Navršilo se deset nedelja od konstituisanja nove upravne strukture u Udruženju likovnih umetnika Srbije (ULUS). U ovom rezimiranom izveštaju pokušaćemo da upoznamo čitatelje sa našim udruženim naporima da učinimo ovo udruženje funkcionalnim za svoje članstvo, ali i generalno kreiramo dinamični prostor za kulturnu razmenu u interesu šire javnosti.

 

Pozivajući se na inicijalne motive osnivanja ULUS-a 1919. godine koji su se sastojali u potrebi za rešavanjem strukovnih i radnih pitanja umetnika u društvenim i institucionalnim okvirima (po čemu se ono bitno razlikovalo od drugih pre i posle osnovanih umetničkih grupa koje su članove okupljale po umetničkim afinitetima, kao npr. LADA iz 1904. godine ili Udruženje srpskih umetnika za plastičnu umetnost i muziku iz 1898. godine), a s obzirom na trenutno nepovoljan položaj i umetnika i umetnosti u smislu društvene delatnosti, nova postava ULUS-a u svojoj orijentaciji na različitim planovima delovanja fokusira se na vraćanje Udruženja njegovim prvobitnim funkcijama.

 

Za razumevanje mesta i funkcije koju bi sfera umetnosti trebalo da zauzima u jednom progresivno orijentisanom društvu, važno je imati na umu da je ona praktično jedina od svih društvenih delatnosti koja omogućava kretivno istraživanje bez obaveze za uklapanjem u postojeće normativne standarde, i na taj način je jedina od svih delatnosti kadra da proizvede nove horizonte društvene imaginacije. U tom smislu nema dileme da oblast umetničkog stvaralaštva treba da bude društveno i institucionalno priznata kao delatnost od opšteg društvenog interesa, a umetnički stvaraoci u tom smislu prepoznati kao društveni radnici, a nikako preduzetnici, što je trenutno izražena tendencija. Još 1921. godine Moše Pijade je slično primetio: “Jer ako su umetnikovi materijalni uslovi rđavi, on onda ne može da radi, ali ako on te uslove dobije žrtvujući svoju umetničku slobodu, onda pravi umetnik neće da radi” (M. Pijade - Položaj umetnika u našem društvu, Slobodna reč).

 

Međutim, postojeći društveno-ekonomski model nažalost ne nudi mogućnost fer odnosa, jer su umetnici gotovo u potpunosti, osim u malom broju incidentnih slučajeva, isključeni iz lanca finansiranja. Aktuelni model podrazumeva isključivo projektno finansiranje dok je strukturalno, koje bi bilo fer, u potpunosti izuzeto. On se svodi na to da umetnici jedanput godišnje mogu konkurisati kod republičkih i gradskih ili opštinskih ustanova kulture sa jednim projektom. Ovakav model finansiranja, pokazuje se da favorizuje radnike u kulturi, kulturne i projektne menadžere, a zapostavlja same umetničke stvaraoce, bez čijeg delovanja, rada i proizvoda čitava kulturna produkcija ne bi bila moguća. Situirani na kraj proizvodnog lanca u u kulturnoj produkciji umetnički stvaraoci u sistemu društvene reprodukcije prepoznati su ili kao socijalni slučajevi kojima je potrebna pomoć ili kao preduzetnici.

 

I dok se sa jedne strane vodi defanzivna borba da se Udruženje održi u stanju elementarne pripravnosti (sa svojih preko 2.500 članova ULUS već dugi niz godina nije budžetska institucija već za svoje programe, održavanje dva velika prostora i plate zaposlenih obezbeđuje sredstva putem neizdašnih konkursa ili nepopularnih kotizacija), sa druge strane u ULUS-u se definišu dve kardinalne linije za dalje delovanje: jedna se odnosi na poboljšanje statusa i radnih prava umetnika kao društvenih delatnika, a druga na koncipiranje progresivnih programskih politika kojima se treba bolje pozicionirati umetničko stvaralaštvo u širem društvenom okviru.

