Uveliko traju visinske pripreme na nivou Save. Esenesovci stvar uzimaju ultimativno ozbiljno, redove su popunili viđenim nesvrstanim imenima, magična reč Tiršova. Slično je Bandić radio u Zagrebu i bio je uspešan, a esenesovci uče od najboljih i ništa ne prepuštaju slučaju, popunjavaju na vreme. Nepolitičarska lica profesionalno ostvarenih ljudi treba da glasaču objasne: nije ovde nikada bilo esenesokratije, ali razumemo da si povremeno mogao da stekneš takav utisak, te su ovi uspešni ljudi na našoj izbornoj listi garant da neće biti zapošljavanja po partijskoj liniji. Lista poznatih lica šetala se gradom, da porazgovara sa običnim čovekom (građaninom?) kako bi ga što bolje zastupala u gradskoj skupštini. Običan građanin bi se mogao zamisliti, i treba da se zamisli, a što svi ovi poznati i profesionalno ostvareni odjednom nagrnuše u esenes? Pa da se na miru dalje ostvaruju, a i ti bi mogao da se tako ostvariš. To su ljudi koji samo žele da rade svoj posao. Kako ćeš bolje raditi svoj posao, nego da stojiš uz onoga ko je „ključ stabilnosti“, što reče dragi gost iz Japana. E sad, ako se desi da je taj ključ baš u tvom dupetu, istrpeće se za toliko, valjda će ključar nežno da okreće dok navija mehanizam. Kad braon kapljice prsnu po licu, pokupiš jezikom i guraš dalje, ostvaruješ se. Toliki su se naostvarivali u vreme prethodnog „garanta stabilnosti“.

Jer kod esenesa ima sve šta đaku treba. Iz višeg registra (za nepokorne centralne opštine) i sa dna (za prigradsku muku). Ako voliš nauku, izvolte. Ako voliš balet, ima. Ako ćeš gej, ima. Ako ćeš da biješ gej, ima. Sportaši, glumci, odžačari, stari zanati. I krem i talog. Ne postoji segment biračkog tela kome se esenes ne obraća, niti postoji politička potreba koju esenes ne može da zadovolji. Kao sveukupna formativna moć, vlast ne može da pretpostavi da postoji dimenzija društvenosti koju nije sama oblikovala ili da postoji vizija i praksa neke drugačije političnosti, toliko drugačije da esenes permanentna izborna kampanja ne može da je dovoljno precizno detektuje i pokrije.

Pomislio bi običan „građanin“, i treba da pomisli, da se lista teškaša ne plaši ničega i nikoga, jer u suprotnom političkom uglu stoje tek krhotine Demokratske stranke. To ne znači da teškaš neće koristiti svoje nadri-novinarske resurse da pljuje i bljuje ko muzička fontana. Ipak, u tom opštem pljuvanju, jedna meta se izdvojila i pred njenim upornim stavom esenesovski teškaš gubi ravnotežu i postaje gotovo slepo agresivan. Po nekim od procena objavljenih pre raspisivanja izbora, Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd čak ne prelazi cenzus. Iako se ta procena izgleda promenila, smešno je kako vlast reaguje na ovog protivnika. On predstavlja delimičnu nepoznanicu, iako nije tako nov. Ne ponaša se po politikantskom kodeksu. Kao da ne pripada političkoj klasi. Govori čudne i teško shvatljive stvari. Deluje lokalno i preti globalno. Pukotina u tkanju. Postavlja pitanja koja niko ne želi da čuje, neverovatno strpljivo istrajava u objašnjavanju da su Beograd na vodi i noćna rušenja u Hercegovačkoj kriminalni poduhvati. Sposoban je da na ulice izvede veliki broj građana. Umrežava se sa sličnima po zemlji i „regionu“. A simbol mu je igračka - gumena žuta patkica. U svom tom netemperiranom društvenom gibanju, esenesovci su jedino shvatili da je patka žuta.

