KECMANOVIĆ, dr Nenad (Sarajevo, 9. 9. 1947) marksista, politikolog, reformista, nacionalista, senator, svedok odbrane ratnih zločinaca. Diplomirao je politikologiju na Sarajevskom univerzitetu gde je i doktorirao 1975. sa tezom o marksističkoj valorizaciji teorije konvergencije. Kao marksista i partijski aparatčik, napredovao je u univerzitetskoj karijeri. Bio je dekan FPN-a u Sarajevu, a u periodu 1988–1991. rektor Sarajevskog univerziteta. Paralelno sa naučnom, razvijao je i političku karijeru. Tokom osamdesetih je vešto ekvilibrirao između nacionalističke i reformističke orijentacije. Nakon Titove smrti je otpočeo sa revalorizacijom Ustava iz 1974. U političkom sukobu sa Raifom Dizdarevićem, ostao je bez nameštenja u Predsedništvu SFRJ (umesto njega je postavljen Bogić Bogićević). Bio je i u reformistima Ante Markovića kao i član ratnog Predsedništva BiH. Tokom 1992. se preselio u Beograd gde je, pišući svoje nacionalističke tekstove za NIN, već stvorio odstupnicu za sebe. Radio je na Univerzitetu BK, te na Učiteljskom fakultetu da bi naposletku postao šef Odeljenja za politikologiju na beogradskom FPN. Kao senator RS neprestano je podržavao politiku SDS-a i pružao je svakovrsnu intelektualnu pomoć da se RS „razvije“ i postane to što danas jeste. Pomogao je osnivanje Odseka za politikologiju na Palama, gde i sam predaje. Bio je svedok odbrane Momčila Krajišnika, koji je proglašen krivim za istrebljenje gotovo 3000 bosanskih muslimana i Hrvata kao i za učešće u prisilnom premeštanju više od 100 000 muslimana i Hrvata. Prati i komentariše pre svega rad bošnjačkih političara, braneći RS idejama Nikole Koljevića i Biljane Plavšić. Smatra da se genocid na tlu Bosne nikada nije dogodio, da je granatiranje Sarajeva bilo slučajno, da su Markale režirane, a da je najveće etničko čišćenje tokom rata izvršeno upravo nad sarajevskim Srbima. Danas je zagovornik tesne saradnje na osovini Tadić-Dodik (što se u stvarnosti i događa), kao i apsolutne simetrije Kosovo-RS. Oduševljen je raznovrsnim oblicima saradnje između Srbije i RS. Posebno ističe Dodikov nastup na Saboru trubača u Guči, kao i otvaranje škole „Srbija“ na Palama. To smatra odličnim političkim porukama upućenim ostatku bosanskog sveta. Autor je političke krilatice „Kosmet za Republiku Srpsku!“. Smatra da je to što se dogodilo na Kosovu identično sa “demografskim” procesima u RS, zaboravljajući razmere etničkog čišćenja muslimanskog življa na teritoriji današnje RS. Veruje da se proces formiranja nacionalnih država na tlu Evrope još uvek nije okončao i sve svoje intelektualne snage usmerava ka razgradnji BiH. Nedavno je izašla knjiga njegovih došminkanih kolumni iz NIN-a pod naslovom Nemoguća država: BiH. Inače, današnju Bosnu vidi kao “poslednju diktaturu u Evropi, a visokog predstavnika za BiH kao poslednjeg diktatora na starom kontinentu”. Kada se sve ovo ima u vidu, jasno je odakle potiče bojevo punjenje za poetiku njegovog sina – Kecmanovića Juniora, autora znamenitog romana Top je bio vreo, u kome je pisac uspeo da sasvim objektivno i nepolitično pretoči očeve ideje u štivo za relaksaciju uznemirenih Srba. Mada, dr Kecmanović Senior za razliku od lakomislenog Juniora veruje da je osećaj ugroženosti kod Srba sjajna stvar, da ga treba negovati jer ih čini budnim i tera ih da zbijaju redove (videti istoriju nastanka grupe P70: Beton br. 73). Za razliku od ostrašćenog Juniora, povremeno odlazi u Sarajevo, gde, kako kaže, još uvek ima neke prijatelje među Bošnjacima koji mu veruju.