Ponedeljak 03. avgust 2015.
Piše: Radivoj Šajtinac

KAD JEDNOM BUDEM STARIJI

A zadesim se, dokono i provokativno

Pred ogledalom, najlepšim mestom

za mumlanje i cupkanje

Odmah ću otrkriti taj odojčeta sjaj

U oku kad mu vreme podrugljivo odslikuje

I prijaviti se onima koji leče predsmrtni svrab

Lepu ljupku ozarenost besmrtnošću

S mirisom cimeta iz malog džepa

Onog

u kom je i sat što poslušno otkucava,

Seli vreme u mošnice i zglobove,

Mislima beli počasna konačišta,

Glača leđa od kamene mahovine, prste od voska

Providno i lahko,

Krilce mokraćno

Pod oblakom, sedefasto zelenim ispljuvkom

Kog uzalud smatram da nije odozgo već čista

Tuđa taština, zavist baš u ovoj sobi s ogledalima


Kad jednom budem stariji KJBS

I stignem na vreme u čekaonicu,

Na tender, na konkurs, u pisoar, u portu

I zakašljem se od prvog anđela koji mi prdne ispred nosa

Neću se naivan predati ni rođenim rukama

Sve leteći za prašinom, sirenama, bonovima,

Kefirom i rasprodajom

Imaću svoje vatirano sedište tamo pred ikonostasom

Dobro će me čuti crvi dok hrčem

Poruku moju

Preneti Fondu, Komisiji, dežurnima i živopisu

I, naravno, ispljuvati u običnu maramicu refren

O mugućim misijama, kletvama i amanetima

Pa kako im bilo, deco draga, teško vama bez mene

Još lasno i svojevoljno

Ako.

Ko vas stvori Za mnom


Ko da ste išta mogli i pre i posle

Dok vas ljubav moja nije opaučila,

Namrčila, pridavila i odobličila

Ko mrkve, peršun, cvekle i zelen paradajze

U sirćetnonebesnom pacu.

Istoriju, samo NJU i njene mehure da osluškujete

Dok rezi i zri doba koje vas se ni ne tiče

A, KJBS, ja ću vam proreći kako ni glavu

Ne treba s ruba kace ko ni s panja micati

Ako nema mrkoglasnog, suvousnog, krezubog

Pevača, svedoka,

Ja sam to vazda znao podesiti

Sve to meni pod kožom, ko pumpica pod košuljom

Beše u svakom trenutku.

E, se latim sebe ko Epohe

Učinim spasenje, mrdnem, prdnem tek da gore

Kom sazveždu javnem neku

I dalje


Lako vama sadašnjima jeste.

Vi sitne i lagodne, neprimetne, skrivećke

Merače i vremena i tegoba, glasova i poruka nosite

Svetle vam glavice i paperjaste stvarčice

Čak i pretećom doživotno- ezonskom znatiželjom

Hitate za svetlom i srećom, jelom i jebom

Mislite, pišete, sročujete, uslikavate

Dela tvorite i pomičete ovu sobu s ogledalima unazad

uvijate u maglu duvare,

Nama koji smo u džepovima nosili tornjeve i zvonike

Pamtili krupna pakovanja i duboke temeljnice

Odani vernim poslušnostima, otvorenih ustiju pred

Strašnim sudom i naorom

I sve nas vi usitnili ko te spravice

Zasladili bi zaborav, podmladili i nečast i apatiju

Ali ja KJBS

Sačuvaću te olovne stope domazluka,

Rodne kuke i priče pripadače, navike s gredica

Taman da vam je tavanica glatka ko krov

Kosturnice s ove strane

Ovako uspravljen, ko ogledalo

Pred kojim se

Bištim i ništim, još mlad i kolebljiv,

S izraslinom tamo gde joj mesto nije, kateterom

Između srca i teških zvona.

Zaspalom tabletom pod jezikom, bezimenom jadnicom

Sitnom spasiteljkom

Koja bi da mi ne da

Da sročim nezasluženu ništoliku tegobu

Kojom pretim iz bezglava malaksanja

Tako vičan, tako večan Svetu i Vremenu


KJBS

Zaludan sav je plesnavi naum

I to će, mimo pravde lične

Biti Posle

a ne kad mu vreme jeste

reci, bljesni

verno moje ogledalo

Nije Svet sva zbilja ni sva zbilja Svet

Moglo se, moglo i mimo

Niko nikom da ne ništi ništa

A mi bratski sami i jedini, nikad bliži i jediniji

Ni disanju da te ne nauči tuđe Ništa

A lik da nam bude baš takav

Da nam ogledala i nisu potrebna

sem kad kraj nepoznatog zastanemo

a to i nije ni za gledanje ni za slušanje

sami da se zaskočimo i oplodimo

sve nalik do nalika da oslepi i Bog

koliko smo složni u Zbilji i Pojavi

pesmi i trpezi, stadionu i Akademiji,

hramu i vašaru, genu i bajtu

sahranama i svatovima

a da to nikakvom Svetu ne dugujemo

nego Svet nama

i da mu je, alal, oprošteno


ko i vama što bi da mislite, patite, radite i jebete

prijavljujete i objavljujete

a nas koji smo se svega toga, navek zasitili, ništa da ne zapitate

našto vama, deco, iskušenja

gorka prava i otrovne čežnje

kad pored nas i ogledala i vaskolike Jasnoće

mileće, mrmljajuće, pevajuće


Kad jednom budem stariji KJBS

Bome i nezdrav jer grdno će se Spolja

Sručiti tako što ga kraj sebe videti neću

Izdaće me sušto špiglo, živino mleko majčinsko

Ognjište očevo i krv dedova,

I pred raspetu ovu porodičnu ledenicu

Studeni pokrov, naopako okrenut

Da me iz videla i zbitija skloni

Poslednji ću zakon učiti

Sam samcijat


Nečujan, nevidljiv, neupisan


*

Veliki Bečkerek

Miholjdan 2012.

Tenderski filter
Drama
Esej
Poezija
Proza
Tenderska dokumentacija arhiva

2018.

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.