KOMNENIĆ, Milan (Pilatovci kod Bileće , 1940), književni pregalac, funkcioner. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radio je u redakcijama Vidika i Dela. Osamdesetih godina bio je urednik glasovite prosvetine edicije „Erotikon“. Sâm Komnenić se okušao u erotografiji (Mamuza za njene sapi, 1980), ali mu je mnogo bolje išla literatura krvi i tla koja je osamdesetih postala ulaznica za visoku politiku. Pre nego što je sa Vukom Draškovićem osnovao Srpski pokret obnove (mart 1990), integrišući nacionalističke politike Srpske narodne obnove i Srpskog slobodarskog pokreta, Komnenić je domaću književnu produkciju obogatio naslovima kao što su: Kosovski polom (1988), Izgon (1989), Opela na jamama (1989). Jedan je od paradigmatičnih pesnika nacionalističkog diskursa dekapitacije (obezglavljenja, odsecanja glave) kojim je operisao kako u poeziji tako i u politici. Miteme odsečenih glava, te kastriranja svake vrste, odsecanja ruku, nogu, klanja i destrukcije tela kao derivati ovog diskursa, obeležili su Komnenićevo pevanje i mišljenje. Uvršten je u više nacionalističkih antologija, kao što je Kosovo 1389-1989 (1989) Aleka Vukadinovića, gde je objavljena Komnenićeva pesma „Boca Đorđa Martinovića“ (U raspeće je prerasla boca/ skršena u utrobi stradaoca), ili Kosovo - Sveta srpska zemlja (1999) Ive Munćana u koju je uvrštena Komnenićeva pesma „Susedi“ (Nasrću, kidišu, razvrću/ otimlju/ haraju, potiru, zgaraju, seku/grobove zaoravaju). Komnenićevi politički govori, početkom devedesetih, bili su krcati upravo ovakvim retoričkim arsenalom. Veoravo je „da je antisrpska zavera skovana poodavno“ kao i da su „naše granice u zapadnim krajinama omeđene mestima na kojima su padale srpske glave“. Kao predstavnik DEPOS-a, u decembru 1993, na Studiju B je govorio o monadama svekolikog srpstva, iznoseći svoj „proevropski“ program borbe protiv izgradnje džamahirije na našoj dedovini. U oktobru 1997, podržao je smenu Zorana Đinđića sa mesta gradonačelnika Beograda, koju je izglasalo 67 odbornika SPO, SRS i koalicije SPS-JUL. U januaru 1999, Komnenić je postao ministar za informisanje u saveznoj Vladi. Neposredno pre početka pregovora u Rambujeu, po zadatku je otišao u Pariz ne bi li francuskim medijima objasnio „uzroke i prirodu sukoba na Kosovu“. O tim danima, kao i o toku samih pregovora, Milan Komnenić je napisao knjigu Klopka u Rambujeu (2006), u kojoj je optužio Kristofera Hila za prikrivanje vojnog aneksa svog nacrta. Kao glavni nedostatak pregovora, istakao je prisustvo Hašima Tačija i odsustvo Slobodana Miloševića. Nakon ubistva Slavka Ćuruvije, ministar Komnenić je za italijanski list Il đornale izjavio: „Moj prijatelj Ćuruvija bio je novinar, ali je takođe obrtao milione maraka. Svašta bi moglo da bude razlog njegove misteriozne smrti, čak i reakcija nekog ljubomornog muža.“ Bio je protivnik DOS-a u predsedničkoj kampanji Vojislava Mihailovića, da bi posle 5. oktobra postao ministar kulture u prelaznoj Vladi. Za nekoliko meseci ministrovanja, pokrenuo je akciju otkupa ukradenih umetnina iz Narodne skupštine kao i inicijativu povratka umetničkih dela iz vukovarske zbirke „Bauer“ Hrvatskoj. U turbulentnim tranzicionim vremenima, Komnenić se približio DS-u. U javnosti se pojavio oktobra 2006, na performansu dodele „zlatnog kečeta“ protivnicima ustavnog referenduma. Sada čeka nacionalnu penziju.