Da nismo svojevremeno, pre jedva nekih 600 godina, igrali nerešeno sa sultanom Muratom, odnevši tek utešnu moralnu pobedu, ko zna da li bi nam istorija ikada pružila šansu za spektakularni povratak u svetsku takmičarsku arenu, u kojoj smo, kako nam je javljeno u Drugom dnevniku, pobedili NATO, najveću planetarnu vojnu silu, o čemu će se tek snimati nove epizode popularne humorističke serije „Alo, alo“.
Da li zbog urođene skromnosti naših vođa da se hvale svojim mudrim kormilarenjem nacionalnim brodom u danima odsudnim za vaskoliko srpstvo ili u cilju očuvanja tajne naše globalne strategijske premoći u taktičkim oruđima visokosofisticiranih tehnologija, nikada nismo zvanično i iscrpno obavešteni o njihovoj učinkovitosti na terenu.
Posebno su nam ostale u sećanju one dirljive, spontane narodne akcije i reakcije, u okviru rutinskih vežbi iz ONO i DSZ, na obaranju neutvrđenog, ali svakako dvocifrenog broja neprijateljskih letelica, o kojima ne bismo ni toliko znali da nismo, srećom, imali besprimerno agilno istraživačko-patriotsko novinarstvo. Previše bi bilo očekivati da se neko, u tim kataklizmičnim istorijskim okolnostima, bavi tričarijama kao što su fotografisanje uništenog neprijateljskog objekta, utvrđivanje tačne lokacije strmopizdenja, tipa letelice ili JMBG-a njenog šofera. Svaki uzoran domaćin je, kako su nas mediji izveštavali, odmah posle jutarnje „ljute“, s pradedovskom tandžarom odlazio do najbližeg proplanka i, mesto zeca ili prepelice, snajperskom preciznošću skidao čelične ptice, s visine od desetak hiljada metara. A o protivavionskoj ubojitosti naših protivgradnih raketa, koje u priručnom alatu ima svaka seoske mesna zajednica, još dugo će se pričati legende.
Pošto svaka odgovorna vlast, u delikatnim okolnostima po budućnost nacije, traži prirodne saveznike, logično je da smo ih našli kod naše braće u Hristu: Vave, Lava Geršmana, Alana Čumaka pa sve do Žirinovskog, donatora tajnog ruskog oružja, zvanog elipton. Poslednje vesti su govorile da je prototip pomenutog ubojitog oruđa uredno dopremljen na srBsku zemlju, te da se nalazi u rukama proslavljenog patriote i još znamenitijeg poslastičara, Arkana, kao i da je šabačka firma „Elektron“ orna da, koliko sutra, pokrene trake za njegovu masovnu proizvodnju. Pošto se stvar odužila kao da je reč o Dinkićevim „fijatima“, hitno se moralo pribeći aktiviranju drugih vojno-taktičkih resursa, s posebnim akcentom na korišćenje sopstvene pameti, ako je od nje još šta ostalo.

Budući da je vasiona prirodno stanište, takoreći katastarski posed nebeskog naroda, logično je da je ona bila i naš najveći neistraženi resurs i neiskorišćeni kapacitet, zasićen neslućenim izvorima raznih vrsta energije, koje je samo trebalo pravilno kanalisati, odnosno usmeriti na one koji nam rade o glavi.
Doduše, tvrdilo se da je i Bog te sezone bio Srbin, što je imalo izvestan učinak u podizanju narodnog duha i morala. No, poslovično nenaviknuti da posežemo za istorijskim privilegijama, radije smo se držali one narodne: „Ko sam sebi pomogne, i Bog će mu pomoći“. Zato je početkom 90-tih pri Generalštabu oformljena parapsihološka multidisciplinarna konsalting sekcija, Grupa 69, sastavljena od trusta domoljubnih mozgova na čelu sa Dragošem Kalajićem, najpoznatijim domaćim ljubiteljem estetike fašizma.
