Poštovani,
Mi, gore potpisani, odlučili smo se na ovaj dramatični korak vođeni željom da se stanje u Srbiji promeni na bolje i da se spreči dalje propadanje naše države u nestajanju. Imajući u vidu vrednosti na kojima je nastala vaša zajednica, u prošlosti osakaćena stalnim trzavicama i ratovima, a danas manje-više složno polje različitih kultura, obraćamo vam se u nadi da ćete naći vremena da razmislite o našim predlozima.
Pre nego što se pozabavimo samom molbom iliti predlogom, želimo da podsetimo na neke činjenice koje doprinose boljem razumevanju našeg trenutnog stanja u kontekstu globalnih procesa. Da bismo te procese precizirali i postavili u odgovarajući kontekst potrebno je objasniti događaje iz nedavne prošlosti,
što je nemoguće ako se ne osvrnemo malo dalje u istoriju u vreme u kome su koreni onoga što će se docnije ostvariti.
Problemi nastaju kada pokušamo da tačno odredimo polaznu tačku iz koje bi bilo moguće formirati valjani referentni sistem koji bi nam omogućio da u jednom, jasnom sledu posmatramo događaje i postavimo ih u ravan koja bi nam omogućila donošenje ispravnih zaključaka. U tom smislu, čini se, trebalo bi poći od prvih međuetničkih sukoba na ovom području, ali i tu postoje sporenja koja se odnose na datiranje prvog plemena, odnosno, tačno pozicioniranje onih koji su prvi zauzeli određenu teritoriju.

Ako bismo metodološku nedorečenost ostavili po strani i vratili se na ono što se događa danas, a upravo nas je to nagnalo da vam se obratimo, videćemo da se Srbija našla u problemima koje nije u stanju da samostalno prevaziđe.

Zbog čega se to dogodilo?
Naše je mišljenje da je upravo ona gore pomenuta metodološka neodređenost direktno proizvela sveopštu blokadu srpskog društva i onih institucija za koje su Srbi i svi građani koji žive u Srbiji mislili da objektivno postoje. Nemogućnost da se odredi polazna tačka iz koje će se posmatrati sopstvena pozicija izazvala je toliku zbrku da ni Ajnštajnova formula E=mc2 ne može da pomogne i postavi stvari u iole stabilni referentni okvir. Pokušaji da se takva neodređenost prevaziđe insistiranjem na univerzalnim ljudskim pravilima i demokratskom, liberalno-kapitalističkom, tržišno-kompetitivnom sistemu nije donela nikakav rezultat i dileme nisu razrešene.
Srbija je entitet koji se neprestano razara i pokušava da se konstituiše (po sistemu: sami sebe zaplićemo, sami sebe rasplićemo), ali sada više izgleda nema unutrašnju snagu da sam dobaci do nekog konsolidovanog oblika. Zbog toga što se ne zna kolika je, gde je, koliko ima stanovnika, gde ide i odakle dolazi, Srbija je zemlja koju davi njena sopstvena mapa, što je svakako lepa figura za neko književno delce, ali u stvarnosti vodi ka potpunom poništenju svakog „realiteta“.
Zato vam se obraćamo i želimo da vas zamolimo da učinite sve što je u vašoj moći da Srbija u budućnosti dobije status „nadzirane nezavisnosti“ koji bi podrazumevao veću involviranost evropske administracije u sve institucije srpskog društva. Potreban je period od nekoliko mandata punog nadzora i implementacije procedura koji bi pomogli da se srpsko društvo izgradi na vrednostima koje ne bi bile u suprotnosti sa principima na kojima je izgrađeno moderno evropsko društvo. U tom periodu predstavnici Srba i građana koji žive u Srbiji ne bi imali izvršnu vlast, već bi prolazili kroz specifične treninge u cilju sticanja veština izgradnje normalnog društva. Vremenom bi EU prepuštala određene izvršne projekte lokalnim administracijama i na tim pilotima bi mogla da se meri uspešnost započetog ozdravljenja.
Molimo vas da uzmete u obzir vremenski tesnac u kome se Srbija našla i da reagujete na najbrži mogući način. Da odmah bude bolje, jer Srbija ne može da čeka. Živela Srbija! Živela Evropska unija! Znamo se.