Beton br.229
Subota 27. mart 2021.
Piše: Aleksandra Sekulić

Radovan Popović

Urednik, izdavač, organizator, aktivista, volonter, domaćin, gost, osnivač, kritičar, esejista, scenarista, olovkar, tušer, četkar, metlar, ciganin, gospodin, drug, prijatelj, neprijatelj, manipulator, grafičar, slikar, ilustrator, propagator, pionir, omladinac, penzioner, dedica, lokalac, prodavac, predavač, učenik, nastavnik, redar, knjižar, studiostriper, video amater, kino klubaš, filmski entuzijasta, arhivar, kolekcionar, fanzinaš, kosmoplovac, ljudska greška.

Sakuplja, arhivira, otkupljuje, kupuje, prodaje, preprodaje, menja, deli savete i poklanja stare akumulatore, popravlja pokvarene robote, isključuje mašine na umoru, vrti rotore, elektromotore, skuplja, fotokopira, a zatim poklanja i deli stare novine, časopise, geografske, igraće, tarot i ostale karte, sopstvene enciklopedije,rukopise, stare, strane i nastrane knjige, grafičke novele, novelete, kratke stripove, antikvitetne fanzine, fototipska izdanja, antologije, originale, kopije, foto kopije, otiske, fosile, 8mm filmove, video kasete, rekordere, projektore, raspiratore, elektromotivatore, multipraktikumašine, ostatke, kristale, slomljena stakla i prašine, rezervne delove, iscepane stranice, požutele korice, dečije crteže, bambina i ragaca, ovaj horder ništa ne baca.

Radovan Popović, rođen na samom kraju šezdesetih, najbolje radove, izgubljene - nenađene, uradio sedamdesetih, osamdesetih se neuspešno borio sa nevidljivim protivnicima; depresijom, pubertetom, strahom, post traumatskim sindromima, sopstvenom porodicom, demonima, autoritetima. devedesetih se ne seća, a nultih godina ovog milenijuma nastavlja nasilno prekinutu nit asocijativnih grafičkih iskaza, eksperimenata, istraživanja svesti, podsvesti i nesvesti, u svim medijima i tehnikama osim mode. nikad nije kasno, je moto ovog večitog i neuništivog, besmrtnog i besramnog, slepog putnika kroz vreme uglavnom, nešto ređe i prostor mada, kako sam kaže neće još dugo, a i doktori se slažu. dakle, to što je poslednji ušao u ABS glavom unazad, ne znači na neće prvi da izađe, nogama napred. u međuvremenu se nada da će uspeti da ostvari svoje snove o kojima nikom ne priča, pa ni sebi, mada vrlo često priča sam sa sobom, čak i u društvu. dobronamerni bi rekli da glasno razmišlja dok ove druge ne viđa ili oni ne vide njega, pitanje je, uglavnom neko je tu u pravu, ili on ili svi ostali. nema sredine kod njega. sama činjenica da priča o sebi u trećem licu ne ide mu u prilog. u svakom slučaju, poljupce i osmehe šalje svima, sa ovoga i onoga sveta…

Izmeđumedijalni radnik, raspirator vatre u mraku, izražava se otvoreno, direktno, otvara se i prepušta instiktima, intuiciji, veruje sve, sve voli, voli sve da proba, kratko se zadržava na jednom mestu, u vremenu, prostoru se prepušta, kad spava uživa, budi se srećan ili se uopšte ne budi. uči i podučava, proučava, prima i daje, menja se sve se menja, ostalo je sve manje, u poslednje vreme sve manje učestvuje u javnim sve više u internim događajima, oslobađa se poslednjih atvari, tvari, avakari i avatari - prelazi u svet senki, u sred tranzicije je, ne postoji saqdašnjost, samo burna prošlost i neizvesna budućnost, sve više se kocka i dobija, nakon poslednje prepreke nadmetanja, vrlo blizu je nečega što očekuje celog života, započeo je poslednju partiju karata, igre bez pobednika, igre istine, oslobođenja i knjige postanja, zadnji deo novog zaveta, otkrovenje, knjiga zakona i predhrišćanska religija, traži trenutak u vremenu, što je bliži sve manje je tu. otići će u pola rečenice, neće se vratiti. mono…

