Doživeli smo i ovaj trenutak. Posle oca i sin je postao ultradesničar. Ne ultranacionalista, odmah da kažem, nego populista, koji za sve optužuje izbeglice.

Balint Pastor, sin predsednika Saveza vojvođanskih Mađara, perjanica i nada vojvođanske mađarske politike nakon nekoliko godina normalnosti obrušio se u Skupštini Srbije na izbeglice. Jer oni idu kroz njive i voćnjake, uništavaju poljoprivredu Vojvodine (kao da je ona u formi kao Barcelona). Ne znam koliko Balint zna o poljoprivredi (ne verujem da je kopao, sadio ili navodnjavao na hacijendi svoga oca), ali ova zabrinutost me je baš dirnula. Jebeš ljude, jebeš malu decu i njihove majke, jebeš ljude koji beže od rata, od smrti, i koji su prepešačili 4 hiljade kilometara kad oni uništavaju naše njive. Ma dobro, žetva je prošla, a i sezona lubenica je pri kraju, ali nam je kukuruz na nozi! A asfalt? Što ne pominje Balint i puteve? I vodu koju popiju.

Čuvari stranačke kutije, otac i sin, funkcioneri, Balint i Ištvan Pastor (s desna u još desnije)

(Ma gde li je ta bodljikava žica?)

Po vođi frakcije SVM-a, koji bezrezervno podržava vladu Vučića (zamislite – Mađari su uz četnike), te izbeglice – teroristi narušavaju mir građana Subotice i Kanjiže. Mađari ne mogu normalno da žive (mislim, rekao je “građani“, ali sigurno je mislio na svoje glasače), ne mogu da predaju pisma u pošti jer su tamo redovi izbeglica koji šalju svoje e-mail-ove i sms-ove ili telefoniraju mobilnim (druga varijanta je da oni u stvari nisu izbeglice, nego bogati šeici, koji imaju bolje mobitele nego mi). Pa, naši Mađari ne mogu popiti nešto u kafani, turizam je otišao u kurac jer migranti zauzimaju sva mesta u hotelima i restoranima. I kad ti Mađar sedne malo da gleda prema granici Mađarske, da gleda svoju ljubav, svoju maticu, svoju veliku-malu Mađarsku, ne može ni to mirno, jer ne vidi ništa od poplave izbeglica. Nemaš pejzaž, ne možes da gledaš kako slavna mađarska armija gradi žičanu ogradu prema Srbiji. Ne možeš da uživaš u gledanju robova i besposlenih, koji su uključeni u ovaj divan projekat – Beograd na vodi. Ili: Nož, žica, Subotica.

Ne kažem ja da je mali Pastor tako pričao, nije on Zarathustra., ali da tako razmišlja, to je sasvim sigurno. Nije on lud – dokaz za to je da je posle završetka fakulteta odmah postao savetnik, pa direktor nekog Pannon Invest Consortium Tanácsadó Kft.-a, koji je valjda sipao mađarske pare u privredu Srbije i dao baš dobre savete za privrednike. Od tada cveta biznis. No, kad mu je ćaća postao predsednik partije, i on je za tren oka postao republički poslanik. Baš sjajna karijera, ni crnogorski partizani (četnici) nisu imali tako uspešan put za tako kratko vreme posle 1945. godine. Sem Radomana Božovića.

Balint je tako mlad da se ne može setiti ni devetdesetih kad smo mi, vojvodjanski Mađari bežali, izbegli zbog ratova. A zbog toga drugi nisu imali normalan život, jer su nam morali pomagati, ili se starati o nama, dati nam stan (o tome bi mogla pričati i Ildiko Lovaš, smenjena čelnica partije). Nije to greh: ne možeš se setiti nečega o čemu ne znaš ništa. Nije on istoričar, nego pravnik. Biće on još član i SANU-a i VANUK-a, jer je već postao i profesor nekog novosadskog „Univerziteta privredne akademije“. No, moramo reći, uprkos optužbama, da ova sjajna institucija naravno blage veze nema sa onim fakultetima koji u Srbiji rastu u svakom selu kao gljive i koji dele diplome šakom i kapom svojim partijskim drugovima ili predsednicima partije, i koji su lični univerziteti srpskih tajkuna.

Rasadnik kadrova, Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu

Ali, eto, mali Pastor se bavi pravom, a ne istorijom (sećanjem) ili sociologijom (stvarnošću). Pa, zašto bi on znao da vojvođanski Mađari, kao i ostali državljani Srbije, već trideset godina nemaju normalan život? Po Pastoru život u Srbiji je normalan, ali moramo mu reći da to nije baš tako. I zato te nesrećne izbeglice iz Afrike i Azije ne mogu remetiti nekakav normalan život Subotice i mađarske nam Kanjiže. Oni koji danas imaju normalan život, imaju ga zato što su već otišli u pečalbu šezdesetih godina prošlog veka. A otkad je vlada Viktora Orbana dala pasoš svakom Mađaru (a i za Srbe koji su podmitili nekog, ajde da ne kažem iz koje partije), svaka druga kuća je prazna, a takozvana mađarska sela su pustoš. Ili ti dođe neko, kao otac koji je u maju pobio celu porodicu posle svadbe u Martonošu, a očito je da je imao i PTSP iz ratova devedesetih, i bio je besan zbog toga što sin i mlada emigriraju u Francusku.

