U tekstu „Šminkeraj za monstruma“ Bojana Tončića, objavljenom 22. septembra, uz niz konstrukcija koje neću komentarisati zato što poštujem pravo na drugačije mišljenje čak i kada ono nije zasnovano na validnim činjenicama, proturena je i jedna notorna laž. Tončić tvrdi, citiram, „Poenta je bila da tu suvu ekskluzivu, šmuljavo bedno saopštenjce borbenog udruženja mora prva da objavi novinarka Bete Jelka Jovanović, potpredsednica NUNS-a. Sutra za sve, danas za nju. Ekskluziva je ekskluziva, makar i šmuljava, autoritarnost je baš to, presuđivanje po ćeifu, iz foteljice. Bljaa“.
Zaista, citiram, „bljak“!
Da je učinio makar mali novinarski napor Bojan Tončić je mogao da se uveri da je saopštenje, SAČINJENO ISTOG POPODNEVA I POSLATO SVIM REDAKCIJAMA koje su u adremi NUNS-a. Među njima su sve nacionalne novinske agencije (Beta, Fonet, Tanjug), radio i televizijske stanice sa nacionalnim frekvencijama i dnevna štampa. I, naravno, Tončić. Dokaze o tome prosledila sam uredništvu Betona.
Ja zaista radim u Beti, novinarka sam i urednica, ali zbog obaveza u NUNS-u tog popodneva nisam radila.
Takođe, zbog osetljivosti teme sastanka ja nisam ni pravila saopštenje već su to posle sastanka učinile druge dve koleginice – jedna članica Izvršnog odbora i jedna bivša predsednica NUNS-a. Saopštenje je, po prethodnom dogovoru svih učesnika sastanka, usaglašeno upravo sa onima koji su imali najviše primedaba na rad Izvršnog odbora i predsednice NUNS-a, što je Tončić, takođe, lako mogao da ustanovi.
Uverena u važnost Betona kao bitnog kritičara društva, ali i u to da nije imao nameru da dezinformiše javnost i omalovaži agenciju Beta, molim vas da objavite ovo moje reagovanje.Srdačan pozdrav
Jelka Jovanović