Predizborna kampanja je onaj divni period kada se političari i N.N. aktivisti političkih partija sete običnog sveta i kada od nas glasača kao nešto zavisi. Što bi se reklo uličnim rečnikom, tada krenu da nam se čepe kako bi svoj glas podarili baš njima. Političari se odjednom sete radnika, penzionera, ratnih vojnih invalida, samohranih majki, nacionalnih, verskih i etničkih manjina, a pojedini se vala sete i LGBT populacije, jer nekima je svaki glas bitan.

Gej strejt alijansa je kao i pred svake izbore radila monitoring odnosa političkih partija prema LGBT populaciji tokom predizborne kampanje i rezultat je pokazao da se na političkoj sceni u Srbiji izdvojilo više političkih stranaka sa pozitivnim odnosom prema LGBT populaciji i koje nude rešenja za poboljšanje njenog položaja i to su Demokratska stranka, Nova demokratska stranka, Liberalno demokratska partija i Socijalistička partija Srbije. Prema posmatranim kriterijumima u predizbornoj kampanji najveći iskorak napravila je Demokratska stranka u odnosu na raniji period. Smatram da je veliki uspeh da su se navedene političke stranke, iz kog već njima znanog razloga bavile problemima LGBT populacije, jer to do sada nisu činile u tom obimu. Veliki je uspeh da su predstavnici političkih partija došli na sastanak sa LGBT aktivistima i saslušali šta imamo da im poručimo i odgovarali na naše nedoumice. Veliki je uspeh da se na pojedinim političkih skupovima vijorila zastava LGBT pokreta i da su se politički lideri u svojim govorima dotakli i LGBT populacije. Ali, da li je sve tako ružičasto kao što zvuči?

Istini za volju, Demokratska stranka jeste učinila najveći iskorak, ali moramo se setiti izjava Dragana Đilasa kada je u pitanju Parada ponosa o ta famozna četiri zida, kada je odgovornost za rušenje Beograda sa huligana prebacio na organizatore, dok danas govori da je Demokratska stranka podržavala i podržava slobodu okupljanja LGBT populacije. Šta se od te 2010. godine do sada promenilo kad je u pitanju Demokratska stranka? Tačno, više nije to ta moćna i vladajuća, već je stranka koja se pocepala na više manjih koje zajedno nemaju polovinu podrške koju je nekad DS imala, tako da moraju da se bore za svaki glas, te i za glas LGBT populacije. U upitniku koji je Gej strejt alijansa prosledila Demokratskoj stranici, a na koji je odgovorio Dragan Đilas, kaže se da je ova stranka učinila puno u zaštiti i unapređenju prava LGBT populacije, donet je stranački program koji između ostalog sadrži i plan za poboljšanje položaja LGBT osoba, u Skupštini grada su organizovane prezentacije godišnjih izveštaja o stanju ljudskih prava LGBT populacije i obećano je da će DS tražiti da se podnese izveštaj o osobama koje su ugrozile bezbednost i zbog kojih je parada zabranjena, da će voditi dijalog sa LGBT zajednicom i zajedno predlagati rešenja i učestvovati u kampanjama podrške, edukaciji i borbi protiv predrasuda.

Ispred LDP, na upitnik je odgovarala Nataša Mićić koja kaže da je LDP od svog osnivanja podržavao LGBT zajednicu bez zadrške, da su učestvovali u donošenju Zakona protiv diskriminacije, podržali Paradu ponosa i obećala da će u narednom periodu LDP insistirati na nultoj toleranciji za nepoštovanje Zakona protiv diskriminacije i baviti se senzibilizacijom društva… sa sve Muamerom Zukorlićem kao koalicionim partnerom. Sandžačko muftijstvo s muftijom Muamerom Zukorlićem na čelu izdalo je saopštenje u kojem se kaže da su pripadnici LGBT populacije duhovno i moralno devijantni i da ih treba preventivno lečiti. Na sastanku LGBT aktivista sa predstavnicima političkih stranka, Judita Popović iz LDP upitana je kako objašnjavaju svoje partnerstvo sa Muamerom Zukorlićem i njegov odnos prema LGBT populaciji. Sledio je odgovor da ako želimo da ljudi poštuju našu različitost, treba da poštujemo tuđu, što valjda znači da ako želimo da ljudi ne misle da smo duhovno i moralno devijantni treba da poštujemo da Muamer Zukorlić misli da smo duhovno i moralno devijantni. Zvuči logično, zar ne?!

