ZAMETICA, Omer/John/Jovan, (Banjaluka, 1955), istoričar, kreator istorije, savetnik Radovana Karadžića (1993-1996), čovek sa tri lica, specijalista za hladni rat i međunarodne odnose. Magistrirao je na Londonskoj školi za ekonomiju i političke nauke, a doktorirao na Kembridžu. Radio je u Međunarodnom institutu za strateške studije (IISS, London) do početka rata u Bosni, kada je na poziv svog prijatelja Nikole Koljevića došao na Pale i pridružio se srpskom rukovodstvu. Teško je pratiti tragove delatnosti ove misteriozne ličnosti. U bazama Kongresne i Britanske nacionalne biblioteke zabeležen je kao John Zametica, autor knjige The Yugoslav Conflict (1992) i urednik knjige British officials and British foreign policy, 1945-50 (1990). Paradoksalno, o čoveku koji je učestvovao u političkoj implementaciji Karadžićevog nacionalnog programa i strateškom odlučivanju tokom rata u Bosni, postoji malo dokumenata. Akademik Neđo Šipovac u svojoj knjizi Rat 1992-96, opisuje Zameticu kao apartnu pojavu na aseptički hladnim visinama srpskih položaja iznad opsađenog Sarajeva; kao vlasnika odlične biblioteke političkih bestselera i skupocjene kolekcije kravata. Šipovac navodi podatak da se pridošli Omer pokrstio u svom apartmanu na Palama i da je za kuma izabrao Dragana Davidovića, ministra vera u svim vladama RS. Naposletku, zaključuje da „njegova zagonetnost očarava“ i da „ni najbolji tvorci krimića ne bi mogli da razriješe tu enigmu od čovjeka“. Ostali izvori, naročito oni iz Bosne, navode ga pod imenom Jovan Zametica (Toholj, Plavšić, Kusturica). Za svo troje, ovaj čovek je važan kao paradigmatska figura koja je oličavala sve ono na čemu su se temeljila njihova lična i politička uverenja. Emir Kusturica ga u jednom intervjuu navodi kao čoveka koji mu je razrešio dilemu oko identiteta, pokazavši mu Brankovo kolo iz 1915. sa popisom srpskih porodica iz Hercegovine („Odakle su Zametice, odatle su i Kusturice.“). Kao troimenog savetnika, dosledno ga je imenovao samo akribični Miloš Vasić, pišući za Vreme o operacijama bosanskih Srba oko Goražda. Kao glasnogovornik sa Pala, koji je negirao srpsko granatiranje grada, pojavljivao se upravo Zametica. The Observer je 30. jula 1995. objavio pismo prof. D. C. Vata, bivšeg mentora Johna Zametice, koji je kritikovao svog bišeg studenta za laži koje je izrekao, navodeći da „nikakvog nasilja nije bilo kada su snage bosanskih Srba osvojile Srebrenicu“. U novembru iste godine, Zametica se pojavljuje kao član delegacije RS u Dejtonskim pregovorima. O tome i sam svedoči u nekoliko navrata, osvetljavajući Miloševićevu ključnu ulogu u celom procesu. Takođe, govori o hapšenju delegacije RS i njihovom pritvaranju u Dobanovcima, po povratku iz Dejtona, kako bi se Karadžić privoleo na pristanak.
Zametica se u medijima pojavljuje deset godina kasnije, u emisiji „Klopka“, koja se bavi temom pamćenja i istoriografije, kao i godinu dana potom, na stranicama Politike, gde vodi kratku polemiku sa Ljubodragom Stojadinovićem. Zapravo, Stojadinovićeva kniga Ratko Mladić: između mita i Haga prenosi jedno svedočenje o aktivnostima Jovana Zametice tokom rata. Radi se o svedočenju kanadskog majora Rehnera, koji je prilikom NATO udara sa ostalim zarobljenicima, po nečijem genijalnom planu, bio vezan za jednu od bandera nedaleko od skladišta municije u Jahorinskom potoku. Tom prilikom je Zametica u društvu Alekse Buhe, obišao zarobljenike.
Danas je Zametica bezbedno zaklonjen iza svog identiteta naučnika. Objavljuje u stručnim časopisima, spoljni je saradnik na projektu Dušana Batakovića „Istorija političkih ideja i institucija na Balkanu u 19. i 20. veku“, koji se realizuje pod pokroviteljstvom Ministarstva nauke Republike Srbije.