Slike koje se slušaju: Black Market
Ilustracije Saše Markovića Mikroba za ciklus „Black Market“ (2005-2009)
2020. godina naziva se mnogim imenima, ali jedno je promaklo: desetogodišnjica odlaska Saše Markovića Mikroba. Za 2020. godinu planirane su i manifestacije koje bi omogućile Mikrobovom delu da nas ponovo okuplja, ali pandemija ih je, kao i mnoge, sprečila ili izmenila. U Centru za kulturnu dekontaminaciju održano je predavanje Darke Radosavljević „Uvod u Mikroba“ 25. decembra 2020, i time se nagovestila mogućnost razvijanja ovog učenja u javnosti u 2021. godini. U Domu kulture „Studentski grad“ planirana izložba ilustracija radova Saše Markovića Mikroba koju smo osmišljavale koleginica Maida Gruden i ja kao re-aktuelizaciju arhiva Mikrobovih ilustracija ciklusa „Black Market“, odložena je zbog pandemije KOVID 19. U vremenu kada je mikrobovsko okupljanje nemoguće, napravićemo u Betonu podsećanje na jedan od mnogih aspekata njegovog rada, njegov rad sa Mićunom Ristićem na ciklusu „Black Market“ u Akademskom filmskom centru i objavićemo iz arhiva neke od ilustracija koje je pravio za ove programe, njegove muzičke slike.
2005. godine Saša Marković Mikrob/Ganeša i Mićun Ristić došli su u Dom kulture Studentski grad na moj poziv da naprave živo izvođenje svoje radio emisije „Black Market“. Emisiju više nisu mogli da pripremaju i emituju na Radiju SKC, ali svima nama koji smo ih slušali, otvorila se mogućnost nove dimenzije ovog obrazovnog programa: da ih gledamo, da razgovaramo, i da sa njima gledamo pokretne slike. Kako sam tada uređivala programe Akademskog filmskog centra „Studentski grad“, bilo mi je logično da tema bude „Muzika na filmu“. Prvi program „Black Market u AFC“ desio se u novembru 2005. godine, i dvojica voditelja sedeli su na maloj bini Male sale DKSG, najavljujući „priloge“, odnosno video inserte koji su bili deo sadržaja programa. Uskoro sam ih nagovorila da se popnu na samu binu, a u sledećih par godina „Black market“ je postao obavezni element mesečnog programa u AFC DKSG, ali i obavezna komponenta svake veće manifestacije u DKSG, nekad u maloj Sali, nekada u Donjem holu velike sale: festivala Alternative film/video, Balkanima, manifestacija poput „+-40 godina: 1968-2008“ i tako dalje, i tako dalje…
Mikrob je glas koji nas je nekada sa talasa radija B92, a kasnije sa Radija SKC, učio o istoriji muzike, kulture, umetnosti, o onoj istoriji koju su u doba pre interneta sastavljali, pisali i prenosili ljudi kao on, a bilo ih je malo. Oni su od mnoštva heterogenih informacija pravili smislene narative, donosili uvide u odnose, povezivanja i uticaje autora i autorki, umetnika i umetnica, društvenih procesa i medijskih praksi. Nosioci te akumulacije znanja rasutog u prostoru i vremenu bili su retki i vredni, ali samo je on mogao sve odjednom, i kako je svoju praksu opisivao - uzgred: posvećeni slušač ploča, posetilac i organizator koncerata, čitalac časopisa i knjiga, gledalac filmova, videa, televizije, umetničkih radova, izvođač performansa i izvođač radova, reformator radijskih programa i urednik Lepog ritma srca, reformator samog sebe svake nove godine javnim performansom „Novi život“, „guru alternative“, „večiti mladoženja“, ko-autor umetničkih radova, gestova, tekstova, ali i osnivač tolikih nezavisnih inicijativa, istraživač ispale istorije kulture na pijacama Beograda, decentralizator Srbije sa kontinuitetom neobičnih putovanja i podrškom grupama i pojedincima u malim gradovima…
Na programu „Black market: Noise“, studentkinja u publici pisala je beleške, u jednom momentu postavila je pitanje Mićunu Ristiću oslovljavajući ga sa „Profesore“, i meni je to bilo sasvim logično. Staložen, precizan, pripremljen i sistematičan predavač, Mićun Ristić je „držao kurs“ programa, jer je Saša Marković Mikrob/Ganeša imao potpuno drugačiji pristup: lične ocene, sud ukusa, uspomena na predstave o muzici koje je imao u mladosti u susretu sa realnim umetnicima koje je kasnije i lično upoznavao, anegdote, legende, tračevi i ljudski obrisi istorije muzike. Zato je ovaj dvojac tako uspešno mogao da angažuje publiku, onu najvažniju, studentsku, opterećenu ispitima, u svoje „izostavljene studije“, i da bude mesto autoriteta, znanja, ali i onoga „cool“ prijatelja koji na koncertu daje i neke manje poznate informacije, na izložbi ili ispred bioskopa objasni ono što izmiče, i sa kojima se razgovara do kasno u noć. Zato su i programi „Black Market“ trajali dugo, a najuporniji posetilac programa, kada već odu svi noćni autobusi, i završe se svi prilozi, umetnik Tomislav Gotovac, stanovnik iz Studentskog grada 1968, a 2000-ih u AFC DKSG „artist in residence“ u svojoj nekadašnjoj sobi u prvom bloku Studenjaka, rekao bi na kraju: „Mene ova muzika u principu ne zanima, ali oni tako divno pričaju o njoj“.
