Beton br.161
Sreda 22. jul 2015.
Piše: Aleksandar Novaković

ZIMA RATNOG NEZADOVOLJSTVA


Ambiciozno koncipirana nemačka mini-serija Unsere Mütter, unsere Väter (2013) poznata javnosti kao Generation War, u režiji Philipa Kadelbacha i produkciji nemačke mreže ZDF, izazvala je burna reagovanja u medijima velikog broja zemalja učesnica Drugog svetskog rata. U tri jednoipočasovne epizode pratimo sudbine dva vojnika Wermachta u periodu 1941-1945. godine, braće Winter: Wilhelma, prekaljenog vojnika (pokazao se u  akcijama u Poljskoj i Francuskoj) i Friedhelma, osećajne, pesničke duše i njihovo troje prijatelja: Jevrejina Victora, pevačice Grette i Charlotte, kasnije bolničarke pri nemačkoj vojsci. Šta je (bio) cilj serije? U trejleru se postavlja pitanje, parafraziram: Šta ćete uraditi kad otkrijete da su sve stvari u koje verujete laž i da vas je vlast iskoristila?


Naivnost nacizma


I već tu, na samom početku, pada cela storija o petoro nerazdvojnih prijatelja u vihoru rata. Treći Rajh nije kao zvaničnu ideologiju imao humanističku viziju sveta, već imperijalističku, rasističku teoriju. Kako je iko od četvoro drugara „nordijske rase“ mogao da gaji iluzije o nacizmu? I kako njihov jevrejski prijatelj Victor nije pokušao da ih razuveri? Radnja serije počinje u leto 1941. godine. Spaljeno je i okupirano pola Evrope. Rasni zakoni traju već sedam godina. Kristalna noć je bila pre tri godine. Nemačke trupe su odavno počele s masovnim egzekucijama Jevreja. Wilhelm je mogao, kao vojnik, iz prve ruke da se uveri kako izgleda, recimo, bombama razorena Varšava, te kako nemačke trupe tretiraju stanovnike okupiranih zemalja. Ali, o tome u seriji nema ni pomena. Kao ni o tome kakav je odnos „arijevskog“ dela magične petorke prema progonima koje trpi Victor. No, tvrdile su apologete serije (uglavnom u nemačkim medijima): pogledajmo te mlade ljude s kojima, zbog njihovih godina i neobaveštenosti, moramo da saosećamo. Kreatori serijala žele da nam s povremenim osvrtima na holokaust, objasne život nemačkog vojnika, njegova lutanja i strahove.


No, šta smo dobili kao rezultat? Dva brata od kojih je jedan, Wilhelm, ledeni Tevtonac koji hladnokrvno ubija ratne zarobljenike u Rusiji, dok drugi, Friedhelm, tuguje, očajava, ponaša se suicidalno, ali se nikad ničemu ne suprotstavi. S takvim likovima ne možemo da saosećamo, ma koliko im dodavali neke ljudske karakteristike (Wilhelm pomalo okleva da izvrši naređenja, svađa se s nadređenima, prezire SS oficire) ili pravdali njihove postupke borbom za puko preživljavanje u nehumanim okolnostima. Zbog toga je u dramaturgiji same priče primenjen oprobani trik: ako imate nedovoljno simpatičnog protagonistu, učinićete ga prihvatljivijim ako njegove protivnike učinite mnogo gorim nego što jesu.


IMGP0040

Foto u broju: Volos, Grčka


Pakao – to su Sloveni


U scenama koje se odvijaju u Istočnoj Evropi, pored jednog, i samo jednog, SS oficira koji nemilosrdno ubija jevrejsku decu, pojavljuju se ukrajinski kolaboracionisti, verolomni ruski seljaci koji su isprva dočekivali Nemce kao oslobodioce i antisemitski pripadnici poljskog pokreta otpora poznatog kao Armia Kraiowa (AK). Pogromi su vekovima postojali u Rusiji i Ukrajini. U Poljskoj je, za vreme Drugog svetskog rata, došlo do poljskog pogroma nad Jevrejima u mestu Jedwabne 1941. godine, gde je ubijeno preko tri stotine Jevreja. U Poljskoj je postojala snažna struja fanatičnih katolika i antisemita i deo njih je, sasvim sigurno, bio prisutan i u AK, ali je istovremeno postojala i organizacija u okviru AK poznata kao Žegota čiji je glavni cilj bio spasavanje Jevreja.


