Beton br.141
Petak 27. jun 2014.
Piše: Aleksandar Novaković

SNAGA, ENERDŽIJA, ATLETSKAJA FIGURA

Teret i teretane Pokreta 1389

 



Gromopucatelno najavljene akcije okrenute protiv fiskulturno-ideološke indoktrinacije desničarskih ekstremista iz pokreta 1389, a sprovedene krajem prošle godine od združenih snaga policije, Žandarmerije i Gradskog zelenila, nisu dale željene rezultate. Da podsetim: “teretane”, zapravo nekoliko skromnih napravica za zgibove i slično gimnastičarenje, raspršene po varoši (s akcentom na Voždovac) kao „dar“ organizacije koja raspiruje versku, nacionalnu i rasnu mržnju, su demontirane, odnesene, zemlja izravnjana. Sklonjene su grozomorne table na kojima se šepurila poruka nikad do kraja zabranjenog pokreta: Telo sledi duh. Sport, zdravlje, nacionalizam. Omladini Voždovca daruje 1389.


10379016_10152199379733443_2296863177584724957_n

Zaostali poklon na Voždovcu


OVDE SE DECA IGRAJU!

U sklopu kampanje za lokalne izbore, tzv. "bitke za Voždovac”, pripadnici pokreta su, perfidno, želeli da utiču na omladinu kao neka vrsta Naci Mr. Propera koji će, kao veliki snažni, na ćelavo ošišani bata da motri na srbsku omladinu i učini belo do kraja belim. Gradske vlasti su, reklo bi se, reagovale oštro. Bilo je tu, u suštini, dosta oklevanja i objašnjenja Sekretarijata za inspekcijske poslove grada Beograda u maniru „delovaćemo čim pronađemo igrališta na kojim se nalaze pomenute teretane“. Neke od njih su sklonjene ali, gle čuda, ona u Kumodraškoj ulici, jednoj od najvećih i najprometnijih voždovačkih ulica i dalje, više od pola godine nakon akcije, postoji. Ko zna, možda su se inspekcionaši, sve tragajući za naci-vratilima, zagubili u bespućima Banjičke šume ili utopili u strašnom potoku Jelezovcu.


Ako vam je međunaslov ovog članka odnekle poznat, onda ste sigurno u pravu. U pitanju je replica iz filma Lepa sela lepo gore, iz čuvene scene u kojoj Bane Vidaković objašnjava Zoranu Cvijanoviću da ne može da se drogira u parku. Drogirati se na javnom mestu, naravno, ne sme, ali se indoktrinirati može do mile volje. I to, izgleda, ni najmanje ne smeta SNS-u koji je po drugi put za redom pobedio na izborima na Voždovcu.  Uprkos formalnom pozivanju na evropske vrednosti i poštovanje zakona, lokalna uprava ne čini ništa da to pokaže u praksi i skloni grozomornu reklamu za opskurnu, vanparlamentarnu organizaciju koja je davno trebala da bude zabranjena. Zbog čega? Straha?  Ili je, možda, reč o nečemu sasvim drugom? Recimo, da 1389 govori ono što voždovački SNS misli ali ne sme da kaže? I zbog čega je ta „teretana“ toliko bitna, smeštena na obodu jako lepog igrališta koji je, gle čuda, napravljen od sredstava iz gradskog budžeta? Postavlja se pitanje na koje se može dati siguran odgovor: Čemu tolika opsesija 1389 silinom i telesnom spremom mladeži? Sprema li se možda, ne daj Bože, neki novi rat?


sokoli-sokolski-slet-hram-sv.save-15.9.10.008

Novi sokolovi


SOKOLOVI, ATAMANI, TERETANE I NAGANI

Propaganda 1389, sa sportom kao jednim od svojih glavnih oružja, ima svoje direktne veze sa tradicionalnom fascinacijom ekstremne desnice sportom i tjelovježbama. Ideali drevne spartanske države su tako postali uzor i smernica totalitarnih režima, kako fašističkih i nacističkih, tako i onih staljinističkih. Pritom su posebno zanimljivi primeri Fasci Di Combatimento, koji su, kao zatvorena, mizogina, apsurdno mačistička organizacija (s potisnutim homoerotskim nabojem), insistirali na trčanju umesto na marširanju na paradama, radi stvaranja utiska o snazi, spremnosti i spretnosti. Usta punih futurističke poezije,veličajući mašinu u odnosu na srce, fašistički „profeti“ Marinetti i D’Anunzio su fetišizirali zdravlje, iako su veličali smrt.


Prezirući slabe, trome, poročne, stare, oni su stavljali akcenat na snagu i zdravlje koji pripadaju pre zverima nego ljudima. Ideologija fašista je išla toliko daleko da se Italijanima, koji imaju jednu od najzdravijih kuhinja na svetu, govorilo da se hrane nezdravo jer lagana, mediteranska kuhinja stvara od njih slabiće. „Nemački nutricionizam” je, gle čuda, postao uzor italijanskih fašista.  Kampovi, zajedničke vežbe i druženje fašista su dovedeni do krajnjih granica u nacističkoj Nemačkoj s SA odredima i, docnije, Hitlerjugendom. Jelo se, radilo i spavalo zajedno. Recept je bio isti: uništavanje privatnosti i pretvaranje života mladih u kasarnu.


Nije stoga slučajno da smo u medijima poslednjih nekoliko godina čitali o militantnim kampovima rusofila u Srbiji koje su vodili domaći desničari i kozački atamani, odlascima srpskih omladinaca u vojne kampove u Rusiji, te osnivanju Srpskih sokolova Jevđe Jevđevića, bastardne varijante sokolskog pokreta iz vremena Kraljevine Jugoslavije. Sadržaji spomenutih slavjanskih kampova su kao preslikani iz Trećeg Rajha, ali sa lokalnim mirisom rakije i tamjana. Ipak, ovakve akcije su sektaške, izolovane. Jedno je, iako daleko od bezopasnog, kad bradate „patrijote“ srbuju i gimnastiče po zabitima Zapadne Srbije, a sasvim drugo kad svakog dana, na igralištu, mladi upijaju poruku koju ne šalje samo natpis Pokreta, već i oni koji “teretanu” koriste, tj. najsnažniji na igralištu. Sport prestaje da bude samo deo zdravog života i fame o uspešnim domaćim sportistima koji su „započeli karijere na igralištu kao što je ovo“, već postaje lepak za sve one povučene, nesigurne, one koji žele da negde pripadaju i da budu prihvaćeni, one koji žele da isključe um i aktiviraju svoja tela u službi nacionalizma, da postanu tela koja prate jedan duh i jednog vođu.


Čitati uz:

Seaf – Deca loših muzičara

https://www.youtube.com/watch?v=QmAeB7lStLw

Armatura arhiva

2018.

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.

2012.

2011.

2010.

2009.

2008.

2007.

2006.