Grozan, rogobatan naslov. Ima pamtljivih, inventivnih naslova i loših knjiga. I obratno. Ovo je osrednja knjiga sa rđavim naslovom. Naslov je identitetska tetovaža knjige, konvencija krštenog imena po kojoj knjigu registrujemo na vavilonskom buvljaku. Ipak, ovaj kompozitni naslov je funkcionalan. On upućuje na složenu, trodelnu kompoziciju knjige, sastavljene od tri novele čiji naslovi, hronološki poređani, ravnopravno participiraju u generalnom naslovu (možda replika na konstitutivnost naroda BiH). Ni klasični roman ni ciklus novela, Bazduljeva prozna knjiga je meki postmoderni melanž biografsko-putopisne proze, ljubavno-kriminalističkog sižea i dnevnika nastanka same knjige ovako kabastog naslova.

                                                  *

Osnovna geometrijska slika ove T,k,p knjige (Teorija koja pliva, pomislio bi Miško Šuvaković), jeste krug. Ovaj krug sam smislio, veli u podtekstu Muharem Bazdulj, da bih postigao formu konačnog, perpetuum mobile kretanja iz koga nema izlaza. I kretanje je, naime, trojako. „Tranzit“ je istorijska sličica putovanja Ruđera Boškovića iz Carigrada za Petrograd u društvu britanskog ambasadora u Turskoj i njegove porodice. Njegovo putovanje će se okončati u Poljskoj a putniku pružiti priliku da upozna Bugarsku i Moldaviju. „Kometa“ je savremena skaska o trafikingu koja vezuje Moldaviju (Kahul, Kišnjev), Italiju i hrvatsko primorje. „Pomračenje“ metatekstualno razotkriva povest nastanka prethodne dve novele, tačnije, ukazuje na iskustveni podlogu njihovih centralnih motiva. Ovde postoji istraživačko kretanje po listinama knjiga i unutar cerebralnog lavirinta imaginacije pisca, uronjenog u bosansku tranzicionu stvarnost i profesiju novinara. Dakle, krug T, k, p knjige podeljen je na dva polja: na civilizaciju (imaginarno polje) i zaostalost (realno polje). Na liniji kružnice, uglavnom u realnom polju, markirani su urbani punktovi kojima teče pripovedanje u dva istorijska perioda.

                                                  *

Veza između novela eksplicitno je naglašena lutajućim motivima. Motivi se ponavljaju mehanički, više po nekom shematskom automatizmu nego po unutrašnjoj potrebi same priče. Takav je motiv ogledala, ne samo borhesovski, koji realistično odražava a delirično umnožava stvarnost. Ruđer Bošković ogledalo posmatra kao optički instrument; kao očev poklon, za Moldavku Mariju Aleksandru ono je marker bajke koja ima surovo naličje obmane; za Pisca ogledalo je link ka odbojnoj samospoznaji. Nametnuto i predvidljivo, svi glavni likovi povezani su sa Dubrovnikom: bosanskom piscu igrom slučaja to je mesto rođenja kao i slavnom astronomu o čijem putovanju piše, dok će mlada Moldavka krhotinom od ogledala sebi prerezati vene u kupleraju nadomak Dubrovnika. Štaviše, u sve tri novele umetnut je isti postupak usložnjavanja osnovne naracije: dnevničke beleške Ruđera Boškovića, pismo baki Marije Aleksandre i piščeva beležnica ispunjena citatima. Ponavljanja i paralelizmi u sklopu cele knjige ispoljavaju nepoverenje u čitaočevu moć i deluju redundantno. Istorija se ponavlja isuviše očekivano. U novelama koje tematizuju putovanja, istorija se, zapravo, ne kreće.

