---

Seriju performansa „Pravo na orgazam iznad 60-te“ Vlasta Delimar započela je 2016. godine i do sada su ovi performansi realizovani u okviru festivala „Dopust“ u organizaciji galerije Michaela Stock u Beču, u Galerija Mala u Zagrebu, u okviru izložbe „Left Perfomance Histories“ u nGbK u Berlinu, na 18. Bijenalu Umetnosti u Pančevu koje je nosilo naziv „Prostorni agens“ i u galeriji Mali Salon u Novom Sadu u okviru izložbe „Performans, performativnost i dokument“.

---

Obučena u vintage haljinu, sa šeširom na glavi, žena stoji u izlogu i u ruci drži natpis „Pravo na orgazam iznad 60-te“. Performans je redukovan u samoj izvedbi na telo kao medij, na rekvizite u vidu natpisa i odeće i na izlog koji gleda na prometnu ulicu kao mesto dešavanja. Upravo je medij-telo tačka intersekcije socijalnog i političkog uređenja i subjekta, predstavljenog u opoziciji spoljašnjeg (javnog i društvenog) i unutrašnjeg (intimnog i privatnog). Natpis „Pravo na orgazam iznad 60-te“ upućuje nas na proklamovano pravo svakog građanina i građanke da u demokratskom društvu ispolje svoj zahtev javno. Prema Vlastinim rečima, telo je uvek predstavljalo bazu njenog delovanja zbog elementarne, egzistencijalne komponente seksualnosti i najjače telesne senzacije orgazma.

---

 

---

Reč orgazam potiče od grčke reči „orgasmós“ i znači pohotan, pomaman, požudan. U samoj izvedbi Vlasta Delimar je obučena u dosta smernu, vintage odeću koja priliči ženi u šezdesetim, dok na orgazam upućuje natpis koji drži u ruci. Ona ukazuje na problem građanskog društva, odnosno „onoga što priliči“ da bude izrečeno i postavljeno kao zahtev ka javnosti i u javnom prostoru. Lepo vaspitanje nas uči da se o seksu i seksualnosti ne govori i da najjaču telesnu senzaciju treba potiskivati, dok je samo telo u službi prokreacije. Dugo najavljivano seksualno obrazovanje (koje konzervativne struje koncipiraju, a daleko konzervativnije osporavaju) svedeno je na poneki čas u školama, uglavnom baziran na predstavljanje načina prenošenja, simptoma i prevencije seksualno prenosivih bolesti. Nađe se tu i poneka bazična informacija o reproduktivnim organima i njihovoj fiziološkoj funkciji, dok je samo znanje koje se prenosi u službi heteronormativnog reproduktivnog modela. Svaki govor o seksu i orgazmu, a posebno o seksu i orgazmu u trećoj životnoj dobi, čini se dodatno stigmatiziranim, jer telo tada više nema mogućnost ispunjavanja društveno poželjne reprodukcije. Stoga i ne iznenađuje činjenica da su istraživanja o seksu i seksualnosti u trećoj dobi izuzetno retka, dok je govor o ovoj temi potpuno isključen iz javnosti.

---

Performansi Vlaste Delimar su se odvijali u izlozima galerija i prodavnica, koji imaju svoju funkciju prezentacije robnih dobara potrošačima. Na simboličkom nivou, mora se primetiti da je umetnica birala: izloge vintage, second hand garderobe, odnosno onoga što je na izvestan način odbačeno, od čega društvo i dalje može imati nekakvu korist, a što može da probudi nostalgiju; cvećare, u kojima roba ponuđena za oplemenjivanje životnog prostora ima svoj životni ciklus, ali i svoju društvenu namenu, kao poklon za radosne životne događaje ili kao poslednji pozdrav; knjižare kao mesta kupovine knjiga koje bi trebalo da imaju svoju funkciju u službi prenošenja znanja i galerijskih izloga za koje moramo primetiti da nisu dovoljno iskorišćeni, pa je i u izlagačkim politikama često zanemaren njihov potencijal. Naviknuti smo na reprezentaciju tela u izlogu u vidu bezličnih manekena koji imaju (zamišljeno) idealne proporcije pogodne za adekvatno predstavljanje garderobe i aktivaciju želje kupca, kojem je cena obično vidljiva na kartonu pored naziva komada. Stoga iznenađuje prizor žene u izlogu, odevene u haljinu koja u ruci drži natpis „Pravo na orgazam iznad 60-te“, koja sa prolaznicima stupa u interakciju. Dok sam posmatrao performans Vlaste Delimar u izlogu galerije Mali Salon u Novom Sadu, uspeo sam da primetim da se ta aktivacija želje desila na nekoliko nivoa. Javljala se želja da se začudni prizor fotografiše; želja da se gest podrži, aplauzima i podignutim rukama sa stisnutim pesnicama, što su činile pripadnice pretežno ženske populacije (moram napomenuti sjajne reakcije trudnica i mladih mama). Jedan gospodin je umetnicu pozdravio naklonom šeširom, dok se kod drugog javila želja da uđe u galeriju i uveri se da se ipak radi o „jednoj lepoj ženi a ne o lutki“ (parafraziram obrazloženje ovog gesta). Primetio sam i potisnutu želju koja je uslovila skretanje pogleda i odmahivanje glavom kao znak iskazivanja negodovanja.

---

 

---

U publikaciji o performansu koji je priredila Vlasta Delimar, Andrej Mirčev precizno primećuje da se radi o intervenciji u polje zaoštrenog ideološkog konflikta patrijarhalnog društva, koja provocira jedno od ključnih mesta, „pravo na užitak“.[1] Pozivajući se na Vilhelma Rajha i njegovu knjigu Funkcije orgazma, Mirčev navodi da se ograničavanjem, disciplinovanjem i potiskivanjem užitka generišu uslovi za nastajanje „produktivnog subjekta“ koji svoju energiju sa orgazmičkog užitka usmerava ka radu i ostvarivanju profita. Performans „Pravo na orgazam iznad 60-te“ Vlaste Delimar otvara pitanje odnosa društva prema starenju i seksualnosti, suočavajući publiku i prolaznike sa pravom na uživanje i seksualnost, destabilišući pozicije lažnog građanskog morala. Upravo se zabrana užitka, koja se u građanskom društvu prvenstveno odnosi na žene i decu, temelji na potisnutom seksualnom buntu, odnosno na nejednakosti koja je upisana u samo telo. Delimar otvara pitanja prava na orgazam nakon šezdesete godine života i odsustva ovog pitanja u seksualnom obrazovanju i javnosti. Pitanje orgazma, seksualnosti i seksualne želje, komunicirano iz tradicionalno privatnog ka javnom, izuzetno je važno danas kada se popušta pod uticajem desnih politika i klerikalizacije društva i obrazovanja. Upravo se na religioznosti, odnosno hrišćanskom vaspitanju, baziraju desne politike koje osporavaju važnost seksualnog obrazovanja, kao i prava na abortus i na slobodno odlučivanje o sopstvenom telu.

---

Važno je istaći da je Rajh u pomenutoj knjizi postavio direktnu vezu između hrišćanskog vaspitanja i nacionalizma, kao prethodnice fašizma. Upotrebom tela kao umetničkog sredstva, koje je simbol političkog govora i artikulacije, i javnim proklamovanjem prava na užitak i orgazam Delimar erodira opozitnost spoljašnjeg (javnog i društvenog) i unutrašnjeg (intimnog i privatnog) čime destabilizuje građansko društvo i njegov totalitet, oblikujući politiku oslobođenja subjekta.

---