Deo tajne ove neodoljivosti „Black Marketa“ bio je i u obećanju onoga što je „crno“ na tom „crnom tržištu“ znanja, muzike, filma, časopisa, sećanja i pamćenja: to je evokacija čuvenih „berzi ploča“, zvaničnih i nezvaničnih, na kojima se ovo znanje kotrljalo, čuvalo i razmenjivalo. Iz današnje perspektive, mnogo mi je jasnije zašto se u jednom trenutku to znanje, početkom 2000-ih ponovo vratilo u nezvanično i alternativno, infrastrukturu u kojoj se formiralo. I zato je dolazak „Black Marketa“ u AFC okupio onu staru mrežu i motivisao novu publiku, razmena se nastavila, i to na mestu gde je bilo i najpotrebnije.
Ručno rađeni omoti za muzičke diskove, maske, kolaži – Mikrobov likovni izraz bio je srastao sa mojim pamćenjem čitave kulture „svega što je povezano“: koncerata, izložbi, javnih akcija, performansa, časopisa, radija, spotova. Njegov predlog da za plakate programa „Black market u AFC“ pravi originalne ilustracije bio je logičan, i doveo je do brzog prepoznavanja ovog ciklusa. 2000-ih njegov je likovni znak programa bio dvostruki poziv, poziv na program publici Studentskog grada, ali, rašireno po medijima i mejling listama, i znak da se nastavlja, nije nestalo već se preobrazilo zajedničko obrazovanje u javnosti. Mikrob bi doneo ilustraciju u moju kancelariju, obično na kartonu oslikanu i izrezanu u odgovarajući oblik, onda bismo je skenirali i slali kao pozivnicu za programe. Original bi nam poklanjao, i tako je nastala kolekcija, čiji je jedan deo uramljen i okačen u prostorijama Doma kulture. Ivko Šešić je dobio i specijalne primerke, koji su bili okačeni u njegovu kancelariju u Arhivu alternativnog filma i videa u AFC DKSG, arhiva koji je u mnogome pomogao stvaranje programa „Black Market“.
Izvan konteksta samog ciklusa, ilustracije je teško dokučiti do kraja, one su svedene studije pojedinih fenomena iz istorije kulture, i nekada gotovo heraldički kodirane. Međutim, predavanja uz slušanje probranih primera: krautrock, noise, punk, psihodelija, osvetljavala su i otvarala značenja i znanje stečeno na ovim ritualnim preslišavanjima, i tako bi se likovne forme pretvarale u amalgame muzike, teksta i pokretnih slika u pamćenju, i kao mali mehanizmi re-aktivirali ovo iskustvo. Ove male mašine, koje se iz likovne fome, živim izvođenjem znanja i učenjem u javnosti pretvaraju u multimedijalne mehanizme u igri sa sećanjem, novoj publici se mogu reaktivirati upravo muzikom. Zato se ove slike gledaju i slušaju, i pozivamo vas da ih pravilno aktivirate. Počnite sa sastavljanjem svojih plej lista, dok se ne steknu uslovi da ih sa nama uživo sastavlja i preslušava (profesor) Mićun Ristić.
OTVORENI POZIV
Centar za kulturnu dekontaminaciju poziva sve prijatelje umetnika Saše Markovića Mikroba, poznatog i kao Meksikanac, Mladoženja, Bambus i Ganeša, da donesu njegove radove koje imaju, kako bismo zajedno, kroz razgovor i prisećanje organizovali izložbu u trajanju od 01. do 28. februara.
Svi zainteresovani mogu se javiti putem e-maila na aleksandrasekulic@czkd.org, kako bismo se dogovorili oko dostavljanja radova.