                                                  *

Ako je suditi po „Pomračenju“, zadatak koji je pisac zadao sam sebi jeste da pronađe svoju priču i ispiše je, potvrđujući se i za druge onako kako je sebe oduvek doživljavao, kao „Pisca“. Početno veliko slovo koje Bazdulj koristi da označi naratora, upućuje na ironijski odmak prema pisanju kao prokazanom hobiju, koji se, da parafraziramo Sartra, nalazi između filistarske rutine i revolucionarne pobune, ali i na patos autoidentifikacije koja se nije oslobodila neupitnog poverenja u pisanje i čežnje za statusom pisca. Pisac se vezuje za lik Ruđera Boškovića, ali piščeva priča koju bira da ispiše nije samo rekonstrukcija putovanja dubrovačkog naučnika pod svešteničkom mantijom ili savremena provera njegovih kulturoloških refleksija. Reč je, zapravo, o odnosu Istoka i Zapada ili trajnoj i nepopravljivoj zaostalosti Istoka osuđenog na nesreću i nesređenost. I bez Andrićevih citata, postavljenih u pročelje svake novele, svesni smo andrićevske paradigme Bazduljevog teksta.
Kako se tekst nosi sa teškim teretom velikonarativnog nasleđa koje je sam sebi natovario na leđa? Teško, jer je bolno očigledan raskorak između ozbiljnih priprema koje pisac preduzima tražeći građu o Ruđeru Boškoviću i pripovednog učinka, svedenog na biografski isečak i afirmaciju već poznatih stavova o Istoku. Istok je pun prljavštine i siromaštva, ohole samodovoljnosti u neznanju za bolje i violentne nepoverljivosti prema svemu što ne poznaje. Raskorak je dvostruk jer ni broj stranica koje novela o Ruđeru Boškoviću ima ni predočena epizoda putovanja nemaju kapacitet da litararno osnaže i prodube uvide koje analiza Istoka donosi. Opet, posezanje za istorijskim dekorom nemonovno nosi obeležje epohe iz koje se o prošlosti govori: ublažene su ili se i ne pominju staleške i konfesionalne razlike, konstitutivne za 18. vek. U prvom planu istaknuto je ono što je nasleđe 20. veka i našeg doba: poražavajući učinak komunizma i postkomunističkog bauljanja u tranziciji. U odnosu na istorijski uvid novele „Tranzit“, novela o Moldavki deluje kao ilustracija zakočenosti istorije. Na istoku vlada istočni usud iz čijih se kandži mogu iskobeljati samo pojedinci, emigracijom. Novela „Kometa“ je ispisana kroz sladunjavi diskurs čistog srca, tinejdžerske zaljubljenosti i tragično izneverenih očekivanja.

                                                  *

„Pomračenje“ je najsadržajniji i najuverljiviji deo Bazduljeve trodelne povesti. Oslanjanje na datum i mesto rođenja kao na prst sudbine koji garantuje Piscu pouzdan izbor vokacije, predstavlja duhovit ironijski autoportret umetnika u nastajanju. Način na koji Pisac selektuje građu iz literature ukazuje na profinjen čitalački duh. Citatni pasusi u noveli mogu se čitati kao neke vrste kataloških eseja, ali i kao parafraze Kišove teze o udelu „čuda i truda“ u nastanku književnog dela. U završnoj noveli saznaćemo i kako je nastala inspiracija za „Kometu“: Pisac je bio vodič stranoj novinarki koja piše o seks trafikingu u Bosni, posetio noćni klub i prisustvovao razgovoru sa vlasnikom. Dok se novela o Moldavki završava u nekom romantičarskom krešendu suicida, u podstreku za tu priču, sasvim realistički, gazdu kluba uopšte ne brine šta će novinarka napisati o njemu. On policiju korumpira ne samo novcem, već i pravom na besplatan seks sa štićenicama kluba (slično kao u filmu Pjera Žalice Gori vatra). U zbiru, život je porazio književnost jer se literarne imaginacije Muharema Bazdulja zadovoljila korišćenjem žanrovskih matrica i redukcijama u dočaravanju epohe 18. veka. Previsoka ambicija i disproporcionalno skroman učinak.

                                                  *

Halajeva kometa, za kojom je Ruđer Bošković jurio po nebu onovremenom Evropom, opiše svoj luk jednom u svakih 76 godina. Halajeva kometa je srećna zvezda pod kojom je nastala ova knjiga Muharema Bazdulja. Na svakih 76 čitalaca postoji šansa da se u potpunosti svidi tek jednom od njih.