i nije svejedno kada gladna usta opletu – dobricu, branu,

matiju i marka, jevanđeliste naših literarnih zadruga,

i kada škembići u ulju zacvrče i lukac na akrostih zamiriše,

nije isto kada rab-at božji, upokojeni vladika ikonički

na zemičku slanu osokoljen u novom izdanju zaliči,

i kada dositejevska zvona pred mesarom narod ponesu.

vama će se narod odužiti za vjeki vjekov, besedom

zadriglog trbuhozborca jovana masnoustog...

o vama će se pesme pisati. pijačnom cikom.   

o zadušnicama.

možda je čitav svet oronuo i tuđ,

u praznini mračnog doma, tu iza novinskog

stupca, spava mozak

ružičastih miševa i okna sada zevaju

bez plača i sećanja,

u uglu sobe stare ideološke

proteze: lančići i petokrake,

a slonovi iz parka sanjaju

mladence

               i    

                 krštenja,

komesari su odvedeni na šatro

gubilišta,

majka je stara i iznemogla,

а deca u podrumu seru kifle

urolane u školske sveske,

оtac se ubio na putu

оko sela,

izmaglica i  bože vaskrsni me

ravnodušnog i jakog

da poželim

                  svetu

                           dobro

                                     jutro

i buđenje iz lažnog

sna