ARSIĆ-BASARA, Svetomir (selo Sevac, podno Šar-planine, 15.5.1928), mitingaš, vajar, akademik. Umetnik sa Kosova. Učesnik je NOR-a. Umetničko obrazovanje je stekao u Nišu i Beogradu, gde je diplomirao 1958. na Akademiji za primenjenu umetnost. Godine 1961. dobio je Pokrajinsku Decembarsku nagradu koju će vratiti 1987. u znak protesta „protiv albanskog nacionalizma i nasilja nad srpskim življem u pokrajini”. Kao umetnik, Basara je uvek bio vezan za rodno tle. Na početku njegovog umetničkog rada, dominiraju porodični portreti kao i zavičajni motivi (Frulaš sa Šare). Njegova karijera se razvija stabilnim tempom. Basara dobija sve relevantne pokrajinske i strukovne nagrade za umetnost. Tih godina, izlaže na grupnim i samostalnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Međutim, od skulpture Hirošima (1975) nešto počinje da se događa sa Basarinim stvaralaštvom. Kako sam kaže, odjednom počinje da ga interesuje kataklizmična sudbina srpskog naroda na Kosmetu. Nakon tog zaokreta, Basara je izabran za dekana Akademije umetnosti u Prištini. Budući sve ugroženiji, Basara postaje nacional-angažovani umetnik. Njegove skulpture poprimaju militantne forme oličene u angažovanom ciklusu ćosićevske provenijencije iz 1983. (Dedin partner iz Kumanovske bitke (top), Topovi Alekse Dačića). Slede godine sve snažnije recepcije Basarinog dela u beogradskim krugovima. O njemu pišu Đorđe Kadijević, Nikola Kusovac, Zoran Markuš i Jovan Despotović. Ciklus Oklopnici cara Lazara kritiku ostavlja bez daha. Ipak, 1988. godina bila je prelomna za ovog kosovskog umetnika. Njegov angažman prevazilazi vajarski medij i on na mitinzima, najpre u Titogradu a potom na beogradskom Ušću, počinje da agituje za srpsku stvar, a protiv „genocidnih težnji kosovskih Albanaca”. Skup u Titogradu su mediji okarakterisali kao događaj koji bi mogao imati „ozbiljne političke implikacije na političkobezbjednosnu situaciju u Titogradu i Crnoj Gori”, dok je „veličanstven skup u Beogradu” ostao bez presedana u novijoj nacionalnoj istoriji. Sledeće godine je Basara to osećanje plastično izrazio u svojim skulpturama Obretenje glave cara Lazara i Verhovni vožd. Pošto je snažno grundirao svoj ulazak u SANU, godine 1990. je protestno istupio iz Kosovske akademije nauka i umetnosti. Basara je postao redovni član SANU 31. maja 1994. Tom prilikom je izložio skulpturu Car Dušan Silni i održao pristupnu besedu simptomatičnog naslova „Na tragu porekla”. Basara je prvi put penzionisan 1995. Međutim nikada nije prestao da radi za otadžbinu. Inspirisan bombardovanjem 1999, nastao je njegov ciklus (Ne)milosrdni anđeo. Potom je stigla i zaslužena nacionalna penzija. Bista Slobodana Jovanovića na Pravnom fakultetu u Beogradu je Basarinih ruku delo. Na parlamentarnim izborima 2003, Svetomir Arsić Basara se pojavio na listi Demokratske alternative, pod sloganom „Kad je teško – Čović”.