 

U tom smislu od naročitog značaja je aktiviranje radne grupe za radna i statusna prava samostalnih umetnika i radne grupe za fer prakse. Dok se prva grupa prevashodno bavi iznalaženjem načina za pojedinačno, ali i sistemsko rešavanje nagomilanih dugova samostalnih umetnika, druga otvara front borbe usmeren ka tome da se umetnička praksa vrati u zakonski regulisane fer odnose gde je umetnički rad adekvatno plaćen, i pokreće inicijativu za ceo paket drugih mera, kao što su povećanje osnovice, regulacija uvozno izvoznog režima umetničkih radova, PDV, stimulacija ulaganja u kulturu, finansijska stimulacija umetnika kroz nagrade-povećanje broja nagrada, itd. Iz njenih redova predlaže se nacrt Kodeksa poštene umetničke prakse kroz podjednako zastupljeno i projektno i strukturalno finansiranje. Ovaj model trebalo bi da pruži ohrabrenje umetnicima da zatraže nadoknadu za svoj rad, jer ovaj rad, premda istorijski i tendenciozno ideološki romantizovan, suštinski nije drugačiji od drugih vrsta rada. Kodeks poštene prakse služiće kao radni instrument u komunikaciji ka spoljašnjim institucijama koje zakonski regulišu odnose unutar umetničke prakse. U cilju pripreme nacrta uporedno se radi terensko istraživanje kroz razgovore i intervjue sa kulturnim akterima koji kroz funkcije koje obavljaju imaju mogućnosti da utiču na kreiranje regulative za fer odnose, a u pripremi je i set preporuka i smernica za fer praksu, izrada cenovnika za minimalne naknade umetnicima i sl.

 

Kada se pak radi o izlagačkom programu za 2020. godinu, on je u većoj meri bio nasleđen iz prethodne godine, sa već ugovorenim terminima. Ipak, novinu predstavlja uvođenje redovnog Debatnog programa ULUS-a, kojim se otvara novi prostor za razvoj diskurzivnih praksi, a koji upravo ima za cilj da u širem krugu učesnika, gostujućih stručnjaka iz datih oblasti ispita aktuelne pozicije i iskristališe umetničke i kulturne politike u javnom interesu. Program će okupiti renomirane stručnjake iz oblasti umetnosti, radnog i socijalnog prava, predstavnike različitih udruženja na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou. Ideja debatnog programa bazira se na potrebi da se zajedničkim radom i širom strategijom udruživanja dođe do konkretnih praktičnih rešenja koja bi unapredila položaj umetnika u društvu današnjice, ali i vrati ULUS-u pozicija koju kao nacionalno reprezentativno strukovno udruženje ima – da bude mesto koje otvara sva akutna pitanja i probleme produkcije umetničkog stvaralaštva – u estetskom, političkom i ideološkom ključu.

 

Pored ovoga, novi Umetnički savet u saradnji sa ostalim članovima Udruženja uvodi niz promena koje se uglavnom tiču intervencija u već postojećim izložbenim formatima, a koji su do sada mahom bili bazirani na revijalnim i samostalnim izložbama. Tradicionalne izložbe poput Prolećne i Jesenje od ove godine su značajno osavremenjene i realizuju se uz pomoć gostujućih kustosa (Mirjane Dragosavljević i Maje Ćirić) uz zadatak da od raznovrsnog stvaralaštva članova Udruženja ekstrahuju dominantne problemske celine paradigmatične za aktuelno vizuelno stvaralaštvo. Kroz gostovanja kustosa i spoljnih saradnika heterogeno stvaralaštvo članova Udruženja na ovaj način dobiće priliku da bude sagledano iz drugačijih pozicija, a sve u cilju podizanja kvaliteta umetničke produkcije i ponovnog uspostavljanja kredibiliteta ovih izložbi i nagrada, kakav istorijski i zaslužuju. Sa druge strane, tradicionalne sekcijske izložbe organizaciono u potpunosti ostaju u domenu samoorganizovanih manifestacija. Iako nisu isključeni različiti oblici saradnji, njih umetnici sami koncipiraju shodno kriterijumima, interesima i koncepcijama samih stvaralaca, u čemu se ujedno nalazi i njihova privlačnost.

