Beton br.52
Utorak 19. avgust 2008.
Piše: Aleksandar Pavlović

From FYRoM with love

Od Skoplja do Ohrida vode dva putića - duži, „makedonski“, kroz Prilep i Bitolj, kojim dolaze Srbi, i onaj drugi, kraći i lepši, kojim se ređe ide a još ređe pravi pauza, preko Tetova, Gostivara i Kičeva, pretežno „albanski“. Lokalci su se pobrinuli da ne dođe do zabune, pa su albanske zastave na svakom koraku, a posebno se brižljivo obeležavaju izlivene ploče i objekti u grubim radovima. Srbi, po prispeću, insistiraju na boravku u centru i Starom gradu koji je, kako kaže moj stanodavac, „čist“. Posle nekoliko godina redovnih dolazaka na Ohrid, zapažam jednu od upadljivih sličnosti srpskog turiste sa makedonskim starosedeocem - obojica se ponašaju kao da Albanci ne postoje. U muslimanske četvrti ide se retko ili nikako i dosledno se izbegava Gradska plaža koja je u tom delu grada. Čest detalj lokalne garderobe za plažu čine krstovi-okovratnici veličine nadgrobnih krstača za jedne, i orloviokovratnici za druge. Zajedničke su im kupaće gaće, etnički nemarkirane ako izuzmemo indikativan natpis Yinyuan, dostupne i u Beogradu po pristupačnim cenama.

 

MAKEDONIJA DO TOKIJA

Ukratko, i Srbi i Makedonci vide da Albanaca ima, ali bi da žive tako kao da ih nema (princip kanonizovan srpskim Ustavom i Akcionim planom). To je, čini mi se, jedan od glavnih razloga zbog kojih su Srbi tako rado viđeni na Ohridu - iskustvo bivše zajedničke države, uz iskustvo sadašnjeg (i budućeg) zajedničkog neprijatelja. Jer, politički gledano, Srbija se ne razlikuje bitno od Grčke koja Makedoncima ne priznaje ime i sprečava prijem države u NATO i Bugarske čija Akademija tvrdi da se Bugarska graniči sama sa sobom, dok bivši makedonski premijer uzima bugarsko državljanstvo i učestvuje na njihovim izborima. SPC ne priznaje makedonsku crkvu, a državne vlasti im zabranjuju da slave dan državnosti u Prohoru Pčinjskom pa je proslava (koja poslovično pada u jeku turističke sezone na Ilindan/Ilinden) već 5 godina na privremenoj lokaciji. Srbija, takođe, očigledno uživa poseban status i na kartama Velike Makedonije koje su transparentno okačene u ponekom izlogu radnji u glavnoj ohridskoj ulici - dok se nama otkida samo najjužniji deo oko Preševa, Bugarima fali ceo zapad a Grcima čitav Halkidiki (sva tri prsta) sa Solunom i zaleđem. Pošto je veoma dobro upućen u te stvari, posetilac iz Srbije pored geografskog može pratiti i užurbani proces simboličnog utemeljenja - prilikom obnove crkve svetog Klimenta na Plaošniku, koja je za vreme Turaka bila pretvorena u džamiju, ostaci jednog zida džamije minirani su kako bi se temeljno uklonili prethodni tragovi. Petogodišnji projekat arheoloških istraživanja na Plaošniku, koji finansira makedonska Vlada, zove se Svetiklimentov univerzitet. Ako treba, uklonićemo sve ostatke grčkog Lihnidosa kako bismo našli najstariji univerzitet na svetu.
Etnonim Makedonac verovatno je najinkluzivniji na svetu - svako ko je rođen u Makedoniji in illo tempore, od Aleksandra do ranohrišćanskih svetitelja, Makedonac esse. U brojnim srednjovekovnim crkvama na Ohridu podaci o zadužbinarima uglavnom se izostavljaju a, recimo, lik cara Dušana naivnim turistima se opisuje kao car Konstantin, negde iz neznanja a drugde iz znanja. U nedostatku podataka o zadužbinarima vodite se prostom zakonitošću - ako se negde na spoljašnjim zidovima nalazi portret vladara u prirodnoj veličini sa zadužbinom u rukama, često uz ženu, decu i pretke mu, budite sigurni da je ktitor neko sa srpskog dvora; ukoliko „postera“ nema, objekat je uglavnom vizantijski. Pravo egzotično iskustvo predstavlja pokušaj da se, pored veličanstvenih Svete Sofije i Bogorodice Perivlepte, obiđe desetak manjih, mahom dobro očuvanih srednjovekovnih crkava koje su raštrkane po najužem jezgru starog grada na svega par desetina metara udaljenosti jedna od druge. Putokaza nema pa nema, crkve su redovno pod ključem (poneke se čak nalaze u privatnim dvorištima ali paščad su, srećom, uglavnom vezana), a ulazi se tako što se po komšiluku raspitate koja porodica poseduje ključ. Hrišćanstvo izgleda prolazi kroz tranziciju, ili privatizaciju, Bog jedini zna. Od ostalih znamenitosti koje privlače sve manje posetilaca treba pomenuti tzv. Krst-džamiju iz druge polovine XV veka, za koju hrišćani pričaju da se rušila sama od sebe sve dok graditelji nisu odlučili da ostave krst na njoj, kao i crkve iz XIV i XV veka, poput Svetog Konstantina i Jelene, građene za vreme turske vlasti, koje podsećaju da se, nekada davno, moglo živeti zajedno.

 

SVETLANA PLATNO BELEŠE

Ove godine mogle su se uočiti i neke bitne promene - pored opšteprisutnih majica sa likom Aleksandra Makedonskog, i posebnih, ohridskih sa natpisom Proud to be Serbian i struškog ekvivalenta Proud to be Albanian, pojavio se i novi brend - Fuck Greece, sa grčkom zastavom na kojoj je umesto pravoslavnog nacrtan kukasti krst. Takođe, tek sada se mogu realno sagledati svi dometi prošlogodišnjeg spektakularnog Cecinog koncerta u Strugi, koji je okupio Makedonce, Srbe, Turke, Rome (ovde se uglavnom deklarišu kao Egipćani) i Albance (iz Makedonije i Albanije), i izazvao više euforije od nedavnih koncerata Dejvida Moralesa i Lenija Kravica na Ohridu. Metodom neposrednog uvida utvrdio sam da se u albanskim berbernicama u muslimanskom delu grada, uz ćaskanje na albanskom i dvojezičnu štampu, lokalne mušterije zabavljaju gledanjem TV Pink sa koje dolaze zvuci na čistom srpskom. Ako se hajka na Cecu ne stiša, uskoro treba očekivati majice sa natpisom Svaki je Balkanac Ceca na jezicima raznih naroda i narodnosti.
Prema tome, nema nikakve sumnje da će se eksponencijalan rast broja srpskih turista na Ohridu nastaviti - to je možda jedino letovalište na svetu gde se Srbi mogu osećati kao gazde, kako ekonomski, u gradu sa prosečnom platom od sto i kusur evra, tako i kao nosioci superiorne, „turbo-folk“ kulture. Najzad, u Makedoniji se može osetiti jedinstveni ukus uništene prošlosti - to je jedini narod iz bivše SFRJ sa kojim smo se razišli kao sa ljudima, poslednji Mohikanci koji još uvek iskreno pate za nekadašnjom zemljom u kojoj se živelo bezbrižno, mirno i složno.

Magna carta identiteta

Štrafta arhiva

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.

2012.

2011.

2010.

2009.

2008.

2007.

2006.