Beton br.141
Sreda 04. jun 2014.
Piše: Aleksandar Novaković

PRAPORCI PROSVETNE REFORME

Prosvetitelji, popečitelji i ini



   

Ministarstvo obrazovanja je u poslednjih desetak godina možda i najsnažniji simbol reformi  koje su bile obećane od sijaset Vlada, ali se nikad nisu ostvarile. Naime, ako su nečeg našim političarima-Nostradamusima puna usta onda su to priče o "vizijama budućnosti” i “našoj mladosti, našoj uzdanici” koje se nadovezuju na one o “generaciji koja je položila prijemni ispit kad se rodila, ratne 1999. godine” ili

“borbi protiv odliva mozgova”. A kako će ti budući naraštaji da se formiraju? Kroz naš sistem obrazovanja za koji smo, koliko do juče, tvrdili da je po težini i komplikovanosti na nivou japanskog ili eks-sovjetskog.


Uzaludni su bili saveti brojnih profesora koji su predlagali da se programi smanje. Profesor Ivan Ivić sa Filozofskog fakulteta je izjavio: „Kada bi učenik stvarno radio ono što se traži od njega izračunali smo da bi godinu dana trealo da radi samo jedan predmet”. Prevelik fond časova, odsustvo učila i modernijeg pristupa nastavi, interakcije, razvijanja logičkog zaključivanja, ali i osnovnih zdravstvenih uslova (čiste menze i toaleti) predstavljaju konstantu. Iako kičma zemlje, obrazovanje je, zajedno s zdravstvom i socijalnom zaštitom, gurano u zapećak a u ime vladarskih Skadara na Bojani.


POVRATAK OT(PISA)NIH


Sve bi bilo barem delimično lakše kad bi reforme u obrazovanju imale određeni kontinuitet. No, galerija ministara koja se izmenjala od petog oktobra je, u suštini, imala jedan te isti zadatak, koji nema nikakve veze s obrazovanjem: dati novac,  famoznih 3,2% državnog budžeta (u Francuskoj Ministarstvo prosvete dobija 6% državnog budžeta) prosvetarima. Plate iznose 96% sredstava iz budžeta Ministarstva. S “kusurom” koji preostane se slabo šta može uraditi. Svaki ministar se, od 5. oktobra naovamo, suočio barem s jednim masovnim štrajkom prosvetnih radnika. U školama se uči iz zastarelih udžbenika, često sklepanih od delova magistarskih radova i doktorata, udžbenici istorije su krcati revizionističkim podacima vezanim za Drugi svetski rat, veronauka (u, po Ustavu, sekularnoj državi!) potiskuje građansko vaspitanje. Program “samovrednovanja” (primenjivan u Republici Irskoj pa napušten), koji zahteva pisanje detaljnih analiza svih segmenata rada prosvetne ustanove, vodi nameštanju cifara i poklanjanju ocena.


Kvalitet nastave je, u međuvremeno, drastično opao što govore rezultati  PISA testa (koji je uzor za sastavljanje famoznog trećeg testa za malu maturu): učenici do 15. godina starosti se nalaze na 43. mestu od 65 zemalja u kojima je obavljen test. Nema neke utehe u podatku da je 80% učenika srećno na časovima. Razloga za radovanje (i potonje kajanje) ima itekako: svaki drugi “osmak” je odličan. Procenat “vukovaca” je izuzetno visok. U leskovačkom okrugu ih ima čak 17,6%. Po PISA testu je 51%  “osmaka” funkcionalno nepismeno. Čak 70% osnovaca idu na privatne časove matematike. Na svim državnim fakultetima je 2001. godine bilo 1147 studenata s prosečnom ocenom višom od 8.5. Danas ih je oko 17500.


Iako je Srbija još 2003. godine potpisala Bolonjsku deklaraciju, praksa je sasvim drugačija od predviđene. Kod nemalog broja pripadnika stručne javnosti “Bolonja” (koja je osmišljena da postiče praktičnu obuku, istraživačke projekte, te mobilnost i zapošljivost kadrova) je doživljena kao pokušaj uništavanja domaćeg obrazovanja i stapanja s američkim i japanskim sistemom, uvođenja nerealnih bodovanja, stvaranja konfuzije sa “bachelor” i “master” diplomama i tzv. “doživotnog učenja” putem niza specijalističkih studija. Konfuzija u vezi s doktorskim diplomama (po”novom” i po “starom” programu) je i dalje nerazrešena.  Nova zanimanja  predviđena reformom nisu ni uvedena u šifrarnik zanimanja Nacionalne službe za zapošljavanja. Veliki broj studentskih organizacija je ovu reformu doživeo kao nerazumnu i neprimenljivu u našim okolnostima i pozvao na njeno ukidanje. No, studentska borba je više vezana za obaranje visokih školarina, manji broj bodova za upisivanje sledeće godine i veći broj ispitnih rokova a manje za približavanje nastave visokim svetskim standardima.