Žene i ljudi iz Inicijative Ne da(vi)mo Beograd se pred izbore ne obraćaju „glasačkom telu“, obraćaju se, bukvalno, svojim sugrađanima, sa kojima dele način života, zajednički prostor, svakodnevne gradske probleme, generalni etički stav. Govore o konkretnim pojavama, gotovo upirući prstom, kompetentno pobijaju kvazi-argumentaciju koju vlast nudi kad je se suoči sa brljotinama. Najbolji noviji primer delovanja Inicijative može da bude njihovo učešće na javnoj raspravi o objektu „Kula Beograd“, koji vlast želi da vidimo kao „simbol grada“. Javno se raspravljalo, ili je trebalo da se raspravlja, o Studiji uticaja na životnu sredinu. Izgleda su samo predstavnici Inicijative javnu raspravu shvatili kao priliku da se... pa, raspravlja. „Investitor“ je hteo još jednu priliku za reklamiranje svog merkantilog poduhvata. Odgovore zainteresovanoj javnosti trebalo je da pruži firma „Energoprojekt“, ali firma nije bila u stanju i raspoloženju. Rasprava je prekinuta dok „obrađivač Studije“ ne uradi domaći i pripremi se da argumentovano odgovori na ozbiljne zamerke. Tako je „Kula“ na pauzi, za sada. I još, sve što Inicijativa ima da zameri ovom projektu, dostupno je na njihovom sajtu. Svaki korak, svaka akcija potpuno su transparentni. Jer su okrenuti ženama i ljudima koji ovde žive, a ne „glasačkom telu“ ili političkim i finansijskim centrima, kako su radile neke druge komšijsko-sugrađanske inicijative. Svaki korak je u isto vreme poziv sugrađaninu da i on načini korak. I baš to partijaše svrbi, ali ne mogu da dohvate, sem da trljaju o drvo.

A evo kako izgleda kad krenu da se češaju. Naslov u Informeru: „Junačine od žute patke na ulici tukle babu“. U novini Alo: „Patkari išamarali staricu!“ Treba proveriti da li su na pretnju po bezbednost babe reagovali Lazanski i Drecun.

Komunalna milicija je uhvatila opasnog aktivistu Inicijative Ne da(vi)mo Beograd kako lepi nalepnicu na banderu i pretpostvlja se da je to bio jedan od „spavača“.

Inicijativa je ovih dana policiji podnela srebrno-jubilarnu 50. prijavu zbog pretnji koje dobijaju. Pošto su se zapitali hoće li neka prijava biti ikada procesuirana, Ministarstvo je odmah reagovalo, saopštenjem - rade sve što mogu, Facebook je nezgodan za saradnju, a Inicijativa vređa i zloupotrebljava Ministarstvo u dnevnopolitičke svrhe. Kad podnesu zlatnu 100. prijavu, verovatno će ih sve pohapsiti, mislim, aktiviste Inicijative.

U mesnoj zajednici na Banovom brdu, opština Čukarica, Inicijativa je organizovala prikupljanje potpisa. Zatekli su ulaz potpuno oblepljen plakatima. Dva su dizajna u pitanju, prvi sa precrtanom patkom i tekstom „Ovde ste nepoželjni“ i drugi sa slikom Džordža Soroša i tekstom „Reci ne žutoj patki. Ne dozvolimo da se Soroš poslednji smeje“. Reklo bi se da je ovom akcijom oblepljivanja službene opštinske prostorije prekršeno pregršt zakona, onih jednostavnih i očiglednih, o pravu na učešće na izborima, o čuvanju javne imovine i sličnim neobavezujućim tricama. A dalje, „Ne dozvolimo da se Soroš poslednji smeje“ poznat je slogan, koristio ga je Orban u Mađarskoj. Pošto se treba usklađivati sa evropskim zakonodavstvom, u redu je kad se usklađujemo sa Orbanovim kampanjama. Inače, to je antisemitski slogan, nastao na dugoj tradiciji, pre svega nacističkoj iz Nemačke ali ne samo na njoj. Prikazivan je „nasmejani Jevrejin“ obilato, najčešće kao karikatura i ilustracija u nekadašnjim „satiričnim“ revijama.

