ĐOGO, Gojko (rođen 1940. godine), ex-pesnik-disident, ex-demokrata, ex-senator, sada potpredsednik Međunarodnog odbora za istinu o Radovanu Karadžiću. Početkom osamdesetih skrenuo je veliku pažnju javnosti na sebe zbirkom pesama Vunena vremena, koja se ubrzo našla na sudu zbog verbalnog delikta. Jedan od glasnijih hajkača na Gojka Đoga u to vreme bio je i Milorad Vučelić. Od tog doba se Đogo u javnosti tretira kao veliki pesnik i intelektualac, što će kasnije biti krunisano njegovim učestvovanjem u osnivanju Demokratske stranke. Njegova politička karijera nakon toga kreće (ne)očekivanim putem radikalnog nacionalizma, tako da je on od čoveka kome su u jednom trenutku bila ugrožena građanska i autorska prava, postao zagovarač negiranja prava na život bosanskih muslimana. Marko Vešović navodi podatak da je Đogo pred rat ovako savetovao svog prijatelja Karadžića: „Gore, severno od Dubrovačke reke, to treba sve pobiti.“ Početkom devedesetih postaje predsednik Udruženja Srba iz Bosne i Hercegovine u Srbiji, te savetnik Radovana Karadžića, glavni ratni intendant, a potom i jedan od senatora RS (Kalajić, Kapor, Čavoški, Nogo i dr.) Transkripti Đogovih tadašnjih telefonskih razgovora sa Karadžićem korišteni su kao dokazni materijal u Haškom tribunalu. Prilikom jednog gostovanja u emisiji Klopka (BK), Đogo je objasnio da su česta savetovanja tokom rata obavljana u stanu Dobrice Ćosića, odakle bi potom zvali Karadžića i davali mu političke i strateške instrukcije.
Gojko Đogo od Vunenih vremena nije napisao nijedan vuneni (subverzivni) stih. Sav se predao radu na nacionalnom buđenju, pa je i svoj pesnički zanat sveo na ispisivanje budnica ugroženog plemena. Stanje ugroženosti za njega je jedini način opstanka na javnoj sceni i on ga sada generiše preko Odbora za istinu o R. K. Paradoksalno, izgleda da jedino njemu i ostalim članovima Odbora ide u korist da Karadžić nastavi sa skrivanjem. Kako je sam priznao prilikom objavljivanja Karadžićevih Ratnih pisama, on sa autorom održava kontakt, bar u onoj meri u kojoj urednik sa svojim piscem to mora da čini, ali to nikome u zemlji, osim retkim novinarima, nije bila informacija prvog reda.
Gojko Đogo danas živi kao ugledni građanin ove zemlje i zabrinut je za ljudska prava jedino Mladićevih jataka i Vojislava Šešelja. Međutim, i pored silnih pesničkih nagrada koje dobija u intervalu od šest meseci, postoje naznake da je vunena aura počela da bledi, pa je pre dve godine objavio šesto izdanje ove svoje zbirke, ojačavajući je dodatno preštampanom „optužnicom i odbranom na sudu“.
Na desetogodišnjicu masakra u Srebrenici, Đogo je pitijski zapisao kako „ima ljudsko razumevanje za srebrenički zločin, ali da ga ničim ne može opravdati“.