Izložba „Human Error“ Radovana Popovića nije ograničena posebnom disciplinarnom, tematskom ili medijskom selekcijom iz višedecenijskog rada Radovana Popovića. Izložba je pokušaj da se nesvodivo bogatstvo radova, eksperimenata, tekstova i nezavršenih zamisli postavi u međusobno odmeravanje i preispita u svojoj intertekstualnosti. Zato je izložba osmišljena kao promenljiv sadržaj koji periodičnim izmenama u postavci resetuje postavljene odnose među radovima, kontekstima, decenijama i umetničkim poetikama. Ovim će se postupkom izazivati sam autor, kustosi, umetnička javnost da se preslišava o vezama među radovima, periodima, tekstovima, ali i o sopstvenoj sposobnosti da ih učitava, na kraju i proizvodi. Zamišljamo ovaj proces kao iskren odgovor na situaciju u kojoj ova izložba traži - i ne nalazi - stabilne istorijske, društvene i umetničke sisteme koji bi omogućili razumevanje kontinuiranog rada u decenijama koje su prelomljene u smeni društvenih, ekonomskih, kulturnih i medijskih poredaka. Može se razumeti i kao oponašanje ubrzanog revidiranja istorije, disciplinovanja memorije i tektonskih pomeranja budućnosti, što čini svaki pokušaj sistematizacije nekog kontinuiranog rada privremenim screen-print zaustavljanjem situacije koja će zastariti u sledećem trenutku. Izložba će proizvoditi nove situacije unutar jednog kontinuiteta, rada Radovana Popovića, u različitim izborima njegovih slika, grafika, stripova, videa, kolaža, interaktivnih instalacija, fanzina, tekstova i izdanja. Svaka će nova situacija biti naglašena novim imenovanjima odnosa/razgovora među izloženim objektima. Ova mreža veza, odnosa, konekcija, nesporazuma i (ne)logičnih posledica učiniće očiglednim konfuznu i nemoguću priču, nerazgovetnu i tek naslućenu, nekompletnu, subjektivnu, siroče bez roditeljskih narativa, u pokušaju da se prenese nekome ko ne raspolaže poznavanjem komplikovanih, različitih i slojevitih konteksta 1990ih, 2000ih, 2010ih. Tako ćemo dobiti jednu atmosferu „teroije zavere“, odnosno dobićemo sliku samih sebe kako pokušavamo da objašnjavamo kako nastaje nešto što izgleda savremeno, a zapravo je bilo preuranjeno; nešto što izgleda normalizovano, a bilo je skandalozno; nešto što izgleda kao akademski ispit a bilo je improvizacija iz unutrašnje potrebe. Ne pozivamo na „epistemologiju zaborava“, ne više. Ne računamo na emulaciju onovremene infrastrukture i nećemo imati reenactment subverzije. Izložba će nas suočiti sa tim kako se danas vidi naš pokušaj osvrta na opus koji izmiče interpretativnim slotovima dodeljenim za dozvoljene umetničke proizvodnje. Izložba je o nepredviđenom ponašanju, o upornom umetničkom radu bez trasirane pobedničke rute, za koji treba truda da se isprati, ali radovi će u međusobnom razgovoru omogućiti da se barem znatiželjnom pogledu da se zadrži u igri nestabilnih odnosa, infrastrukture i sistema koje su nadživeli.

 

Kustoskinja: Aleksandra Sekulić,
Producent: Goran Stojčetović, Art Brut Serbia;
Podrška: AKC Matrijaršija

---

Radovan Popović
Rashid / studiostrip / Kosmoplovci /
Član utemeljitelj multidisciplinarnih grupa
Studiostrip / Kosmoplovci / Dedice / Matrijaršija
Urednik, izdavač, organizator, aktivista, volonter, domaćin, gost, osnivač, kritiar, esejista, scenarista, olovkar, tušer, četkar, metlar, ciganin, gospodin, drug, prijatelj, neprijatelj, manipulator, grafičar, slikar, ilustrator, propagator, pionir, omladinac, penzioner, dedica, lokalac, prodavac, predavač, učenik, nastavnik, redar, knjižar, studiostriper, video amater, kino klubaš, filmski entuzijasta, arhivar, kolekcionar, fanzinaš, kosmoplovac, ljudska greška.