hqdefault

Čuvam glavu - padam na pamet i idem na privatni fax. A lova do mega-trend krova


MINISTARSKI SNOVI


Gromopucatelno najavljene, reforme u školstvu su zauzele i značajan deo Vučićevog maratonskog ekspozea. Možemo ih očekivati u najskorije vreme, jer, kao što reče premijer: “Ješćete, spavati i umivati se u ovoj Skupštini, ali do 15. jula reformski zakoni će biti usvojeni”. Vučić je najavio ukidanje nepotrebnih ingerencija ministra prosvete i nauke vezanih za “ekskurzije, roditeljske savete”, ali da će, s druge strane, biti zaustavljen trend „poklanjanja ocena i davanja ispita bez učenja”.  Premijer je istakao: „Nužno je uspostaviti novi model finasiranja, fond”, koji će „ocenjivati naučne radove i finansirati ih”. Kako to ostvariti? Srđan Verbić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je, kao vanstranačka ličnost, izjavio da ima „odrešene ruke u sastavljanju tima svojih saradnika. To naravno ne znači da svi oni moraju da budu nestranački kadrovi”. Između redova: Verbićeve ruke su pre nešto labavije vezane nego slobodne.


Na listi lepih želja su: zaustavljanje trenda poklanjanja ocena, vraćanje dostojanstva nastavnicima, podizanje kvaliteta visokog obrazovanja, veći broj školskih inspektora, povratak stručnjaka iz inostranstva i veće ulaganje u nauku. Iako je zbog redukovanog budžeta Ministarstvo najavilo smanjivanje plata prosvetnim radnicima, predsednica Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj prof. dr Vera Dondur je izjavila da će biti „izgrađeni novi infrastrukturni objekti kao i stanovi za mlade naučnike”. S čim? Istraživačke institute treba, po Verbiću, osamostaliti i osposobiti da ostvaruju dobit osnivanjem malih start up kompanija i kroz komercijalne projekte. Sreću kvari američka poslovica: It takes money to make money. Naučni budžet je manji od 0,3% BDP.


Deo odgovornosti za postojeće stanje po ministru Verbiću snosi i dete koje, nerealno, želi da upiše školu iako ne ispunjava potrebne uslove, kao i njegov roditelj koji ga podržava u tome. Problem je i u umovima mladih jer „naši učenici i studenti uglavnom uče zbog diplome”. Da li je poenta da je diploma tu da bi bili konkurentni na tržištu rada ili je je problem u prevelikom broju studenata na humanističkim naukama? Ministar ne daje odgovore na ova pitanja, baš kao ni na ona vezana za grozomorni treći ispit za malu maturu koji u sebi sadrži pitanja iz pet predmeta. Ionako se većina osmaka “već godinama upisuje u srednje škole koje su bile njihov prvi izbor”. Čemu prijemni? Ministar očekuje da prosvetari mirno prihvate smanjenje plata te da se mladi koji su diplomirali u inostranstvu vrate u zemlju i donesu znanja, veštine i iskustva koja su drugde stekli. Pritom ne spominje nostrifikaciju diplome koja je skupa kafkijanska zavrzlama. Ili nedostatak posla u struci. Verbić je na pitanje novinara zašto neke škole nemaju ni toalete spinerski odgovorio : „Internet je svugde i on je jeftiniji od toaleta i zašto ga ne bismo koristili?” (?!). (Znači, PC umesto taoleta a kućište može da posluži za odlaganje težih oblika „olakšavanja“)


252453

Moraćemo da pređemo na brži internet (škola u selu Gradojević kod Koceljeve)


SPAVAĆEŠ KAD UMREŠ – SAD UČI ZA PRIJEMNI!


