Slobodno neka podigne ruku svako ko ima utisak da Ministarstvo inostranih poslova Vuka Jeremića predstavlja obdanište, a Narodna skupština pod Oliverom Dulićem fakultetski kampus koji se sprema za ekskurziju.
Zašto je Demokratska stranka na čelna mesta dve izuzetno značajne funkcije gurnula taze tridesetogodišnjake? Posredi je predsednikov sindrom „razrednog starešine“ i takozvanog „bašte“, duhovnika u manastiru koji ispoveda mlađe sveštenike. Boris Tadić bira osobe bez političke težine i izgrađenog kredibiliteta ne bi li njima manevrisao po svom nahođenju i bez rizika. Ova pragmatička postavka ismeva ugled državnih institucija, proizvodeći imidž Srbije kao nezrele zemlje.
Godine 2002, s proleća nekako, na Skup o socijaldemokratiji u Skupštinu grada Beograda došli su predstavnici evropskog levog centra, među njima i 34-godišnji engleski laburista. Na moju konstataciju da je mlad politički funkcioner, odgovorio je da je u politici od svoje 15. godine. Upoznao je različite nivoe vlasti i organizacije stranke, učestvovao u rešavanju problema od socijalnih i ekoloških do unutarstranačkih. Tačno je da to nije mogao biti naš model, jer Srbija nije imala vremena za postupnu evoluciju. 90-ih se ludovalo i sazrevalo brzo. Ali, današnje partokratsko voće je bljutavo gorko. Šta povezuje Miloševićevog mladog socijalistu Jeremića i junošu SPO-a Dulića, po ličnoj želji Danice Drašković inkorporiranog u Inicijativni odbor Studentskog protesta 1996/97? Kažu stručnost i perspektivnost. Ne sporim. Ali, uz neiskustvo, ima još nešto. Nesamostalnost i beskrajna servilnost, kompromis sa svima pre svake političke ideje i doslednog stava. To su ljudi od karijere, ljudi od gume, demokratska Srbija budućnosti.
Hoće li DS-deca na vlasti upropastiti državu ili njen politički kurs? Ne, jer je politika bazičnih državnih interesa definisana tako da joj ne bi odmogao ni sam Milošević, niti bi joj pomogla simbioza De Gola i Asteriksa. Prisustvujemo tranzicionom ismevanju politike putem infantilizacije njenih aktera. DS podučava da je mladost vrlina, ne potencijal; da je politika slika i utisak, ne sadržina i učinak.
Bez snage da raskrsti sa očevima odgovornim za ksenofobno huškanje i unormljavanje zločina, ova stranka nam podmeće svoju bezidejnu metiljavu decu, koja su lukrativno poturila leđa za teret njihovog kratkovidog oportunizma i politike uvećanja bogatstva profitera svih fela.