Beton br.141
Ponedeljak 03. april 2017.
Piše: Redakcija Betona

Intermezzo


Dan kasnije hlapi gorčina zbog nedosegnutog drugog kruga.


Srbija je podeljena na potkupljene, zaplašene i nezadovoljne. Zar je zaista toliko zaplašenih i letargičnih među nezadovoljnima?


Izlaznost nije bila na nivou prethodnih parlamentarnih izbora, ali, gle čuda, apolitična omladina je u većoj meri izašla na birališta. Ako je razlog nezadovoljstvo a glasanje je bilo protestno, da li su mladi glasali protiv režima ili protiv celokupne partijske elite? Da li su glasali za Jankovića ili za Belog? Verovatno za obojicu.


Kako protumačiti izborne rezultate?


Vučićev trijumf. Uz materijalne i medijske resurse, infrastrukturu vlasti iza sebe i koalicione partnere stavljene u procep, Vučić je na mišiće uspeo ono što je planirao: da ne dozvoli kohabitaciju koja bi otvorila pukotine u vladajućoj stranci i da napravi krupan korak dalje ka ličnoj vlasti, onoj kakva postoji u Budimpešti, Ankari ili u Moskvi. Gotovo da je nevažno koju će marionetu postaviti na mesto premijera. U Srbiji moć ne ide sa ustavnim ingerencijama, već sa onim koji personalizuje vlast. Drugi zaključak, ovi predsednički izbori su pokazali kako se iz pozicije vlasti najbolje konzumira demokratija: izbori se raspisuju samo ako si siguran da možeš da pobediš, u prvom krugu.


Jankovićevo počasno srebro. Neosporan uspeh. Ali, „kuda dalje, rođače“? U demokratsku ili u vlastitu stranku? Ako je pod a), ima li volje, snage i vizije kako može da je iznutra reformiše? Ako je pod b), ima li volje, finansija i kadrova da ovo „zdravo opoziciono jezgro“ programski profiliše a organizaciono postavi na noge? Dug je put pred Jankovićem, ali i najduži počinje prvim korakom – jasnom idejom.


Treći (beli) put. Posmatrači glasače Belog vide kao glasače protiv postojećeg političkog sistema u Srbiji, partokratskog i korumpiranog. Može li se jaka devetka (9,44%) politički pametno iskoristiti? Da su sarmaši naporedo sa svojim ne previše inventivnom parodijom predizborne kampanje afirmisali određene progresivne i demokratske vrednosti, možda bi nam nada bila jača od strepnje. Ovako su odigrali ulogu palice u tuđim rukama: bilo da privuku apstinente, bilo da ridikulizuju izbore i demotivišu birače, bilo da pokupe koji procenat glavnim konkurentima srpskog vlastodršca.


Otpisani opet u Beogradu ili Beograd ne voli Vučića. Onaj i snobovski i sveti („Bgd je svet“), i krug dvojke i provincija u malom („Bgd nije mali“) porazio je Vučića (uz Jankovićeve pobede na opštinama Stari Grad, Vračar i Savski venac, relativno tesno je bilo na Zvezdari i na Novom Beogradu). Skoro da možemo da obnovimo podelu na urbano i ono drugo, gde urbano vidi dalje i sme da se suprotstavi. Ali, mimo ove ironije, otpor naprednjačkoj autokratiji jača u Beogradu i to će se jasno pokazati na prvim narednim lokalnim izborima.


Za ovim izborima najviše žale oni koji su imali velika očekivanja. Za ostale, izbori su ružno snoviđenje koje može predstavljati međufazu za Vučićevo gušenje demokratije ili uvertiru za jačanje otpora. Optimisti mogu verovati da posle ovih izbora dolazi do prekompozicije političke scene u Srbiji sa barem dvojicom novih igrača i do revitalizacije opozicije.

Armatura arhiva

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.

2012.

2011.

2010.

2009.

2008.

2007.

2006.