Kad bi se neka persona, negde u Evropi, otvoreno deklarisala kao fašista, a koliko je jednostavno deklarisati se kao neopevana budala može da pokaže već petominutna pretraga po društvenim mrežama, kad bi se, dakle, persona željna deklarisanja i deklarisala kao ultra-nacionalista, tako što bi, recimo, insistirala da je imigrant iz „regiona“ „prljavi Jugo“ ili „Čuš“, izbeglica iz Sirije „smrdljivi Arapin“, pridošlica iz Afrike „Crnčuga“, kad bi homoseksualce nazivala npr. „bolesnim pederima“, kad bi u svom nemuštom deklarisanju prepisivala sa zidova pretnje uličnih ultra-desničara - to ne bi bilo ništa novo ni skandalozno, bilo bi dovoljno tek da personu eventualno ovlaš zapamtiš, koliko da se skloniš ako na dotičnog, mada su šanse male pošto izlazite u drugačije klubove, slučajno negde naletiš. Ukoliko, pak, dotična persona raspolaže sredstvima i u generalnom je raspoloženju da svoje ideje razvija, distribuira, masturbira, diseminira, da prema njima i deluje ili nagovara druge da prema tim idejama deluju - utoliko je dotična persona, ili bi trebalo da bude, zanimljiva organima praćenja, prisluškivanja, kontrolisanja, gonjenja, hapšenja, i uopšte, sklanjanja iz javnog života, zarad zaštite drugih, ali ponekad i nje same, jer ako produkuješ i odašilješ poruke takve prirode teško da pre ili kasnije nećeš naići na odgovarajuću reakciju (ne, na profašističke ispade nema baš mnogo mogućih reakcija). A ukoliko je dotična persona narodni poslanik i viđeni član vladajuće stranke, onda smo u čabru, piši kući za odelo nani, puno sreće ’33.

Vladimir Đukanović je narodni poslanik i član SNS-a. On javno insistira da Albance treba nazivati „Šiptarima“ - time vređa i ugrožava moje prijatelje albanske nacionalnosti. Homoseksualce naziva „nakazama“ - time vređa i ugrožava moje prijatelje homoseksualce. Divljački bahato vređa poslanicu Mariniku Tepić, ženu koja je na desničarskom nišanu od kad se usudila da u parlamentu postavi pitanje šta britanski fašisti Doson i Grifin rade u Srbiji pošto su čak i iz Mađarske proterani, direktno ugrožava opozicionu poslanicu time što prepisuje fašističku pretnju sa beogradskih zidova, za čije ispisivanje inače niko nije kažnjen. Valjda u želji da iskaže ljubav Dodikovom separatističkom režimu u BiH, vređa Davora Dragičevića i ljude koji u Banjaluci, Sarajevu, Mostaru, Beogradu, Novom Sadu i Zagrebu protestuju pod parolom „Pravda za Davida“. I tako dalje. Spisak odvratnosti koje ovaj primerak vladajuće klase proizvodi je predug, pretoksičan, previše smrdljiv, a vrti se u krug pa nabrajanje ne vodi nikuda, dosadno je. Ali napadom na poslanicu Tepić i vređanjem roditelja ubijenog mladića i demonstranata koji ih podržavaju, Vladimir Đukanović vređa i ugrožava mene i moju porodicu. Ovaj narodni poslanik, osim što neposredno ugrožava zdrav razum, posredno ugrožava značajan broj građana Republike Srbije. Vladimir Đukanović je delikvent i siledžija, a od takvih, izgleda, nema ko da nas zaštiti. Otišao je na razgovor sa sudijom i vratio se svojim naci-zanimacijama.

Da se selebriti Đuka ne bi osetio usamljenim kao najgori od sve dece, malko je prihapšen i čovek koji se usudio da mu se suprotstavi, da ga javno demaskira, odnosno da ga verodostojno prikaže, pošto tu zaista nema šta ni da se demaskira - osim činjenice kako je i zašto Vladimir Đukanović javna ličnost i član parlamenta. Radio voditelj Daško Milinović, iz radio-dueta Daško & Mlađa, priveden je na informativni razgovor, jer je, moliću lepo, ugrozio bezbednost narodnog poslanika. Daško se preko podcast-a oglasio i saopštio nam da je hapšen i pušten, ne navodeći konkretno ime poslanika čiju je bezbednost „ugrozio“, ali zaista nije teško pogoditi. Državni aparatus ekspresno reaguje kad treba zaštititi poslanika Đukanovića, jer je, tako je očigledno, poslanik ugrožen k’o beli nosorog. Bilo bi zanimljivo da neko pokuša da objasni kako je poslanik Đuka ugrožen, onako realno, da li mu je potrebna policijska zaštita, zbog ozloglašene batinašice Tepić, da li se plašimo da bi kakav „šiptar“, „nakazni peder“ ili radio voditelj mogao da ga zaskoči u mraku, šta statistika kaže, ima li osnovane sumnje. Ili je ideja ipak da se zapuši i to malo neposlušnih usta što neće da ućute i trpe zlokobna blebetanja tabloidnih nacionalističkih frikova. Dobar je svaki izgovor, pa i onaj zvani Đuka, da se ugrozi jedan mali internet radio, koji upozorava na neotesane nikogoviće što nas sve ugrožavaju i usput ih divno zajebava.

Daško Milinović je proveo neke sate u pritvoru i time je bio ugrožen, radio emisije nije bilo što je ugrozilo i nas slušaoce, jer inače nemamo šta da slušamo. Ovaj internet radio možda jeste mali i svi fm talasi su mu nedostupni, ali ima svoju publiku koja će pratiti šta se sa popularnim duetom dešava i koja je spremna da reaguje na dalja ugrožavanja naših sloboda i života.

Vladimir Đukanović je agresivni hohštapler i verbalni nasilnik koji sa pozicija moći preti slobodnomislećim ljudima i poziva na nasilje. Vladimir Đukanović je kao iz udžbenika, hodajući simbol političke ništice i fašističkog đubreta koje pokušava da zaradi poene ispaljivanjem ultra-nacionalističkih bedastoća, bez kojih je nevažan u bilo kom smislu, u bilo kom polju političkog života. Takvu kreaturu iskusni gazda obično drži na kratkom lancu, u mračnom ćošku, sve dok ne dogori do nokata, jer pre toga ne služi ničemu sem svojoj patologiji. Ali je ovaj „dečko koji obećava“ izgleda ponos svoje partije. Ako vam nije zaista dogorelo do nokata, vratite ga nazad u šahtu, nemojte privoditi ljude zbog njega, smešno je i neće na dobro izaći.