Ne treba zaboraviti da Poljska ima najveći broj ljudi koji su dobili izraelsko priznanje Pravednika među narodima, te da je AK bio jedan od najefikasnijih i najborbenijih pokreta otpora u okupiranoj  Evropi. No, jedino što od AK vidimo u filmu su raščupani, prljavi razbojnici koji mrtvim nemačkim vojnicima čupaju zlatne zube, odbijaju da oslobode logoraše iz vozova smrti i smatraju da sve Jevreje treba pobiti. Nesrećni Victor, zapravo, krijući svoje jevrejsko poreklo, najveći deo serije pokušava da se izbavi od pripadnika AK, a ne SS-a. Stiče se utisak da, gurajući u prvi plan priče o pogromima i antisemitizmu drugih naroda, tvorci serije skidaju dobar deo odgovornosti s Trećeg Rajha.


Holivudizacija krivice


Sve ratne akcije u filmu dešavaju se na Istočnom frontu. Na poznatom sajtu www.imdb.com veliki broj ljudi iz Zapadne Evrope i SAD koji su pratili seriju došao je do sličnog zaključka o namerama reditelja – nije toliko strašno kad gledamo Nemca kad ubija Ruse koliko kad, recimo, likvidira francuske civile ili britanske ratne zarobljenike. Staljinova Rusija je, bez obzira na patnje i žrtve njenih građana, i dalje samo Staljinova Rusija, to jest totalitarni medved. Samim tim, brojni ratni zločini koje su počinila braća Winter (ili saučestvovali u njima) i nisu toliko strašni. Eto, Wilhelm je ubio zarobljenika, sovjetskog partijskog komesara a ne običnog vojnika. Ruski seljaci koji su podmetali bombe su diverzanti, musavi, bradati, neprepoznatljivi, sem jedne devojke među njima. Oni ne govore s Nemcima, ne objašnjavaju im zašto se bore protiv Hitlera. Neprijatelji su, dakle, uglavnom nemi, a Nemci govore. Uostalom, sovjetski vojnici su grubi, priglupi, antisemite i siluju čestite nemačke devojke. Fokus se, tako, sa zločina počinjenih nad stanovnicima SSSR, pomerio na istinitu i jezivu storiju o silovanju Nemica u Pruskoj 1945. godine.


Ova seriju možemo videti i kao neku vrstu nemačkog odgovora na američku seriju Band Of Brothers (2001) koju je režirao Steven Spielberg a producirao Tom Hanks. U američkoj seriji glavni pokretač priče je major Winters, američki oficir (istorijska ličnost za razliku od braće Winter) koji vodi svoju prekaljenu jedinicu kroz borbe na Zapadnom frontu. Ali, Band of Brothers je brutalno iskrena serija, s krvavim i potresnim scenama borbi i ne prikazuje ružičasto Amerikance i užase koje trpe ili nanose drugima (pljačka, streljanje ratnih zarobljenika, paljevina, rasizam).


IMGP0050


Befehl ist befehl!


Dobar deo nemačkih medija je oštro osudio seriju kao besmislicu prošaranu opštim mestima i kičem. Istoričar Urlich Herbert je optužio tvorce serijala za preskakanje istine o visokoj ispolitizovanosti i indoktriniranosti nemačke omladine tog vremena. U glasilu jevrejske zajednice u Nemačkoj, Jüdische Allgemeine, iznesena je tvrdnja da je Generation War ništa drugo do epifanija za one Nemce koji smatraju da su Nemci pre svih ostalih bili žrtve Hitlerovog režima.


Poljski državni zvaničnici i mediji su gnevno reagovali povodom kaljanja uspomene na AK (12.000 veterana ovog poljskog pokreta otpora su tužili mrežu ZDF za blaćenje pokreta) i falsifikovanja istorije. Zabeležene su i uglavnom negativne reakcije u SAD i Izraelu. U SAD  su Newyorker i New York Times ocenili ovu seriju kao istorijski netačnu, a poziv na razumevanje pozicije Nemaca u Drugom svetskom ratu kao moralno sumnjiv i istorijski neopravdan. Tvorci serije, reditelj Kadelbach i scenarista Stefan Kolditz, nazvali su je „pokušajem razgovora s ratnom generacijom Nemaca“.


Nemačka mreža ZDF je potrošila preko 14 miliona evra na ovaj projekat i uspela da privuče pažnju više od jedne petine gledalaca od 14 do 59 godina starosti u Nemačkoj. Ratni diskurs ove serije drastično umanjuje moralnu i političku odgovornost onih koji nisu bili članovi Nacionalsocijalističke partije i SS, ali su učestvovali u ratu kao deo državne administracije ili kao vojnici Wermachta. Dakle, serija se vratila na poziciju Adenauerove Nemačke, pre nego što je Fritz Fischer napisao znamenito delo Savez elita koje jasno osuđuje Nemačku kao krivca za Drugi svetski rat i osuđuje ponašanje vojnika Wermachta koji su, rame uz rame sa pripadnicima SS, doneli smrt i patnju desetinama miliona ljudi.

Cement arhiva

2019.

2018.

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.

2012.

2011.

2010.

2009.

2008.

2007.

2006.