Nikada nije pouzdano utvrđeno šta je presudilo da se u njenom imenu nađe magična brojka 69. Jedan član grupe, ekspert za numerologiju, tvrdio je da dve pomenute cifre simbolizuju božanski i đavolski kvalitativni aspekt, te da treba imati u vidu njihov preplićući uticaj. Pojedinci su taj broj dovodili u vezu sa interakcijom jina i jana, dok su zlobnici podsećali da je u antici broj šest smatran simbolom Venerinog seksepila, a devetka njene plodnosti. Dalji tok misli neminovno dovodi do bogohulnog zaključka da je, daleko bilo, izbor pomenute brojke ujdurma nekog šaljivdžije, ljubitelja najpopularnije poze iz Figura veneris. Ne želim da verujem da bi ijedan pravi patriota mogao i da pomisli na takvu profanu telesnu razbibrigu u času kada se za naciju radi o biti ili ne biti bijen.
Tvrdo jezgro politbiroa Grupe 69 činili su: glumica Milja Vujanović, udata /za zvezdu/ Regulus; umetnički rodonačelnik nadirućih balvana Milić od Mačve; inženjer kristalografije i tvorac „svetlosne formule, svestne formule i formule za ostvarenje želja“ Spasoje Vlajić; urednik Politikine naučne rubrike Stanko Stojiljković; izvesni pukovnik Stojmenović; stariji vodnik Savić, te pukovnik Svetozar dr Radišić, glodur Vojnog dela, stalni saradnik Trećeg oka i nezvanični ataše za štampu ove logističke generalštapske grupe. Poslednji je, takođe, i autor priručnika Neokortikalni i totalni rat, koji je odobren kao nastavni materijal u Generalštabnoj školi Vojske Jugoslavije.

Kao što svaki ozbiljan tim stručnjaka zna da primenjivost i uspešnost projekta zavisi od šire društvene, hoćereći svenarodne, podrške, paralelno se pristupilo i parapsihološkoj edukaciji nacije. Tako su se zajedno, na istim medijskim borbenim položajima, našli Treći program državne televizije, TV Politika, Haži-Strujina štampana Politika, „crvena“ Borba, TV Revija, Treće oko, Horoskop, Tajne, Zona sumraka...
Svaki patriota i poštovalac pomenutih glasila ili gledalac državnih kanala televizije bio je savršeno upućen u značaj nastupanja Vodolijine ere u kontekstu pošasti Novog svetskog poretka. A ko je najpozvaniji da tim negativcima i mračnjacima izađe na junački megdan? Zna se, onaj ko raspolaže najvećim resursima pozitivne energije, o čemu svedoči i nadahnuti zapis Mome Kapora: „Čak su i kosmonauti iz vasione videli da su naša sveta mesta, Pećka patrijaršija zajedno sa Hilandarom, osvetljeni nekom čudnom svetlošću. To je ta pozitivna energija, koja je naša, večna i neuništiva” (Borba, 14-15. 08. 1999).
Vrhunac kolektivnog narodnog opštenja i saradnje sa miroljubivim svemirskim silama i energijama, predstavlja novogodišnja čestitka dragim čitaocima Trećeg oka, koju su uputili srpstvu naklonjeni vanzemaljci. Zahvaljujući pregalaštvu domaćeg istraživačkog novinarstva, imali smo, takođe, crno na belo: „Priznanje Amerikanaca da njihova armija koristi crnu magiju”, „Vlada Amerike se prodala vanzemaljcima da bi na taj način postala jedina supersila i potčinila sve ostale narode i države na planeti”. Valjana dijagnoza je već pola izlečenja, što je znao i pukovnik Radišić, pa nam je autoritetom svog vojnog čina poručio: „Nemoć pred najvećima, u klasičnom okršaju, valja pretvoriti u superiornost paranormalnim sredstvima“! O tehničkim mogućnostima parapsihološkog dejstva na daljinu, populusu je ponuđeno i sijaset neupitnih dokaza, poput onih da je „Leonid Brežnjev umro od posledica telepatske agresije“, kao i da je „na samo pominjanje imena kandidata za funkciju generalnog sekretara CK KPSS Viktora Grišina, cveće u oranžeriji sovjetskog ministra inostranih poslova Gromika počelo da sklapa latice” (Politika, 1992, iz feljtona u 20 nastavaka).
