Beton br.191
Petak 19. januar 2018.
Piše: Miloš Živanović

KRSTAŠ DŽIM I OSEĆAJ MANJE VREDNOSTI


Mogao bi se i ovaj „slučaj“ smestiti u razrađeni i složeni stroj dve paralelne mašine, od kojih jedna proizvodi stvarnost namenjenu Briselu i onu drugu koja proizvodi stvarniju stvarnost namenjenu biračkom telu (eventualno i Sebastijanu Kurcu i sličnima) i koja je pupoljak autentičnog radikalskog stremljenja. Osebujno „ono“ što se širom sveta svakodnevno imenuje kao populizam.


Ovo bujanje i bauljanje, ipak, valja pogledati zasebno, jer ono ide u kategoriju dokazivog i merljivog razvoja nepatvorenog fašizma.


„Slučaj“ se rastegao još od 2. novembra 2017, kada ga je poslanica Marinika Tepić iznela u srpskom parlamentu. O slučaju su izveštavali i novinarska mreža Krik i Danas i Radio Slobodna Evropa.


O Džejmsu Dosonu (James Dowson) govorili su brojni britanski i evropski mediji, mađarske vlasti, organizacija „Nada a ne mržnja“. Možemo ga videti na snimcima po youtube-u, kako u društvu nekakvih uniformisanih i maskiranih bugarskih paramilitaraca objašnjava zašto treba sprečiti dolazak izbeglica iz Sirije. Osvedočeni protivnik Evropske unije, hrišćanski aktivista, mrzitelj muslimana i imigranata, bivši član britanskih ultradesnih partija, ovaj ekstremista je prepoznao Orbanovu Mađarsku kao pravi teren za svoje delovanje. U JOBIK-u je našao istomišljenike (to su oni što robijaju zbog ubijanja Roma), što je, spekuliše se, i dovelo dotle da mu Orbanova vlada uskrati gostoprimstvo. Verovatno nije bilo korisno da viđeni desničar radi sa rivalskom nacionalističkom frakcijom, a još je manje bilo korisno da Mađarska u Evropi već popljuvana, svoj kredit uvećava okupljajući krem evropskog neofašizma.


I tako, aprila 2017, Doson prepoznaje Srbiju kao svoje „prirodno“ odredište, odnosno tlo. Ako Mađarima ne valja, za Srbiju je dovoljno dobar. Dočekali su ga lokalni frontovci, a u celom slučaju figurira i famozni Viteški Red Zmaja, „humanitarna organizacija“ vezana za porodicu Karađorđević. Doson najbližeg saradnika nalazi u domaćem ultranacionalisti Miši Vaciću, reklo bi se po napisima i fotografijama u medijima i po društvenim mrežama. Zanimljivo, svi u ovom paragrafu pomenuti su obožavaoci ruskog filozofa Aleksandra Dugina, poznatog po evroazijskim, putinovskim, geopolitičkim i postapokaliptičkim vizijama, koji je i sam bio drag gost u Beogradu. Izgleda da je Doson naročito zainteresovan za Kosovo i da je u više navrata tamo boravio, u pratnji „vitezova zmaja“. Na Kosovo je išao u „humanitarne svrhe“, mada po internetu kolaju slike nekakvih uniformi, dronova, opreme. Na Balkanu se toliko organizacija bavi „humanitarnim radom“ da je postojanje Crvenog krsta postalo izlišno, momci su sve pokrili.


d_EktkqTURBXy84NzViY2VhYThhMzhjMTI5NTgzOTJmYmRhZmMwOTZmMC5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA

Miša Vacić pa Džim Doson u Kancelariji za KiM

https://www.blic.rs/vesti/politika/zbog-njega-narodnoj-poslanici-prete-smrcu-u-britaniji-je-bio-osudivan-u-madarsku-ne/65wvcpv

Do sada je sve nekako logično, huligani i ekstremisti lepo sarađuju, organizuju se, a odgovarajuće državne službe se staraju da ih drže tamo gde im je mesto, jel tako. I mađarske bezbednosne institucije su Dosona procenile kao rizičnog ekstremistu te je tako postao nepoželjna osoba. Ali u Srbiji se jednom nekako zbilo da pomenuti Vacić, iz ekstremističkog pokreta „1389“, u jednom trenutku postane uposlenik vladine Kancelarije za Kosovo. Valjda se tako slično zbilo i da se ovaj britanski ekstremista Doson nađe pod nekakvom čudnom nedefinisanom zaštitom države Srbije, umesto da bude „objekat postupanja bezbednosnih službi“ što je svojom karijerom i reputacijom nesumnjivo zaslužio. Onaj prevrtljivi Kurd Dževdet je lukavo zatražio zaštitu srpske države, ali je ekspresno izručen nazad Erdoganu, da odrobija još koju deceniju. Zato ćemo dobrog čoeka Dosona zaštititi od nezgodnih pitanja, to je imigrant po meri.


