Vrlo brzo komšiluk je saznao da je ono što je decenijama ispred zgrada postojalo kao zelena površina odnosno park koji je služio za odmor, igru, šetanje pasa, u vlasništvu firme “Niva building”. Preduzeće koje je u APR-u registrovano prošle godine, ima nameru da na tom zemljištu ostvari svoju pretežnu delatnost – izgradnju stambenih i nestambenih zgrada.

Istom brzinom, stanari i stanarke rešili su da se tom planu suprotstave i u tome istrajavaju već više od mesec dana. Samo četiri dana nakon seče stabala i ograđivanja površine, podneli su opštini Čukarica zahtev za poništenje građevinske dozvole koju je preduzeće “Niva building” dobilo sredinom maja. Pokrenuta je i online peticija podrške zahtevu stanara i stanarki za zabranu gradnje, a usled čestih “poseta” investitora i privatnog obezbeđenja, komšiluk je uveo i danonoćne straže. Dok se ne utvrdi kako je uopšte “Niva building” dobila vlasništvo nad ovim parcelama, odlučni su da ne dozvole gradnju bilo čega.

U međuvremenu, oko zgrada nastavljaju da prikupljaju potpise za peticiju i organizuju različita komšijska druženja – jutarnju gimnastiku, komšijsku kafu, a ograda koju je investitor postavio poslužila je kao pano za dečije crteže posvećene zaštiti parkića.

Na jednu od komšijskih kafa otišla je i ekipa Betona. U razgovoru sa komšijama i komšinicama saznajemo da su u međuvremenu održana dva sastanka sa predstavnicima i predstavnicama stanara, investitora i opštine Čukarica. Obećano je da će stanarima/kama na sastancima biti predstavljena celokupna dokumentacija o vlasništvu, planovima gradnje, geološkim ispitivanjima i drugim relevantnim pitanjima, međutim to se nije desilo. Utiska su da ti sastanci zapravo služe tome da se prikupe informacije o komšinicama i komšijama koji učestvuju u otporu. To ih ne čudi jer su dvoje od njih već dobili krivične prijave u ime NN lica za “ugrožavanje sigurnosti”. Pretnje da će dobiti krivičnu prijavu dobio je i Savo Manojlović, komšija koji je na sebe preuzeo bavljenje pravnim aspektima ove situacije. Prijava za šta, pitamo se. “Rekli su - zbog građanskog i političkog aktivizma”, kažu.

Pretnje i zastrašivanja, ipak, nisu dali očekivan rezultat. Štaviše, doprineli su ujedinjavanju komšiluka. Jedna od komšinica nam kaže da su neki od stanara sada prvi put upoznali, dok su se neki dodatno zbližili. Danonoćne straže zahtevaju posvećenost, ali doprinose sve jačem ujedinjavanju komšiluka.

Komšinica Jelena kaže da je ovaj konkretni problem otvorio i čitav niz drugih pitanja. Najpre, kao da više ni ne postoje zelene površine, nego se za njih stalno ispostavlja da su zapravo upisane kao građevinsko zemljište. Postoji li ikakav sistemski pristup gradnji? Postoji li ikakva kontrola investitora? Imaju li državne, gradske ili opštinske vlasti ikakvu svest o neophodnosti postojanja zelenih površina u gradu? I konačno – pita li se iko o interesima i potrebama ljudi?

“Nisam ni znao koliko volim drveće dok se ovo nije desilo”, kaže komšija Saša i dodaje “Ne odustajemo. Uporni su oni ali uporni smo i mi.” I zaista, potrebno je da podržimo naše komšinice i komšije. Pratite inicijativu “Sačuvajmo naš parkić” na društvenim mrežama. Svratite na komšijsku kafu.
Sačuvajmo sve naše parkiće.