Kad smo kod retro-fašizma i Čukarice, zašto da ne pogledamo šta se po dnu valja. „Srpska desnica“ oformljena pod patronatom esenesa da malo prikupi desničare razočarane pričom o kosovskim granicama, organizovala je tribinu u opštinskom Kulturnom centru. Naslov tribine, „Kako preživeti nadolazeći 3. svetski rat“, predavač dr Miroljub Petrović. Sad, živopisni Vacić i Petrović teško da mogu bilo čime da zavrede utrošak vremena. Ali, „predavanje“ se organizuje u opštinskoj instituciji. Na čelu organizacije koja ga organizuje, čovek sklon ekstremističkim ispadima. Predavač, pseudo-geolog od kog se Rudarsko-geološki fakultet ogradio zbog pokušaja „nenaučnog bavljenja naukom“. Dr Petrović je poznati teoretičar zavere i veliki protivnik Darvinove teorije. O darvinizmu je ozbiljno i pred kamerom govorio sa Boškom Obradovićem iz Dveri, što je verovatno bio vrhunac karijere i misli za obojicu. Reklo bi se da šarlatane treba ostaviti na miru da negde daleko teraju svoje cirkuse. Samo kad Dr Petrović ne bi iznosio sumanute razloge za Holokaust i objašnjavao ko je ubijao građane Sarajeva, u opštinskom Kulturnom centru. Sulud kao što zvuči, ipak je dovoljno lukav: pita publiku da li se seća NATO bombardovanja i poručuje da pitaju starije. Zakleti borac protiv vakcinacije, šarlatan priželjkuje da se obrati onima koji se ne sećaju, osvedočeni lunatik želi pre svega da govori deci. U organizaciji „Srpske desnice“, u opštinskom Kulturnom centru. O, boginje naše male, svetosavske.

Tako se valja po dnu, a paralelnom montažom, u centru krem. Uz čudne osmehe i nekako u rukavicama, neka kao neprijatnost, razgovori sa prolaznicima. Šta vas muči? Pa, putovao sam do centra sat i po i sad sam znojav pa mi nije ni do čega. Jeste više za pozorište, ili za balet? Za Šarenicu.

Ima i za one između, ljubljenu srednju klasu, koja prati sport i šalje decu u osrednje državne škole. Goran Vesić kao Gradski menadžer, esenes funkcioner, kandidat i građanin, u društvu predsednika opštine i poznatih košarkaša obišao gimnaziju u Zemunu i doneo donaciju, izveštava Transparentnost Srbija. Pare su, dakako, od košarkaša, to je jasno. Ali ništa više nije jasno. Da li su košarkaši u mandatu sportaša, ili su kandidati ili članovi ili simpatizeri. Da li su sportisti donirali esenesu, a esenes gimnaziji? Da li je prvobitno Vesić donirao košarkašima? Da li je donacija, u stvari, neplaćeni oglas? Da li se gimnazija samoinicijativno uključila u izbornu kampanju i ugostila kandidate partije? Ko se sve samoinicijativno uključio u kampanju i kako to zakonski stoji?

Goran Vesić reče, „Na našoj listi su i Zvezda i Partizan i reprezentacija Srbije“. Nema tog zakona koji bi sprečio najprirodniju stvar, da esenes koristi školu u partijske svrhe. Kakvo to školstvo postoji izvan esenesa. Ako su „na našoj listi i Zvezda i Partizan“, to valjda znači da oba kluba, odnosno udruženja građana, učestvuju u izbornoj kampanji.

Sve su zapušili, pomislio bi običan građanin, a i treba da pomisli. Sve su pokrili, ali opet - patka. Velelepna kula, „simbol grada“ kao simvol vere u esenes, bar trenutno je na ledu. Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd je prikupila potrebne potpise. Za život u društvenoj i političkoj kaljuzi, ima sasvim dovoljno građana koji će javno kritikovati gradske oce, pozivati na odgovornost i beskrajno se zajebavati na račun esenesovskih simvola.