MEDAKOVIĆ, Dejan (Zagreb, 7. jula 1922), kunst-historičar, povesničar zapadnih srpskih krajeva, hroničar srpstva, kolenović, akademik, politički übermensch proistekao iz kružoka Simine 9a, funkcioner mnogih odbora, zadužbina i komisija, koautor Memoranduma SANU i njegov dosledni zagovornik. Gimnaziju je zavrsio u Sremskim Karlovcima. Za vreme okupacije je u Beogradu radio kao asistent u Muzeju kneza Pavla. Diplomirao je i doktorirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu na grupi za istoriju umetnosti. Na istom fakultetu je izgradio karijeru od asistenta do dekana. Radio je i u Muzeju grada Beograda, Ministarstvu za nauku i kulturu, Saveznom zavodu za zaštitu spomenika kulture, Istorijskom institutu SANU. Devetnaesti predsednik SANU postao je 11. februara 1999. Na toj funkciji je ostao sve do 3. aprila 2003. kada je na izbornoj skupštini izgubio od protivkandidata Nikole Hajdina. Intenzivni period njegovog naučnog rada vezuje se uglavnom za sedamdesete godine prošlog veka, kada je objavio nekoliko knjiga o srpskom baroku (Barokne teme srpske umetnosti, Putevi srpskog baroka). Književnu karijeru je započeo 1946. kao pesnik bespuća (Motivi), a okončao je u petoknjižnom bespuću bestselera Efemeris. Oduvek se hvalio svojim poreklom, osobito povezanošću sa mnogim dinastijama, srpskim, crnogorskim i ruskim. Kao kuriozitet ističe da je jedan njegov predak imao čast da radi korekturu Gorskog vijenca. Otuda se i predstavlja kao naslednik narodne poezije i Njegoša. Memoranduma se nikada nije odrekao. Smatra da je taj „proročki“ tekst jedan od zvezdanih trenutaka Akademije, kojim je ona htela da spase Jugoslaviju. Tri godine nakon objavljivanja tog dokumenta, Medakoviću je u Predsedništvu Srbije Sedmojulsku nagradu uručio Slobodan Milošević, što je ostalo zabeleženo u foto dokumentaciji Politike. Dobitnik je Herderove nagrade za 1990. godinu, Oktobarske nagrade grada Beograda za istu godinu, kao i mnogih drugih nagrada. Redovni je član Evropske akademije nauka i umetnosti. Kao predsednik SANU, u toku NATO bombardovanja, ponudio je generalu Ojdaniću usluge Akademije. Živi i radi u Beogradu. Ne voli konceptualnu umetnost. Uživa u Vagneru