 

Nova manifestacija ULUS-a koja je inicirana od pređašnjeg saziva, a u potpunosti idejno koncipirana od novog, jeste - Bijenale mladih, čije će se Javne pripreme realizovati tokom avgusta meseca u ULUS-ovoj galeriji. Dvanaest mladih umetnika iz redova novih članova Udruženja uz 30ak studenata umetničkih fakulteta iz cele Srbije dobiće priliku da kroz radionice, gostovanja različitih predavača sa temama iz oblasti koje se tiču problematike samostalnih umetnika i fer plaćenosti za svoj rad, produkciono-problemskih pitanja i pitanja produkcije manifestacije i kreiranja događaja budu obučeni da postanu novi organizacioni tim ove manifestacije koju bi u perspektivi u potpunosti vodili i koncipirali oni sami. Ova manifestacija vođena je idejom kreiranja boljih uslova za gotovo u potpunosti nedostajuću produkciju radova novih članova Udruženja, ali i kao sredstvo za regrutovanje mladih umetnika u Udruženje.

 

Tradicionalna izložba samostalnih umetnika ove godine bi se organizovala u saradnji sa predstavnicima Sindikata „Nezavisnost“ i pod nazivom „Neću može, hoću mora“ i bila bi direktno vezana za proces kreiranja alternativnih rešenja promene zakonodavnog okvira koji se tiče statusa samostalnih umetnika i vizualizacije mogućih promena. Od sadašnje zakonske klauzule koja tvrdi da lokalna samouprava MOŽE samostalnim umetnicima da uplaćuje doprinose “ukoliko za to poseduje sredstva” - u klauzulu kojom se ona na to obavezuje putem reči - MORA.

 

Umetnički savet inicirao je pokretanje još niza projekata poput: ULUS – Rezidencija u donjem nivou Galerije ULUS u kojem su zamišljeni produkcioni prostori - otvoreni ateljei. Paviljon Cvijeta Zuzorić dobio je novu kamernu galeriju – Kamera – posvećenu foto/video produkciji, sa posebnim programskim savetom. ULUS je jedno od retkih mesta na polju savremene umetnosti danas koje za većinu svojih programa organizuje javne konkurse, sa čim planira i nastaviti.

 

U planu je takođe i pokretanje ULUS INFO Centra u prostoru Galerije ULUS u Knez Mihailovoj koji će služiti boljem komuniciranju sadržaja koji ULUS proizvodi. Šira publika, ali i članovi koji ne koriste elektronska sredstva komunikacije, na ovom mestu će moći da se informišu o svim dešavanjima u Udruženju (izložbama, novim konkursima, katalozima, istorijatu ULUS-a itd), ali i da steknu uvid u stremljenja i probleme Udruženja.

 

Godišnji program koji Udruženje realizuje u svoja dva izlagačka prostora izuzetno je obiman (preko 30 izložbi i preko 50 drugih aktivnosti), a kao takav teško se uklapa u limitirane parametre dostupnih konkursa koji su uglavnom predviđeni za manje organizacije i manje produkcijske zahteve. Uprkos tome, ULUS je ove godine ponudio bogat i raznovrsan kako umetnički, tako i uopšte kulturni program, za realizaciju kojeg se očekuje podrška lokalnih fondova za kulturu. U međuvremenu, prave se novi planovi za umrežavanja sa srodnim udruženjima u regionu i Evropi, koji imaju za cilj da osnaže front borbe za zajedničke interese u polju kulturne i umetničke produkcije, ali i generalno u interesu šre društvene zajednice.