Rođen 1969. u Beogradu. Završio osnovnu školu, odsek poznavanje prirode i društva u klasi profesora kome je zaboravio ime, ali ne i nadimak koji je bio sinonim terora i straha koji je popovića pratio kroz ceo život i kome se Popović svesno i nesvesno, slučajno ili namerno, uvek vraćao. Tokom sedamdesetih upoznaje se sa estetikom i etikom jugoslovenskih hotela, u kojima je još kao dete provodio veći deo raspusta. Boje tamnog zlata, okera, bordoa, sa tek po nekom iskrom zelenila u oku devojke, ostavile su na Popovića neizbrisiv trag jesenje romantike u tako zelenim godinama. Tokom osamdesetih ne učestvuje u Zlatnim osamdesetim ali posmatra svet oko sebe i nakon par propalih pokušaja sa samizdatskim izdanjima, fanzinima koji su se bavili i bili definisani punk, tačnije hard core etikom i estetikom, kao i uzimanje učešća u grupi legija Stranaca, prvo kao pevač, basost, i napokon - bubnjar što neće nikad zaboraviti. Razočaran mačističko lokal patriotsko huligansko krdovskim principima, odaje se osami i u svojoj garaži počinje da skuplja, spašava od zaborava i neumereno konzumira pod i popkulturno štivo, literarno u početku, kasnije stripovsko, sve više zainteresovan za konkretne žanrove i podžanrove pulp, sub, trash, kulture, bio to detektivski, krimi roman, kratka priča, stih, strip, erotika, kasnije dalje. Devedesete, godine raspleta, dete raskola, razvoda ulice i biblioteke, ovaj, tada mladić u najboljim godinama, hrabro odlučuje da se fizički, hemijski i ideološki hibernizuje dok neprijatelj ne prođe, da bi krajem dekade, nakon uvida u kvalitet domaće strip scene, prvo samofinansirajući sopstveni strip časopis Striper, prodajom slika precenjenih umetnika iz porodične kolekcije, a kasnije tumarajući od goreg do još goreg izdavače, ipak usresređen i sverom u smisao, započeo projekat Nove autorske strip scene, prvo u Srbiji, kasnije u regiji, kružno spiralnom putanjom ka okolo, ulaskom u novi milenijum, časopisom Striper, uređivačkom politikom stripa, u i sa kulturnim centrom Rex, CZSU-u BG-u, kolektivima Zadruga, Maschinka, Kosmoplovci, Studiostrip, Dedice i organizovanjem i koorganizovanjem festivala poput Xer, JFJF, SFEF, Nomad, Novo Doba…U poznim godinama ovaj, prvobitno aktivista, hobista, strogo selektivnikolekcionar, neumereni uživaoc, uživalac i uživatelj, potpuno netalentovani organizator ali vatreni raspirator, odaje se čarima stvaranja, pod uticajem svojih prijatelja, kolega i, možda zvuči prepotentno i arogantno, mitomanski i mesijanski kompleksno, ali saboraca, ne u ulozi naslednika i potomaka, poput njegovih tadašnjih saboraca i drugova kojima se, danas je to već sasvim jasno, ta avantura obila o glavu. Neka vreme bude sudija u ovoj igri lepote, koja nije takmičenje, bez ograničenja, prostora, okova okvira, u susret suncu…živela Srbija…Jugoslavija, Evroazija a boga mi i cela Gaia.

Kosmoplovac (Studiostrip, Tri dedice, Kooi grupa,…i ostale podgrupe ovog interdisciplinarnog konglomerata). U stripu oduvek, kao fanatični, neselektivni uživalac (Semijeva tajna družina, Džepna armija…), propali izdavač, bivši urednik (Striper, mytaHat, Super…), distributer gubitaš, diler fanzina i piratskih izdanja (Maschinka distribucija), loš scenarista, nikada olovkar, nešto bolji tušer, ponajbolji četkar, prvenstveno korektor, grešni slovoupisivač, zlonamerni recenzent, pasivni aktivista i kontraproduktivni popularizator ovog plemenitog, još uvek neistraženog oblika grafičkog pripovedanja i sveopšteg izražavanja. Objavljivao stripove u fanzinima, Komikazama i katalozima. Utemeljivač i organizator više festivala, izložbi, radionica (Zadruga, Jugoslovenski festival jeftinog filma, 'Xer, SFEF, -+-=+, Novi Autorski Strip u Srbiji, Kraj epizode, Nomad…). Stalno zaposlen u jednoj knjižari na Balkanu (Beopolis), poslednjoj oazi klasičnog knjižarstva/striparstva. Samac, mlađi dedica, jedan od trojice. Ništa ne baca u đubre, naprotiv. Skuplja slomljene igračke, uglavnom robote i polužive životinje, uključujući i ljude, prijatelje i neprijatelje, deleći ih pravedno po kompartmenzovanim prostorima svoje sobe, garaže, ali i podruma. Dumzdej spejs da ne pominjemo, evo uskoro će pobuna, najezda Zombija, Apokalipsa Kršćana, biće to ta, poslednja utaikmica, borba do smrti pred praznim tribinama, republika i monarhija, Vratimo se sakupljačko uzgojno lovačkom diskursu, dakle, pokvarene mašine, uglavnom za proizvodnju zvuka, ritma, svetlećih slika, osvetljenja,kao i antičke računare), stare stripove (Zagor, Mandrak, Dijabolik, Semijeva Tajna Družina, Betmen, Nebojša, i naravno Fantom…), piratske kopije filmova (turski superherojski, stari horor klasici i rariteti, ruska naučna fantastika, američko đubre…); ostala interesovanja: klasika, gotika, elektronika, zvuk/buka, erotika, platonska romantika. život je kratak, noći su duge, spiskovi potrepština, tehničkih pomagala, top pet velikih majstora,fantastična tehnika, let bez letelica, dupla dimenzija, beskonačnost opcija, stara hartija i silikonska pomagala, mikrodotost čipova, krajnji minimum vektora, kraj jednog razdoblja i nestrpljivost u medicini neutemeljena, kako kažu, a ja citiram, parafraziram, posebnu selekciju omiljenih doktora, (Neće još dugo) završen citat.

Radovan Popović, Junoše 2
Radovan Popović, Junoše 2
Radovan Popović, Buljdozi Public NME
Radovan Popović, Buljdozi Public NME
Radovan Popović, Dandare
Radovan Popović, Dandare
Radovan Popović, Devojčica sa šibicama
Radovan Popović, Devojčica sa šibicama
Radovan Popović, Protiv unutrašnjeg
Radovan Popović, Protiv unutrašnjeg
Radovan Popović, Idemo u zbornicu
Radovan Popović, Idemo u zbornicu
Štrafta arhiva

2022.

2021.

2020.

2019.

2018.

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.

2012.

2011.

2010.

2009.

2008.

2007.

2006.