Ključno pitanje je u kojoj meri nastavni kadar može da odgovori na zahteve koji se postavljaju pred njih u pogledu ostvarivanja rodne ravnopravnosti u školi. Činjenica da fakulteti na kojima se pripremaju za nastavnički poziv retko, ili uopšte ne otvaraju pitanje rodne perspektive u radu sa decom, ostavlja prostor da se lični stavovi i uverenja nastavnika i nastavnica prenesu u učionice i da na taj način kreiraju klimu u školi.

Značajan deo kolega i koleginica nije spreman da odgovori na zahteve koji se postavljaju pred njih u pogledu ostvarivanja rodne ravnopravnosti u školama. Većina će reći da pitanje rodne ravnopravnosti nije „goruća“ tema i da trenutno u školama postoje „važnija pitanja“ i problemi sa kojima se susreću i koje pokušavaju da reše. Problem vršnjačkog nasilja, veliki broj izostanaka sa nastave i nemotivisanost učenika i učenica za rad i učenje, problemi su koje moje kolege i koleginice izdvajaju kao goruće, naglašavajući ličnu bespomoćnost i bespomoćnost školskog sistema da izađe na kraj sa njima.

Na prvi pogled bi se reklo da je rad sa decom trenutno najotvoreniji kanal za uvođenje rodne ravnopravnosti u školsku sredinu. Učenici i učenice pokazuju interesovanje za ovu temu. Zainteresovanost i velika uključenost učenika i učenica tokom časova na kojima se otvaraju ova pitanja potiče prvenstveno iz potrebe mladih ljudi da se bave temama koje se tiču njihovog odrastanja i samospoznavanja.

Program profesionalne orijentacije u osnovnim školama primer je dobre prakse uvođenja rodne ravnopravnosti u osnovne škole kada nastavnici i stručni saradnici vode učenike završnih razreda kroz proces odabira buduće profesije tako što im daju mogućnost da odaberu srednju školu koja će najviše odgovarati njihovim interesovanjima, sklonostima i talentu. Brojne su aktivnosti koje nastavni kadar u saradnji sa roditeljima i lokalnom zajednicom organizuje u cilju osnaživanja učenika i učenica u donošenju konačne odluke: posete institucijama i preduzećima, organizovanje sajmova zanimanja i zanata… Prilikom organizovanja sajma zanimanja potrebno je da o istom zanimanju govore muškarac i žena koji se njime bave. Na ovaj način učenici i učenice se osnažuju da upišu željenu školu bez obzira na uvreženo mišljenje da li je neko zanimanje „žensko“, odnosno „muško“.

Treba pružiti adekvatnu podršku kadru koji je spreman da uvaži rodnu perspektivu u nastavnim i vannastavnim sadržajima u školama i da na taj način doprinosi ostvarivanju rodne ravnopravnosti. Tokom procesa uvođenja rodne ravnopravnosti u škole neophodno je organizovati stalno praćenje, istraživanje i evaluaciju ovog procesa i njegovih efekata.