Poslanica Tepić je dobila ozbiljne pretnje, po beogradskim ulicama pišu se preteći grafiti. Radio Slobodna Evropa od Ministarstva unutrašnjih poslova traži objašnjenja i informacije o ekstremisti Džejmsu Dosonu. A onda, škotski krstaš tuži poslanicu Tepić, za uvredu časti. Kaže da je zbog nje pretrpeo „osećaj stida, srama, žalosti, tuge i osećaj manje vrednosti“. Izgleda je gospodinu Dosonu u Srbiji veoma udobno, oseća se veoma sigurno, ima poverenja. Dobro, tu su žalost i osećaj manje vrednosti, ali to će sud da reši i otkloni.


Ministarstvo je odbilo da pruži informacije koje je RSE tražio, „zbog zaštite podataka o ličnosti, kao i prava građana da se zaštite od neovlašćenog korišćenja njihovih podataka“.


U međuvremenu, u Beogradu je formirana organizacija „Srpska desnica“, a sačinjena je od biranih i osvedočenih ekstremista (Vacić nezaobilazan, sada kao novoizabrani predsednik), neo-fašista, ultra-nacionalista, ekipa kojoj samo kkk predstavnici fale - ali bar imaju Dosona. Svečano formiranje udarne pesnice spremljene za beogradske izbore, svojim prisustvom uveličao je i visoki funkcioner SNS-a. Ovime populističke tv zajebancije ostavljamo iza sebe i ulazimo drito u normalizaciju političke slagalice u kojoj profašistički ideolozi i predstavnici dobijaju sve povoljniji vetar u leđa, umesto zabrane i robije.


Poslanica Marinika Tepić nije dobila odgovore na pitanja koja je postavila u parlamentu Srbije (to je ona sala gde vladajući poslanici glasaju kad čuju zvonce), dobila je pretnje smrću i jednu tužbu. Ubistvo Olivera Ivanovića u Kosovskoj Mitrovici za trenutak je medijski zaklonilo ovaj „slučaj“ i njegovu najnoviju epizodu.


U Srbiji još uvek nema zvaničnih informacija o Džejmsu Dosonu, postoje samo medijski izveštaji i podaci sa društvenih mreža, koji ga listom opisuju kao osobu kojom treba da se bave antiterorističke službe.


Ako neka državna služba ne iznese objašnjenja i podatke koje je poslanica Tepić tražila, jedini logičan potez biće da se gospodin Džimi postavi na čelo Kancelarije za Kosovo - Marko je radio koliko je mogao, vreme je da kormilo prepusti većem majstoru. Tako će bilo kome i na sudu biti teško da dokaže kako Srbija nije smešna kripto-fašistička teritorija. To se kaže za one teritorije na kojima se fašisti i antifašisti nazivaju ekvivalentnim ekstremima, dok se simultano fašisti uspostavljaju kao legitiman svakodnevni izbor. Kako je sećanje na lokalne primere iz bliže i dalje istorije izbrisano ili blokirano, možemo se recimo prisetiti, ako i to možemo, Trampovog komentara posle fašističkog divljanja u Šarlotsvilu. Objasnio je da nema on fašističke stavove, nego se to nekim ljudima čini, zbog frizure.


Za svaki slučaj, da ponovimo, vredi: Poslanica Marinika Tepić je u Skupštini Republike Srbije zatražila objašnjenje od MUP-a, BIA-e, Kancelarije za Kosovo, da li se osvedočeni i samoproklamovani ultradesničar Doson nalazi u Srbiji i šta ovde radi. Poslanica Tepić je dobila ozbiljne pretnje i uvrede, a sada je i popila tužbu. Tužio je ultradesničar Doson, o kome država Srbija ne želi da pruži bilo kakva objašnjenja, ni medijima ni poslanicima. Republika Srbija je zemlja-kandidat. Kandidat za nešto. Ali, za večnost smo se već kvalifikovali, pa nema razloga za zabrinutost.


Premijerka Srbije je izjavila da ne možemo (naša država, vlada, mi, Srbi, ne znam) da verujemo kako će kosovske vlasti rešiti ubistvo Olivera Ivanovića. „Da li Srbija ima puno poverenje u institucije na Kosovu i Metohiji da će zločinci biti pronađeni? Najiskrenije, ja nažalost ne mogu da kažem da Srbija ima puno poverenje. Toliko zločina na Kosovu nikada nije otkriveno. Takođe mi je žao što na toliko stvari koje su se desile u poslednjih desetak dana niko nije odgovorio.“ (RSE) Najiskrenije, i „nama“ je žao što na toliko stvari niko nije odgovorio, u poslednjih desetak godina. A teško da možemo da poverujemo da će ubistvo svog političkog protivnika rešiti vlast koja podržava domaće i međunarodne ekstremne desničare, talog Balkana, što bi ono pokojni Dobrica reko.

Armatura arhiva

2018.

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.

2012.

2011.

2010.

2009.

2008.

2007.

2006.