Ovaj međunaslov je poruka koju je jedna “osmakinja” ostavila svojoj drugarici na jednoj društvenoj mreži i ona bolje od stotinu socioloških studija odražava masovnu psihozu trećeg testa. „Dvadeset pitanja ne mogu pokazati šta učenici ne znaju, a to nam treba, da vidimo šta ne znaju i da tu poradimo”, kaže Verbić. Zar neki probni test nije odgovor na to pitanje? Miodrag Ribić iz grupe „Roditelji i nastavnici protiv nove male mature” je izjavio: „Ne razumemo kako je taj novac koji je uzet za uvođenje danskog modela polaganja mature moćniji od zdravog razuma. Kao nastavnik srpskog jezika, razočaran sam i porukom koju smo deci poslali probnim polaganjem na kojem su dva pitanja bila pogrešna.” Peticija 15500 roditelja, apeli stručne javnosti i protesti osnovaca ostali su bez odgovora. Verbić je zanemario primedbe roditelja, kao i dva njegova prethodnika. Potpisnici peticije čekaju i odgovor Tomislava Nikolića.


Otkrili smo da Verbić nije revolucionarni reformator već će voditi politiku „malih, održivih koraka” bez „drastičnih mera” tj. trudiće se da kad bude odlazio iz svog kabineta ostavi iza sebe isti haos koji je tamo zatekao ili, eventualno, malo pomete. Direktno je rekao da student mora da razmisli da li će da upiše državni fakultet ili „uštedi vreme na privatnom fakultetu”, čime nam je jasno stavio do znanja da privatni fakulteti imaju primat. Neobična izjava od čoveka koji je završio državni fakultet. Verbić je, distancirajući se od eventualnog neuspeha, izjavio je kako se u prosveti rezultati poteza koje danas povuče Ministarstvo mogu videti za trideset godina (?!).


Verbić je otpravnik poslova jedne tužne službe čija je osnovna uloga deljenje sitniša prosvetarima. Čovek koji ne sme da se žali na budžet jer treba da bude zadovoljan i s to malo siće što je dobio. Zbog korupcije i nepreduzimljivosti te partijskog zapošljavanja u školama ne može da zalazi u resor lokalne samouprave. Privatne fakultete, čiji su osnivači i donatori sponzori vladajuće koalicije, ne sme da kritikuje zbog odsustva kriterijuma u ocenjivanju i davanju diploma. Lišen želje da spreči odliv mozgova ministar to pravda praktičnošću. Eto, Norveška smatra da je previše zahtevno da ima veliki Medicinski fakultet, pa šalje svoje studente u inostranstvo. Da, šalje ih, jer njeni stanovnici pripadaju jednom od najbogatijih naroda na svetu. Da li je to znak da Verbić želi da ukine neke fakultete ili srednje škole? Svede obrazovanje i školovanje kadrova neophodnih u društvenom i privatnom sektoru? Minimalizira broj studenata na humanističkim naukama? Rastereti ministarstvo tako što će državne fakultete “pustiti niz vodu” i stvoriti uslove u kojima će samo “elita” moči da šalje svoju decu na studije?


Srdjan-Verbic

Nije to što mislite. Na sednici sam Vlade. Wireless sam zadužio kod spremačice.


Verovatno se  sve pobrojano uklapa u Verbićevu ličnu viziju obrazovanja u Srbiji, zemlji u kojoj je sve privatizovano, te je njegov posao u prosveti formalan a fokus pomeren na nauku i tehnološki razvoj. Verbićeve želje i razmišljanja, s obzirom na trenutnu situaciju, nisu preterano bitni. Pod snažnom paskom Vlade,  ministar će uraditi sve što se od njega očekuje. Smanjiti plate prosvetarima i nastaviti sa pričom o trećem ispitu za malu maturu iako je i sam izjavio da je bespotreban. Medijska gungula će se, s vremenom, stišati, doći će letnji raspust, nova školska godina, napraviće se par sitnih koraka i vratiti nazad a prosveta će ostati kakva je danas, u raskoraku između modela obrazovanja iz ex-SFRJ i polovično izvedenih reformi.


mica-jovanovic-mica-megatrend-dragan-dilas-ljiljana-jovcic-diplomirali-1363384490-283265

Otkud ja u ovom tekstu? Odgovorno tvrdim da na našem univerzitetu internet koristimo u skladu sa propisima o odbrani doktorata a server fakulteta isključivo u nužnoj samoodbrani

Armatura arhiva

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.

2012.

2011.

2010.

2009.

2008.

2007.

2006.