Beton br.26
Utorak 21. avgust 2007.
Piše: Saša Ćirić

Kosovo - kretenski triangl

(a capella, u kapeli)

KAKVO JE STANJE NA TABELI, KAKVO JE ČIJE PROLAZNO VREME AT THE MOMENT?

Kladioničari su konsternirani ali na nogama: navođenim projektilom spolja nokautiran je Golijat. Finac se pokunjeno odgegao kući, plan o nadziranoj nezavisnosti ritualno i u slast, stavku po stavku, progutao je ministar za Kosovo, Žan Luj Popje novog svetskog poretka. Iljušin je oganj naše osame polio sa 40 tona tečnog ohrabrenja - bratskoj majčici sa Istoka ponizno&sladostrasno je ponuđena grbača za novu hladnoratovsku fuziju. Ipak, kladioničari su mirni. Niko se nije kladio na pomahnitalog luzera, niti će.
Jer berzom gospodare krvoloci JFK-a, vojna industrija i teksaška hegemonija kojoj ni „oružje za masovno uništenje“ ni „globalne terorističke pretnje“ nisu više potrebni kao opravdanje. Sila je silna tek kad se pokaže i nametne, kada svi izvršavaju njene naloge. U aroganciji, podaništvu patuljastih saveznika i kratkovidoj bezobzirnosti, mamuza se istorija i čeka vlastiti krah. Ili detantna izmena kursa.
Albanska vlast na svetom komadu Zemlje već skoro deceniju sve resurse bacila je na jednu kartu: independencija ili smrt. Nema novog goriva - ostao je sveopšti ustanak i suicid za slavu. Suviše se čekalo, još od ilirskih vremena. Čas je kucnuo: uzmi ili ostavi, ali ne reci da sve je bilo uzalud.

DA VIDIMO, ŠTA KO NUDI?

- Ko nudi izgradnju građanskog, sekularnog, modernog, realno multietničkog društva na Kosovu? Svi, odnosno niko.
- Ko nudi bolje obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, bolji položaj žena, bolesnih i nemoćnih, lica sa posebnim potrebama, više posla, strana ulaganja, perspektivniji život? Svi, odnosno niko.
- Ko se zalaže za smanjivanje tenzija i prevazilaženje podela, povratak raseljenih, kažnjavanje zločina, osudu odgovornih, ekonomsku i kulturnu saradnju? Svi, odnosno niko.

 

ZAŠTO SU JAKI NA JEZIKU A SA FIGOM U DŽEPU?

Zato što im je status jedina važna stvar. Ko će crtati mape, čija će se zastava vioriti i na kojem jarbolu, hoće li biti dve ili jedna stolica i u kojim međunarodnim organizacijama. Rešenja za svakodnevni život će pasti s neba, samo kad se reši status, zadrži ili proglasi Kosovo našim, jedino našim.

 

U ČEMU SE RAZLIKUJU SRPSKA I ALBANSKA STRANA?

Srpska Vlada pristaje da Kosovo bude država, ali insistira da se ne zove država niti da ga iko prizna kao državu. Albanska strana insistira da Kosovo bude država, i pre svega država, i ne pristaje ni na šta drugo.
Srpski predlog je „daj šta daš“, nameran da ostvari maksimum svojih interesa u apsolutnom minimumu opcija koje se nude. Albanski je jednostavan. I maksimum i minimum su jedno. Čekao si dugo i trpeo si mnogo - uzmi sve, jer sve ispod toga je ništa.
Čak i ako je lukavstvo, srpski predlog je neočekivano suptilan. On podrazumeva prefinjenu glumu političara i razumevanje biračkih statista: to što je naše na mapi za vremensku prognozu, nije naše niti će ikada biti, ali mi smo zadovoljni što je i toliko naše i pravićemo se da je naše sasvim i u punoj meri naše administrativne uprave. Albanskim političarima ne treba teatar, oni stvaraju istoriju. „Jo negociet“ zvoni kao „No passaran“, dok prognoze o mogućim sukobima odišu žanrom ratnih priprema i zastrašivanja.
Francusko klasično pozorište naspram pučkog romantičarskog teatra života.

ŠTA NAS ČEKA?

Iza produžene agonije neiskrenih pregovora i šatl diplomatije Kontakt grupe, uslediće američka brutalna jednostranost. Srpsku nespremnost da se pomiri sa realnošću zameniće ogorčenost i frustracije, albansku strepnju i nepopustljivu isključivost - sirotinjski trijumfalizam. Upokojena južnoslovenska utopija biće najzad demontirana do atoma. Ostaće tek užagreni pogledi ka bedemima Šengenskog carstva, koje baulja zabavljeno traženjem jedinstvenog predloga Ustava, smanjenjem nezaposlenosti i mržnje/distance prema emigrantima, zbunjeno socijalnim disproporcijama i stepenom kulturnih razlika između starih i novih članica.
Srbiju čeka ludilo izgubljenog identiteta, tralje sna o neostvarenoj imperijalnoj sili u regionu, dezorijentisano društvo poraženih krivaca sa vladajućom političkom elitom nespremnom za dan posle nezavisnosti Kosova. Jedino što je gore od poraza u novoj Kosovskoj bici jeste političko-kafanska dreka i lelek o nepravdi, izdaji, zloj kobi istorije; vera u konačnu pobedu, kad-tad.

Armatura arhiva

2019.

2018.

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.

2012.

2011.

2010.

2009.

2008.

2007.

2006.