Ohrabreni ovim saznanjima, naši vojni parapsiholozi su rešili da, bez oklevanja, testiraju dejstvo Teslinog srpskog ogledala. O njegovoj spektakularnoj učinkovitosti, maskirnim perom i u orgazmičkoj egzaltaciji, izveštavao je uposlenik sedme sile Antonije Kovačević: „Usledio je obračun naših astro-letača sa uljezima, u kome su se ovi potonji prilično loše proveli”. Analitičar Dragan Popadić, pedantni „obducent“ Grupe 69, u nemogućnosti da obuhvati sve „zlatne pogotke“ našeg borbenog ogledala, pominje tek nekoliko najupečatljivijih: „Smrtno su stradali Turgut Ozal, Fransoa Miteran, Jicak Rabin i mnogi drugi, Helmutu Kolu je umro sin, Vaclavu Havelu je umrla supruga, dok su se drugi nekako provukli – ’srpsko ogledalo’ je, na primer, Klintonu samo slomilo nogu“ (Republika br. 233, Ogledi).
Ni žurnalistička sabraća iz tiražne Duge nisu zaostajala u bildovanju narodne vere u konačnu pobedu nad mrskim neprijateljem, pa nas obaveštavaju da su, „zahvaljujući telepatskom dejstvu Grupe 69, u javnosti bili kompromitovani Đani de Mikelis, Andrej Kozirjev, Karington i Oven“.

Pre nego što se pristupilo frontalnom okršaju s neprijateljem, trebalo je, po mišljenju člana Grupe 69, starijeg vodnika Savića, „neutralisati izvore zla u Srbiji“. Neupućeni bi se zasigurno troumili da li je reč o SANU, Francuskoj 7 ili Užičkoj 15. Ni blizu. Kao inkriminisani izvor zla, detektovan je Rimski bunar na Kalemegdanu, pa je prema savetu autora trebalo uhvatiti nekoga od srpskih dušmana, na primer Genšera, Buša, De Mikelisa ili Olbrajtovu, i baciti ga u bunar. Budući da je, zbog fizičke nedostupnosti pomenutih objekata, ideja bila nesprovodiva, moralo se ići na druga rešenja.

Emitovanje telepatskih signala, poznato u domaćoj vojnoj doktrini kao neokortikalni rat, u teoriji je obuhvatalo: obaranje neprijateljskih aviona, potapanje brodova, razaranje gradova, daljinsko likvidiranje naših dušmana, kao i blokiranje neprijateljeve negativne energije dejstvom transcendetalne meditacije. Ovo poslednje je dobilo i nesebičnu podršku Dame Sa Cvetom U Kosi. Iako nikada nije naglas izgovorila nijednu vojnu naredbu, dovoljan mig za stupanje u dejstvo bila je i jedna poslovično ljupko ultimativna rečenica: „Ja često kažem, sa malo tuge i nešto ironije, da ono što ne može da reši neka vlada, ili njeno ministarstvo, možda mogu zvezde“ (intervju u časopisu Žena), pa da njen partijski ađutant, tadašnji upravnik psihijatrijske bolnice „Laza Lazarević“, inicira osnivanje Jugoslovenskog komiteta za koherenciju i nepobedivost. Projekt je u narodu poznat pod imenom „Hiljadu jogi letača za mir“, a finansijsku podršku su mu, pored Jugopetrola, EPS-a i PTT-a, pružili i Ministarstvo odbrane i Ministarstvo zdravlja.
Neke korektivne taktičko-odbrambene finese su se, silom bombastičnih prilika, morale implementirati u hodu, pa je ostalo zabeleženo da su redakcijski kolegijum Trećeg oka i vlasnik TV Palma zabrinuto upozoravali građanstvo da popularni target logo upija neprijateljsku negativnu energiju, umesto da je odbija, te ga treba najhitnije zameniti dvanaestokrakim krstom – pahuljicom. Naime, heraldičko krilo konsalting Grupe 69 utvrdilo je da samo srpska pahuljica može da doaka svetskom sotoni za sva vremena. Da li dvanaestokraki pahuljičasti krst štiti i ateiste, kao i predstavnike nepravoslavnih konfesija, nije precizirano.