Slična situacija je i sa Socijalističkom partijom Srbije. I oni su, po sopstvenim rečima mnogo učini za LGBT zajednicu, imaju autovanog gej funkcionera, koga istini za volju nisu stavili na listu, podržali su Zakon protiv diskriminacije, MUP koji su vodili sprovodi aktivnosti u cilju poboljšanja rada sa LGBT zajednicom, obećali su rad na smanjenju nasilja i diskriminacije, smanjenju govora mržnje, rešavanje problema transrodnih osoba sa ličnim dokumentima i podršku regulisanju istopolnih zajednica… i na kraju tog spiska obećanja stoji slika namrštenog Dragana Markovića Palme, koji je tokom predizborne kampanje bio izuzetno tih po pitanju LGBT populacije. Kako, zašto, ne znamo, ali je lepo da je tako!

Nova demokratska stranka obećala je da će se zalagati za parlamentarnu debatu, podizanje društvene svesti, smanjenje diskriminacije, insistiraće na nastavku promovisanja tolerancije i raspoloženi su da učestvuju u javnoj raspravi na temu zakona koji bi se ticali LGBT populacije. Ništa konkretno nisu obećali, ali je Boris Tadić izjavio da i dalje podržava paradu, ali da je zbog 2010. godine platio strahovitu političku cenu, te ju je sigurno zbog toga zabranio 2011. godine, mada ni 2009. situacija nije bila drugačija. Samo se nadam da predsedničke izbore nije izgubio zbog naše parade.

Po pitanju LGBT prava oglasila se i lista „Dosta je bilo – Saša Radulović“ koja je obećala da će se zalagati za poboljšanje položaja LGBT zajednice, donošenje novih regulativa, naročito kad je u pitanju regulisanje istopolnih partnerstava. Nosilac liste Saša Radulović je na svom twitter nalogu izneo svoje pro-LGBT stavove i ušao u žustru raspravu sa homofobičnim korisnicima twittera.

                                Aj povedi veselo u reformu svesti (Fotomontaža: Mrtvi albatrosi)

Što se tiče naše najveće i vladajuće partije, ona nema potrebe da se obazire na LGBT populaciju, jer bi tim obaziranjem mogla više glasova da izgubi, nego da dobije. Iz tog razloga SNS se nije posebno bavila LGBT populacijom, niti je odgovorila na upitnik GSA, ali je ta tema spomenuta nekoliko puta kao odgovor na pitanje novinara ili pitanja iz publike i svelo se na „mi smo protiv nasilja, niko ne sme da vas bije“ frazu.

Imali smo tu i političke stranke i pokrete koji su tradicionalno koristili homofobiju i napad na LGBT zajednicu kao motivator da se za njih glasa. U javnosti je neprimećeno prošao skandal da je Obraz, inače zabranjen od strane Ustavnog suda Srbije, koalicioni partner Srpske radikalne stranke i da su se provereni homofobi Mladen Obradović i Ivan Ivanović i SNP „Naši“ našli na listi kao kandidati za narodne poslanike. Zamislite samo proverene homofobe sa poslaničkim imunitetom!

Jedino što je zajedničko za sve političke partije i pokrete kada je u pitanju LGBT populacija jeste da nemaju nijednog autovanog LGBT predstavnika na svojim izbornim listama, s tom razlikom da Demokratska stranka na izbornoj listi za gradske poslanike ima Nenada Mihailovića, predstavnika Gej organizacije osoba sa invaliditetom.

Kao utisak posle izbora ostala je činjenica da je LGBT populacija bila najvidljivija manjina u medijskom prostoru, da se izborila da postane politički relevantna i politički faktor na koji su mnoge političke stranke obratile pažnju. Dobijena su neka obećanja, nadajmo se da će biti i ispunjena. Ako zaborave na njih, tu su LGBT aktivisti da ih podsete.