Na kraju, moramo postaviti ozbiljno pitanje: da li je mali Pastor postao ksenofobičan kao i njegov otac ili ne? Potonji je krenuo putem Viktora Orbana, putem nekog čudnog kvazi-nacionalizma i kvazi-hrišćanstva, gde mi, Mađari, moramo odbraniti istinsku Evropu od najezde islamista, terorista, izbeglica, migranata, koji će nam oduzeti posao. (Eh, šta sad ja mogu – i ja oduzimam neko radno mesto nekom Mađaru iz Mađarske. Ali zašto je tako glup, što je to dopustio?). Jedino je stariji Pastor iz Srbije pozdravio građenje zida između dve zemlje, pa je to verovatno podstaklo i sina (ili obrnuto: i tata bi, sine) da krene putem populizma.

Op žica, žica, drma mi se državna granica (soldateska na zadatku)

Očito se ne radi tu niti o mržnji prema izbeglicama, niti o građanima koji nemaju normalan život. Pastorima, ocu i sinu, pa i još jednoj osobi, očigledno je važna politika kao teren za izgradnju svoje budućnosti, za obezbeđenje standarda, stila (u pitanju je, e, zamislite: novac). Sin u životu nikad ništa nije radio, što se može nazvati radom, jer, kao što smo rekli, karijeru je odmah počeo u politici. A politika je jedini izlazi za mlade Mađare iz totalnog siromaštva, nenormalnosti, jedina mogućnost za kakvu-takvu karijeru, odnosno i za običan posao kao što je smećar. Uđi u partiju, ili si niko i ništa.

Pre 2010. godine, dok Orban nije došao na vlast, SVM, Pastor i sin, su bili neutralni. Čak možemo reći više liberali, socijaldemokrate, a od tada kreću u suprtonom pravcu. Pričaju bez veze o naciji (sa četnicima), o nekim starim vrednostima, o Evropi, postali su vernici. I kad je mađarska vlada počela sa kampanjom protiv izbeglica, migranta početkom ove godine, i oni su polako skontali zašto je to korisno, zato što su njihovi birači skloni rasizmu i ksenofobiji. Oni mrze i Rome i Srbe i šta ti ja znam – ali to ipak ne mogu otvoreno da kažu, i ne mogu otvoreno da igraju na tu kartu. Bio bi to bezobrazluk od strane jedne manjinske partije.

Ali tu su izbeglice. Optuživati neke ljude, koji dolaze i odlaze i „uništavaju“ njive i voćnjake, koji telefoniraju i piju kafu umesto nas je sjajna i pobednička strategija. Ta ideologija je dosta poznata u krajevima ex Jugoslavije, ali do sada nije bila baš viđena u krugovima mađarskih političara u Vojvodini. Oni, koji su bili normalni barem su znali da je ta zajednica ipak u manjini. A biti pripadnik jedne manjine u Srbiji nije bilo tako jednostavno. I lepo je pokazati solidarnost prema nekom drugom ko je potlačen, ko beži, ko je u neprilici.

Sad su Pastorovi na vlasti. Boli ih briga. Samo da oni ostanu na čelu. Tako moramo posmatrati i bezobrazan, glup i krajnje ksenofobičan ispad mladog poslanika koji očito oseća šta se dešava unutar partije i zna da zbog jednostavne demografske situacije, pa i zbog pada broja glasača SVM-a, neće doživotno biti poslanik SVM-a. Moraće nešto da nađe. Ne znamo da li će to biti posao naučnika i redovnog profesora na toj super-privrednoj akademiji, ili će biti poslanik Fides-a (partija Orbana) u Evropskom parlamentu (kao njegov kolega Andor Deli, bivši ministar u vojvođanskoj vladi), pa će me možda zastupati tamo, i kazati: ovi moji Mađari u Budimpešti baš nemaju normalan život. U svakom slučaju, ja ću se radovati ako on izađe iz senke svog oca. I nek ode u Brisel i vodi normalan život. Mi ćemo nastaviti sa nenormalnim i nećemo optuživati izbeglice za to za šta smo mi i možda malo krivi. I u Srbiji, i u Mađarskoj.

I na kraju: posebno je glupo pričati o izbeglicama kao da su oni krivi za bilo šta, kad je sad „jubilej ‘Oluje'“, kad su iz Krajine stigle izbegličke kolone u Srbiju. Ja se toga sećam, Pastorovi očigledno ne. A ono što je krajnje ironično: Balint je postavio pitanje u Skupštini Srbije, a odgovor je dao niko drugi, nego ministar, bivši JUL-ovac Aleksandar Vulin.

A Vulin je ispao normalan.