KOVAČEVIĆ, Siniša (Šuljam, Srem, 1954). Dramski pisac, revizionista, budni Srbin i nacionalni pregalac. Redovni je profesor Univerziteta BK na predmetu Dramaturgija i dekan na Akademiji umetnosti BK. Potpredsednik je Narodne stranke „Pravda“. Njegov razvojni put obeležen je radom na nacionalnom mitu kao glavnom pogonskom gorivu srpskog teatra u proteklim decenijama. Tokom osamdesetih godina je otpočeo svoju karijeru kao pisac drama koje su pokušavale da rekonstruišu nacionalni identitet preko istorijskih i mitskih figura (Novo je doba, 1981; Đeneral Milan Nedić, 1983; Kraljević Marko 1985; Ravi, 1987; Sveti Sava, 1988) kao i TV drama antikomunističkog talasa (Svečana obaveza, 1986; Portret Ilije Pevca, 1988). Kovačević je pisac velike ideološke apmlitude, koja se kretala u rasponu od Đenerala do Svetog Save. Prekid predstave Sveti Sava u JDP-u, maja 1990. (vidi: Bulevar zvezda, Beton br. 39) obeležio je prelomni trenutak između komunističke i nacionalističke cenzure. Dramski pisac Dušan Kovačević je ovaj akt uporedio sa prekidom predstave Kad su cvetale tikve Dragoslava Mihailovića, ali u biti se radilo o različitom predznaku. Budući nacionalno angažovan, Siniša Kovačević je ovaj slučaj doživeo prilično teško. Naprosto, njegova drama Sveti Sava nije bila pročitana (demonstranti je zapravo nikada nisu ni videli ni pročitali!) u ključu koji je on ponudio: remitifikacija lika Svetog Save. Kovačević se nadao u tom trenutku da će ova drama u budućnosti doživeti nove izvedbe i interpretacije. Do toga, međutim, nije došlo. Na sceni Zvezdara-teatra, glavnog punkta za reviziju prošlosti, njegov Đeneral Milan Nedić je doživeo sudbinu apsolutnog bestselera. Izveden je preko 250 puta, ukazujući dramskom piscu kojim putem bi trebalo ići, u umetničkom i političkom smislu. Za ovu dramu (kao i za drame Novo je doba i Janez), Kovačević je nagrađen Sterijinom nagradom.
Siniša Kovačević se nikada nije libio političkog angažmana, čak je smatrao da je to obaveza umetnika. U svojim književnim tekstovima kao i intervjuima, insistirao je na trajnim vrednostima kategorija kao što su: patriotizam i srpstvo. Tokom devedesetih je govorio da mašta o vremenu bez istorijskih vođa, uporno nastavljajući sa svojim velikim nacionalnim reinterpretacijama. Danas je očigledno da je Kovačevićev dramski opus umnogome oblikovao generacije političara, osobito onih iz redova DSS-a, gde je uspostavljen pravi kult Milana Nedića. Nedavno je Kovačević na predlog ove partije postavljen za novog predsednika UO JDP. Ovaj predlog je podržala Skupštine grada Beograda, što je gradski sekretar za kulturu Darjan Mihajlović celomudreno obrazložio: „Važno je da su novi članovi ljudi iz pozorišta, zato što teatar čine glumci, reditelji, umetnici.“ Tako se Siniša Kovačević posle osamnaest godina vratio u JDP, ali ne kao umetnik čija je predstava bila prekinuta, već kao eksponent jedne politike koja bi se sa prekidom te predstave apsolutno složila. Pisac Siniša Kovačević se okušao i kao filmski reditelj u Sinovcima, adaptirajući zapravo svoju Veliku dramu. U vreme februarskog događanja naroda na beogradskim ulicama, RTS je umesto vesti prikazivao upravo ovaj film. Pre zaposedanja JDP-a, Kovačević je poslednji put viđen u Knez Mihailovoj kako sa svojim istorijskim vođom deli značke sa natpisom „Kosovo je Srbija“.