U poslednje četiri godine, otkad vlada Viktor Orban, Mađari se bore protiv Evrope, protiv glupih evrokrata u Briselu, koji nikako da razumeju da su Mađari poseban narod (izraz nebeski narod su zauzeli neki drugi). Stigli smo u Panoniju iz daleke Zapadne Kine, u krvi, u genima dakle, imamo nešto ultra-azijsko (znamo da radimo, da slušamo gazdu i da živimo na suvom hlebu), ali kao hrišćani istovremeno mi štitimo ovu Evropu od kretena, to jest od muslimana, od balkanaca, pa i od ostalih Slovena. Ipak, danas su Rusi naši najbolji prijatelji, zatim Azijati i ostale male post-sovjetske diktature – vidi strategiju: „Otvaranje za Istok“. Šta će nama Zapad? – pa ni tamo ograda nije od kobasice, kako glasi mađarska poslovica.

Orban je veći Putin od Putina. Evo, dobili smo od njih nekih 10 milijardi evra kredita za izgradnju novog dela atomskog reaktora, koji će uglavnom izgraditi Rusi. Ili mađarski putinisti, Orbanovi rođaci i prijatelji. Mađarska će zbog toga isplaćivati dug narednih 25 godina. Džabe smo ih mrzeli zbog 1849, 1914, 1944-45. i nadalje, i pogotovo zbog gušenja revolucije 1956. Eh, bolje biti antikapitalista i slušati Moskvu, nego IMF.

Dakle, Mađari menjaju saveznike, partnere, mentalitet, stil, političko uverenje kad im se ćefne. Orban je već bio naprednjak i narodnjak, kad je Vučić još samo razmišljao o tome da li da bude Miloševićev ministar. Mađarski premijer je pre 20 godina, posle velikog poraza partije na izborima, uočio da je narod glup, da voli snažnog, narodskog vođu, jer smo mi ipak iz Kine. Njega inače muči to divno pitanje da li je Isus Hrist bio Mađar, kako kažu njegovi novi bliski saradnici, da li je mađarski jezik tako poseban, njega interesuje vlast i fudbal – evo, sagradio je stadion u svom rodnom selu, tim je u prvoj ligi. Jedino mu fali neki Arkan da slomi poneku nogu, nekog od protivničkih fudbalera. Tim je krenuo loše na jesen, ali evo, sigurno će opstati u prvoj ligi.

Kao što je opstao i Savez vojvođanskih Mađara, na opšte čuđenje (zbog iseljavanja, zbog čiste demografije, a i zbog saradnje prvo sa demokratama, onda sa narodnjacima). Nije to čudo, i oni su postali putinovci-orbanovci, iako su pre 5-6 godina neki od njihovih republičkih parlamentaraca govorili da su liberali, levičari. (Samo da nađem ono posebno izdanje Mađar Soa, jedinog dnevnika, koji je totalno pod uticajem SVM-a preko Nacionalnog Saveta Mađara.) Orban je ipak stigao u Suboticu u jeku kampanje u Mađarskoj, a ne pred izbore u Srbiji, i bavio se – kulturom. Nije on delio lopte kao onomad, ili posetio neki vinski podrum (više voli rakiju), ili otvorio pogon separacije peska (ćale mu je u biznisu sa svime od čega se prave autoputevi, u Mađarskoj za dva puta skuplje nego npr. u Hrvatskoj). Ne, imao je kulturni program.

Sigurno je na to uticala i „ministarka“ kulture u Nacionalnom Savetu u SVM-u, Ildiko Lovaš, političarka za sva vremena i za svaku politiku (počela je kao ministarka kulture u Subotici, još u koaliciji sa DS), inače veoma dobra spisateljica, danas više hvaljena u Beogradu nego u Pešti (zbog njenih rabota i iskaza, koje nisu baš omiljene u ozbiljnijim kulturnijim krugovima). Al` evo, što nije dao DS, dali su narodno-naprednjaci Mađarske i Srbije i vojvođanskih Mađara – novi spomenik slavnom piscu Deže Kostolanjiju, koji je rođen baš tu, u Subotici (a koga briga što je otišao sa 14 i nikad se nije vraćao, što je voleo svoj rodni grad isto koliko ga je i mrzeo). Jer, eto, i ova nova-stara subotička vlast misli da ako je neko dobar pisac, umetnik, onda je dobar jer je rođen baš tamo gde je rođen. Kao da je pisac drvo pa ga neko zasadi. Ili kao da pisac mora da živi baš tamo gde je rođen, kao žaba u močvari. I kao da samo Subotičani mogu razumeti Kostolanjija. Ne, razumeo ga je i Tomas Man, koji je hvalio njegov roman Neron, krvavi pesnik – koji Orban sigurno nije čitao, on samo potpisuje knjige sastavljene od svojih govora o Mađarima. Ipak, ako bi pročitao Nerona, bili bismo u šrkipcu, jer bi kao antitalentovani fudbaler zapalio nešto liberalniju Budimpeštu, gde se nalaze najprominentniji klubovi (napraviće on od svog seoskog tima stariji i lepši tim od svih ostalih).

