From: vukadin@kostunicajecar.org
To: anton@tomajebog.com
Sent: Dan zalosti, februar 17, 2008 22:30
Subject: Ustala je Srbija!
Dražajši Slobo,
Kad sam video kako srpska mladost brani Kosovo kamenjem i pajserima, srce mi je zaigralo skoro kao kad mi se Voja obrati onim svojim umilnim, blago erotskim glasom od kojeg me trnci podilaze. Pao mi je kamen sa srca, vidim da imamo kome da ostavimo Srbiju u amanet. Zemlja koja ima ovakvu mladost ne mora da brine za budućnost međunarodnog prava. Dok mi, dragi moj brate po peru, bijemo bitku rečima, deca se služe mnogo konkretnijim i ubojitijim oružjem. Prodao bih dušu đavolu samo da vidim kako posle objavljivanja moje kolumne gore kontejneri, ambasade ostaju razlupane, a Mekdonaldsi se pretvaraju u prah i pepeo. Avaj, to su samo pusti intelektualni snovi. Koja li je ono budala proslovila da je reč oštrija od mača? Trebalo bi ga proslediti našim junošama na obradu ognjem i mačem, da mu više takve gluposti ne padaju na pamet. Jesi video kako je Voja očitao svetskim moćnicima, glupim Amerima poglavito?! Ni Sloba ne bi umeo bolje. Mudar je Vojcek, uzdanica naša, k’o da su mu sove savetnici.
Ostaj mi zdravo i suvereno,
tvoj Đorđe „Kosovo je Srbija“ Vukadinović
P.S. Jel te zvao Voja? Čujem da spremaju veliki svenarodni miting za četvrtak, glupo je da takva fešta prođe bez nas dvojice. Valjda smo zaslužili.
From: anton@tomajebog.com
To: vukadin@kostunicajecar.org
Sent: Dan posle, februar 18, 2008 21:30
Subject: Srbija se umirit’ ne može!
Čestnjejši Đole,
Ja te potpuno razumem. I mene je obuzeo patriotski zanos kad sam video kako se naša mladež obračunava sa stranim zavojevačem. Kad je nacionalni amok uzeo maha, opaučio sam nogom američki plakar iz sve snage, da mu se osvetim. To je bio pravi košmar! Video sam svemirske zvezde Evropske unije. Ne znam šta me više boli - palac na nozi ili duša |
 |
zbog izgubljenog Kosova. Dopao sam junačkih rana zbog svete srpske zemlje, sad znam kako je bilo našim vitezovima u Kosovskom boju. Vidim da su se ovi naši ministri razvili u strelce: Samardžić opravdava paljevinu na graničnim prelazima tako ubedljivo kao da mu je deda bio Piroman II Veličanstveni, a Velja zbori kao da je čitao Karla Šmita. Demokratija je i kad se razbije neki prozor - bolju definiciju ni Gebels ne bi smislio! Šta ti je zdrava seljačka pamet, džaba nama naše titule, profesure i doktorati. Lepo je videti razbijeni prozor, nema zbora, ali ja ipak preferiram razbijene glave. Dobro, to je više stvar ličnog ukusa. Nego, o čemu pišemo ove nedelje? Hoćeš ti da opališ po izdajnicima uopšte, a ja da im se najebem majke pojedinačno, sa posebnim osvrtom na onu bagru sa 92-ojke? Mnim da još nije došao vakat za objavljivanje spiskova za odstrel, ali treba se polako pripremati. To će biti život! Jedva čekam! Umesto da lupamo glavu zaludnim analizama, lepo prepišemo listing sa Stormfronta i Bog da nas vidi! Tada će tvoji pusti snovi postati stvarnost, a naše reči će se volšebno preobraziti u kamenice, baklje i puščane metke. Kud mi okom, obrazovci skokom, kud mi slovom, strojevci olovom!
Do tog dana ostaj mi ponosan
i nacionalno osvešćen,
tvoj Slobodan „Kosmet je srpski
i ostaće srpski“ Antonić
P.S. Voja se ne javlja, verovatno sprema još jedan istorijski govor. Siguran sam da će nas pozvati da besedimo na tom veličanstvenom skupu. Nema on nikog bližeg od nas dvojice. Kad već nismo aktivno učestvovali u prvom mitingu istine, red je da se priključimo njegovom Dru-gom dolasku.