U okolnostima kada se bivša domovina raspadala po svim šavovima, trebalo je, po mišljenju eksperata Grupe 69, strogo voditi računa da nam pakosnici ne nameste priznanje nove inkarnacije srpskog državnog ustrojstva na neki baksuzan datum, u nepovoljnoj kombinaciji astroloških znakova i podznakova, što bi nam natalnu kartu urnisalo za daleku budućnost. Jer, dobro znamo, što se grbavo rodi, vreme ne ispravi. Tim povodom se pokazalo kao srećna okolnost što nam je Stvoritelj dodelio baš balkansko stanište, a ne, recimo, Grenland, Aljasku, Sibir ili neku sličnu destinaciju, sa koje se nedeljama ne vide zvezde na nebu, pa njihovi nesrećni žitelji nemaju pojma ni u kojem znaku im je zemlja rođena, ni da li je uopšte rođena, a kamoli šta imaju u kućama, ko im je u njima vladalac i šta ih čeka u budućnosti.
Istorijska je i nebeska nepravda što guru Grupe 69 Dragoš Kalajić i njegovi najbliži saradnici Milja Vujanović Regulus i Milić od Mačve nisu poživeli dovoljno dugo da osete rajsko blaženstvo ostvarenja svojih proročanskih vizija iz 90-tih. Imajući u vidu njihov, ali i nesebični doprinos ostalih znamenitih domaćih, kao i bratsko-slovenskih zvezdoznanskih neimara, kolektivnom vidovnjačkom umu, sintetički bilans novije prošlosti i budućnosti koju živimo izgleda ovako: svi jugoslovenski ratovi su završeni već marta 1993, UN su se raspale sredinom 1994, Klinton je „izumro“ 19. maja 1996, dok su mu rodni Arkanzas napale „monstruozne pčele“, zbog čega su Ameri iz svojih uništenih gradova masovno prebegli u Srbiju i zatražili srpsko državljanstvo. Amerika se načisto raspala na Dan Sv. Andreja, 17. januara 2000. godine, Slobodan Milošević završava svoj predsednički mandat tek 2010. godine, Hrvati su poodavno prešli u pavoslavlje i slave krsnu slavu, a Ohrid je postao prestoni grad Svih srpskih zemalja!

Kada je i da li je Grupa 69 prestala sa radom, ne zna se pouzdano, niti da li su nakon smirivanja prilika u regionu njeni delatnici pri Generalštabu proglašeni tehnološkim viškom. Poslednji zabeleženi korak u astralno, s najviših političkih vrhova, desio se proleća 2006. godine, u obličju predsednika Skupštine Predraga Markovića, koji je, kako su nas mediji izvestili, u veštičjim satima, pohodio parlamentarno zdanje, kako bi, prema savetu astroloških stručnjaka, obezbedio najpovoljniji uticaj planeta na sudbinu zemlje. Pošto u inkriminisanom času ispred zgrade nije primećen sanitet, isključena je pretpostavka o preventivnoj hospitalizaciji pomenute osobe. Indikativno je da je izostala iole primetnija medijska pažnja, što implicira zaključak da se radilo o državnički legitimnom i psihopatološki neupitnom gestu brige za državu i narod.
Za razliku od prethodnih klimavih vlada, aktuelna je, reklo bi se, granitno međuinteresno čvrsta, pa sebi može dozvoliti luksuz odricanja od usluga profesionalnih astroloških savetnika. A da joj se ne bi neprestano prigovaralo kako još uvek nije raskrstila s duhovima prošlosti, nedavno je dala odrešene ruke svojoj egzekutivnoj RRA agenciji, da izvrši masovni progon astro učitelja i zvezdotumača sa frekvencija nacionalnih elektronskih medija. Tako je proricanje svetle budućnosti u potpunosti prešlo u nadležnost vladinih resora.