Beton br.67
Utorak 24. mart 2009.
Piše: Redakcija Betona

Selić, Momčilo

SELIĆ, Momčilo (Beograd, 8.1.1946), partizanski desničar, dobrovoljac i književnik, proslavljivač rata. Zet dr Mirjane Marković, saputnik i akter Miloševićevih ratova. Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu 1971. Bio je saradnik Studenta, a 1979. je sa Mihailom Mihailovim i Milovanom Đilasom objavio samizdat Časovnik, zbog čega je kažnjen uslovno. Zbog teksta «Sadržaj» u kom je veličao četništvo, osuđen je 1980. na sedam godina robije, međutim oslobođen je nakon dve godine zatvora kada je otišao u emigraciju. Dobio je politički azil u Kanadi 1983. Pravoslavni preobražaj je doživeo «o Vaskrsu 1988. u Novoj Gračanici u SAD». U zemlju se vratio 1990. kada su, po njegovoj proceni, potpuno sazreli uslovi za početak svetog rata za srpske teritorije. Pre nego što se upustio u ratnu avanturu, Momčilo Selić (Izgon, 1991) je učestvovao u aferi oko NIN-ove nagrade, koja je za 1991. godinu bila dodeljena Milisavu Saviću (Hleb i strah, 1991). Nakon Selićevog pamfleta «Strava» kojim je u samom NIN-u napao laureata, Milisav Savić je vratio nagradu. Tokom polemike, na Selićevoj strani bili su Matija Bećković i Nikola Milošević. Kao ratni reporter i dobrovoljac u Republici Srpskoj i Srpskoj Krajini, bio je jedan od najaktivnijih saradnika Duge. Tokom devedesetih je napisao i objavio više knjiga, koje spadaju u poseban žanr ratne paraliterature, koja se može pratiti od Knjige o Milutinu do Gvozdenog rova. Selićev roman Ratni krst (1996), predstavlja glorifikaciju rata i ubijanja, ali i novu književnopatološku sintezu koja kao svoj kredo ističe pisanje i pucanje. Ova književna formula «PiP» je samo najogoljenija kod Selića, ali se lako može pronaći kod mnogih autora koji su pisali tokom devedesetih i kasnije. U drugoj polovini devedesetih, Selić je često držao tribine u Domu kulture Studentski grad, gde je sa tadašnjim derektorom Doma i prekaljenim borcima sa ratišta podizao borbeni moral malaksaloj omladini. Govorio je o neophodnosti rata, o «Bogu kao cunamiju » a 1997. je sve to pretočio u Srpski nacionalni program. Glavne tačke Selićevog programa su «rat za teritorije Velike Srbije, rat za povratak Srba nehrišćana u veru, ustrojstvo spartanske vojske koja će nositi crnu zastavu sa lobanjom i kostima, te povratak Srba ratarstvu i stočarstvu, kao i rad na povećanju nataliteta ». Posle oktobarskih promena 2000, Selić je odlučio da proširi polje svoje borbe. Osnovao je Srpski klub, a kao njegovo glasilo počeo je da objavljuje elektronski časopis Srpski list (www.srpskilist.net). Interent strana Srpskog lista obiluje nacionalističkim i antisemitskim sadržajima. U arhivi se mogu naći tematski brojevi lista (o zlu, o dobru, o soju itd), od kojih je posebno zanimljiv broj iz 2007. u kome je pored «Protokola sionskih mudraca» objavljen i tekst «Moral i naše vreme» filozofa Jovana Babića. Zanimljivo je da se na Selićevom sajtu mogu naći saopštenja Vlade RS Krajine u progonstvu (adresa je: Zemun, Magistratski trg br. 3), a potpisnik saopštenja je premijer Milorad Buha. Selić je pri Srpskom listu pokrenuo i ediciju «SOJ» u kojoj štampa svoje knjige (Špijunka, 2008). Njegov izdavač i distributer je knjižara Žagor.

Bulevar zvezda arhiva

2013.

2010.

2009.

2008.

2007.

2006.