Sve u svemu, došao je red na kulturu, Orban je otvorio i stalnu izložbu vojvođanskih mađarskih slikara, projekat je možda i vredan, mada je on verovatno poslednji put bio na izložbi Cézanne-a u Budimpešti, ali tamo je morao otići, jer je otvorio izložbu. Kažu, začuđeno je gledao slike slavnog Francuza, ponašao se kao ekspert a nešto je pazario i u butiku (fudbalska lopta à la Sezan). Verujem da Orban više neće kročiti na tlo Vojvodine, neće posetiti svoje Mađare, njemu trebaju samo glasovi, možda poneki biznis, a ne da gleda nekog Kostolanjia ili neke slike iz 19. veka. Pa čovek će dobiti infekciju krvi od umetnosti. Jeste, voli on da priča o kulturi, ali u širem smislu. Tako su smislili da će napraviti listu hungarikuma (kao hungar-unikuma), jer Mađari imaju taku posebno kulturu, kao niko drugi. I poslali su dopis u Brisel (.ebi ga, mora se) da je npr. čuveno vino Tokaji (vino kraljeva, rekli su pre pet vekova) čisto mađarsko. Ali ispalo je da je to neko brdo malo i u Slovačkoj, tako da i oni imaju pravo da kažu za Tokaji da je njihov Slovakum. Na teškom putu ka EU Srbi će morati da paze da ne ispadnu glupi: ako se ne varam, ajvar su već „zauzeli“ Slovenci, možda je i šljivovica otišla u nečije tuđe bure, umesto da bude srbikum.

Ipak, pustimo to, jer govorimo o kulturi Vojvodine. Već spominjana Ildiko Lovaš verovatno je dobila uputstvo iz Budimpešte da izmisli neki vojvođanski mađarski unikum, što ne bi bila rakija. Može i osoba. Kostolanji je verovatno već pod zakonskom zaštitom, te je ministarka morala da ubaci nekog drugog. I evo nam kao hungarikuma – Šandora Rože. Naš novi junak i jeste bio junak, jer je bio slavan bećar u 19. veku. Više puta hapšen, a bio je tako omiljen (celebrity) da ga austro-ugarska vlast nije smela ni pipnuti (što je u ono vreme značilo vešanje). Čak su ga nedeljom vozili na vašar, pa si za neki groš mogao razgledati tog čoveka koji je ubio više žandarma, vojnika, zvaničnika, pa i bogatih gazdi. Manje je važno da je on ipak više harao kod Segedina, ali dobro, švercovao je on duvan i na jug, pa se krio na salašima oko Sombora, Subotice... I uglavnom svugde, te svako selo u kolektivnoj memoriji ima neku priču o Šandoru Roži, koji je isključivo krao od bogatih, svojim bećarima davao isto toliko koliko je zadržao za sebe, i, naravno, pomagao je sirotinji. Poznata priča, od Robina Huda do Če Gevare – a na kraju ispadne da ako su morali, šikanirali su oni i sirote, i one koji nisu sarađivali sa njima ili su nekako drugačije razmišljali...

I tako ćemo imati „Turističku turu Šandora Rože“. U dogledno vreme japanski turisti, žedni vojvođanske mađarske kulture, valjda će moći da naprave rutu u Severnoj Bačkoj. Polazak uz rakiju i slaninu sa nekog salaša, doći će i bećari, pa promocija konja i vina, i naravno, pljačkanje turista na kulturan način (slikanje za 50 dinara, pa ti saberi koliko to izađe ako jedan Japanac počne da slika). Sigurno ćemo imati bogat kulturni-umetnički program sa raznim KUD-ovima koji cvetaju, te gulaš-paprikaš, zalazak sunca na kukuruznim poljima, spavanje u senu. A onda će doći neki srpski policajac, koji ne zna ništa o ovoj hungaro-turističkoj akciji, tražiće pasoše od Japanaca, ali stići će na vreme srpski bećar Vučić da spasi narod, Japance i ostale bećare, plus politiku SVM-a.

Nisam ja začuđen zbog svega toga – apsolutno je normalno, u trendu smo: hvalićemo kao našeg originalnog junaka jednog čoveka, koji je bio bećar: dakle švercer, lopov, u prvom redu – ubica. Tačno je da su Mađari ponosni ako neko izigra poresku upravu, to je stara i masovna igra, ali Šandoru se stavljao na teret običan kriminal i zbog toga je i osuđen. Interesantno da je za vreme socijalizma mađarski režim isto tako napravio heroja od Šandora, prototip komuniste, koji se borio kao sirotan čovek protiv bogatih gazdi (bogatim se smatrao onaj koji ima jednu kravu i tri kokoške), dakle protiv kapitalizma, uz to za narod, za sirotinju, za egalitarizam... Sad smo na istom putu: ima Orban svoje tajkune, oligarhe, ali oni su uglavnom nevidljivi, narod ne shvata da je opljačkan i došlo je vreme da Orban kao najveći bećar bude naš heroj za sledećih dvesta godina.

A brojke? Od 10 miliona stanovnika Hungarije, u poslednjih pet godina barem pola miliona je otišlo da radi na Zapad (a ne na Istok). Minimum tri miliona živi ispod svakog nivoa siromaštva, dakle u bezizlaznoj bedi. Romi bukvalno nemaju nikakvo, posebno ne adekvatno osnovno školstvo. A jedinstveni PDV je najviši u Evropi (27%). A to uvek više pogađa siromašne nego bogate. Ali PDV ni bećari ne mogu izigrati.