Beton br.226
Petak 18. decembar 2020.
Piše: Nevena N.*

Dajte nam azilante - evo vam žandarmerija

Prvi put sam Vulina videla na Horgošu, septembra 2015. godine. Kada je mađarska pogranična policija zajedno sa specijalcima izbombardovala šok bombama i vodenim topovima sve što je mogla izbeglica na srpskoj strani - pojavio se Vulin sa nekolicinom pripadnika policije da "smiri tenzije" i da svečano otvori tzv. "Balkan route", što je u prevodu značilo da ljude koji su danima protestovali na Horgošu - spakuje u autobuse i da ih razvezu pravac Hrvatska, Slovenija pa dalje Austrija i Nemačka.

To se, kako ovih dana možemo da vidimo, popularno zove "premeštanje".

Nije im se nikada mađarska vlast izvinila što su medicinski radnici u kolima hitne pomoći popili suzavac dok su pokušavali da pomognu povređenim majkama sa decom sa krvavim glavama.

Sa srBske strane.

U suštini, "premeštanje" nije ništa drugo do demonstracija sile i moći nad ljudima koji su potpuno obespravljeni, ilegalizovani i kriminalizovani u zemlji koja na sva usta priča o poštovanju ljudskih prava.

Da, zaboravila sam, migranti nisu ljudi.

Pre ove ovogodišnje "Velike seobe migranata", iste takve demonstracije sile su se dešavale i u mnogim drugim mestima u kojima su boravili migranti, samo što to nije bilo dokumentovano i postavljeno na specijalni Youtube kanal kako bi svi mogući domaći i belosvetski ksenofobi, nacionalisti, fašisti i nacoši mogli da ostavljaju hvalospeve o "nikad boljoj" akciji srBske žandarmerije, Komesarijata protiv izbeglica i ministra Vulina u hvatanju ilegalnih migranata.

Oni su to uradili zbog njihovog zdravlja, zbog korone.

Btw, nisu migranti žvalavili pleksiglas al' zato korona bira sledećeg patrijarha, kao što je napisala Sonja A.

Predhodnih godina, identične akcije smo mogli da vidimo u šumama Bogovađe, kod subotičke Ciglane, po beogradskim parkovima i na svim mestima gde su boravili migranti.

Sve akcije su rađene u saradnji policije sa Komesarijatom protiv izbeglica, prethodnica su im uvek bili "spontani" protesti desničara, nacionalista i fašista.

U Bogovađi je bila "afera Ebola", kada je predsednica MZ panično sejala strah među meštanima da "Afrikanci ne peru ruke" i da će ih zaraziti ebolom, od koje nije bilo ni traga ni glasa.

U selu Vračević su ih nakon nekon vremena, bez ikakve najave, spakovali kao vreće smeća i "premestili" za Sjenicu i Tutin stotinama kilometara daleko od njihovog puta.

Znači, samo što dalje.

Godinu dana su migranti boravili u beogradskim parkovima kod Ekonomskog fakulteta. Možda čak i duže.

Nekako, uvek kada razmišljam o tome - jedina stvar koja je bila presudna za odsustvo raznih desničarskih grupa i "omladinaca" je ta što je bilo solidarnosti i direktnih akcija podrške, kuvao se čaj, hrana, crtalo se igralo se, slušala se muzika, družilo se, delili smo sve.

Nikada se nije desio nijedan "incident".

I ta prisutnost je bila intenzivna, svakodnevna i transparentna.

Migranti nisu bili sami.

I to su znali Obradovići, Nogovići i ostali junaci kada je 100 na 1 u igri.

Zaobilazili su parkove u širokom luku.

Srbija je morala da dokazuje da poštuje međunarodne konvencije i ljudska prava, morali su se gomilati grantovi i sredstva za NGO koje su nicale kao pečurke posle kiše.

Milosrđe je lepo, humanitarna pomoć je potrebna ali solidarnost je nešto drugo, nešto što nas povezuje i daje nam snagu.

Ali, ljudi su se umorili, istrošili, mnogi su kriminalizovani i trpeli su policijsku represiju i zastrašivanje, povukli su se.

Svi smo čekali da se desi neko čudo, da se stari oporave i dođu i neki novi ljudi - ali to se nije desilo.

Ta praznina, taj izostanak solidarnosti je bio idealan da u prvi plan izbiju mutantne desničarske organizacije i grupe koje su trovale narod lažima o islamizaciji, otimanju srBske zemlje, srBskih radnih mesta, silovanju devojaka i žena, otimanju dece koju će pojesti za doručak itd.

Okupirali su medijski prostor i asocijalne mreže koje su Meka i Medina za njihovu fašističku propagandu od koje se uporno i nevešto peru, nazivajući sebe herojima koji će osloboditi svetu srpsku zemlju od migranata.

Zvuči poznato?

I tako, država, žandarmerija i KIRS reaguju momentalno, sa sve specijalnim efektima za Youtube kanal - braneći omladinu Šida od ileganih migranata. Taj snimak je jeziv, kome je ono za aplauz treba da se zapita šta nije u redu sa njim.

Odgovor "levice" na sve to je mlak, skoro pa patetičan, sa sve uzvikivanjem ispraznih parola koje se nikoga ne tiču i nemaju nikakvu svrhu osim utrkivanja kome će pre da popucaju glasne žice.

Ja tebi fašisto, ti meni komunjaro.

Da su se bar pošorali, imalo bi nekog efekta.

Direktne akcije moraju biti svakodnevne i sveprisutne, nema odustajanja i povlačenja, nema solidarnosti dok nismo rame uz rame jedni sa drugima.

Gde smo?

Imamo li herca?

Imamo li volje?

„Srbija je humana, organizovana zemlјa, ali Srbija je iznad svega zemlјa u kojoj se poštuje zakon. Niko ne može da krši naš zakon, a da za to ne bude kažnjen i da za to ne naiđe na odgovarajuću reakciju Ministarstva unutrašnjih poslova. Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova će nastaviti da vode računa da naš svakodnevni život ni na koji način ne bude ugrožen, a ni posledica ove migrantske krize,“ naglasio je ministar Vulin.

"Humano" je bilo i 300 ljudi u decembru u šumama Bogovađe, "humano" je bilo i ostavljanje trudnica ispred centra za prihvat migranata u Bogovađi, "humano" je bilo i izbacivanje porodice sa detetom u invalidskim kolicima iz kampa u Krnjači, "humano" je bilo i uništavanje šatora i ličnih stvari u parku kod Ekonomskog fakulteta u Beogradu, "humano" je bilo i u getoizovanim kampovima u pograničnim zonama Kelebije, "humano" je bilo i prskanje pesticidima u barakama iza nekadašnje beogradske Železničke stanice dok još uvek ljudi borave u njima, "humano" je bilo rušenje skvotova, afera Savamala, fantomke+policija=koalicija, "humano" je bilo ostaviti ljude da danima čekaju ispred kampova, na minusu, bez vode i hrane… da ne nabrajam više, zlo mi je.

Prekršili ste svi zajedno sve moguće zakone i niste kažnjeni.

Nije ovo migrantska kriza, ovo je kriza solidarnosti.

*Autorka je dugogodišnja aktivistkinja, pod banerom "No borders, no nations". Tekst je napisan pod pseudonimom Nevena N.

Štrafta arhiva

2021.

2020.

2019.

2018.

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.

2012.

2011.

2010.

2009.

2008.

2007.

2006.