From: vukadin@kostunicajecar.org
To: anton@tomajebog.com
Sent: Dan drugi nove srpske ere, februar 19, 2008 22:45
Subject: Bolje rat nego mir! Bolje grob nego NOB!
Dragi Slobo, nemoj da se praviš blesav, znaš da ne mogu sam da biram mete. Nismo mi dobili ratni kolumnistički raspored da bismo torokali šta nas je volja, već da bismo ispunili volju Njegovu. Još me nije zvao Onaj Odozgo, iz |
|
kabineta, neću da se zalećem, to bi bio izraz krajnje neodgovornosti i kolumnističke samovolje, tako reći kataklizma kolumnizma. Dobro znaš da je naša misija da zatremo seme i pleme misionarskoj inteligenciji, ali to ne smemo da radimo navrat, nanos i na svoju ruku. Znam da te svrbe prsti, ali strpi se, ugledaj se na mene i mirno čekaj naređenje. Uostalom, znaš da ovi iz BIA-e čitaju naše mejlove, verujem da će ti ispuniti želju.
Ostaj mi neodustajan,
tvoj Đorđe „Zgromi i polomi“ Vukadinović
P.S. Voja mi se ne javlja, stalno je nedostupan. Da nije tebe zvao?
From: anton@tomajebog.com
To: vukadin@kostunicajecar.org
Sent: Dan istine, februar 21, 2008 09:30
Subject: Jebiga
Dragi Đorđe, moj pobogu brate, probdeo sam vascelu noćcu u sačekuši pred Vojinim stanom. Kad je jutros krenuo na posao, presreo sam ga na ulici i upitao šta je sa našim nastupom na mitingu. Prvo me je prostrelio pogledom, a onda nas obojicu ispsovao na pasja preskakala. Kaže da nismo medijski atraktivni, da nas ne znaju široke narodne mase, kako mu ja ličim na zadušnu babu, spomenuo je tvoje frfljanje i nerazumljiv govor, i poentirao rekavši da mu više ne izlazimo na oči. Kad je otišao, stajao sam pola sata u šoku, kao popišan. Čim sam se malo prizvao svesti, odjurio sam kući sav u suzama. Jedva ti pišem ovaj mejl, promašujem slova, ruke mi drhte kao apstinentu. Ne znam šta nam je sve ovo trebalo, ipak smo mi ozbiljni ljudi, intelektualci, analitičari, jednom rečju - elita. Otkud nam uopšte ideja da treba da se pojavimo na sceni pred milionskom masom i zborimo barabar sa estradnim zvezdama? Taština, Đole moj, sve je taština. Odoh da bistrim svetog vladiku Nikolaja da se malo utešim.
Drži se, stari druže,
zauvek tvoj Slobodan
„Treba mi rame tvoje“ Antonić
From: vukadin@kostunicajecar.org
To: anton@tomajebog.com
Sent: Dan istine, februar 21, 2008 23:45
Subject: Burn, Hollywood, burn!
Bože, ima li na svetu išta lepše od požara? Dragi Slobo, gledam kako gore ambasade naših neprijatelja i imperijalni Mekdonaldsi, i osećam kako mi se u srcu ponovo budi plamen božanske ljubavi prema gospodaru Voji. Ako je on ovo režirao, a njegov stvaralački rukopis nije teško prepoznati, stvarno je car, kralj, prvak u skoku u Dalj. Sve mu je oprošteno. Nisam više ljut na njega, vatra koja suklja po američkoj ambasadi osušila je moje suze žalosnice. Jesi snimio onaj veliki svenarodni pohod na strane prodavnice, trafike i firmiranu robu u najboljoj tradiciji naše hajdučije? Nek’ vide malo zapadne haramije kako je to kad se otima tuđe, nanu li im onu svetskopolicajsku! Što sad malo ne promole glavu ove domicilne ništarije i ostala izdajnička gamad, pa da im naš jugend pokaže kako se brani Kosovo!? Zavukli su se u mišje rupe i cijuču preko ono malo medija što ih nismo okupirali. Neće oni još dugo, ja ti kažem, najzad je došlo naše vreme, vreme njihove smrti i naše razonode.
Druže, oštri pero i spremaj se za dan D,
vazda tvoj Đorđe „Ubij, zakolji“ Vukadinović |
