Prvi put posle petog oktobra senka ozbiljne sumnja pala je na regularnost izbornog procesa u Srbiji. Preciznije rečeno džak sumnje koji se pojavio iz kontejnera i rasuo se pred televizijskom publikom. Da li je moguće da su demokrate posegle za onim istim metodama kojima je Miloševićev režim, uz poništavanje izbornih rezultata i policijsku represiju, želeo da produži vlastiti predsmrtni grč ili je mahanje šarenim listićima nastavak naprednjačke operete i novi čin posle štrajka glađu, stiropor-protesta njihovog lidera ili problema koji ima da se seti imena svog (svojih) fakulteta? Republička izborna komisija je odbacila zahtev naprednjaka da se ponište izbori na svim nivoima sa obrazloženjem da „komisiji nije poznato gde je pronađen džak koji pominje podnosilac prigovora, ni ko ga je pronašao, kao ni njegova eventualna sadržina“. Tomislav Nikolić je najavio protestno odustajanje od izborne trke, pristalice naprednjaka i Dveri protestovali su na ulicama a Čedomir Jovanović je pozvao Nikolića da učestvuje u drugom krugu izbora i time „omogući red i stabilnost u Srbiji“. Najgore što Srbiji može da se desi jeste da negativnom odlukom RIK-a na zahtev naprednjaka bude stavljena tačka na slučaj džaka sa listićima iz kontejnera i odustane se od istražnih radnji koje bi osvetlile da li je reč o organizovanom lažiranju izbora u režiji Demokratske stranke ili o naprednjačkoj kleveti. Utoliko pre što razmere izborne krađe od 3.000 listića nisu tolike da mogu da delegitimišu ceo izborni proces, što će svakako biti slučaj ako se sadržina džaka ne ispita i utvrdi poreklo i autentičnost pokazanih listića. Mahanje listićima i najava bojkotovanja drugog izbornog kruga uz organizovanje masovnih građanskih protesta svakako jeste deo predizborne kampanje koja služi motivaciji i povećanju vlastitog biračkog tela. Ipak, posle nesuvislih kontroverzi oko biračkog spiska kada je tik uoči izbora saopšten tačan broj birača i sumnjive legitimnosti treće predsedničke kandidature Borisa Tadića, nasuprot Ustavu koji predviđa dva mandata po glavi kandidata, Tadićev potencijalni izborni uspeh bio bi trajno narušen famom o (nedokazanoj) izbornoj krađi, dok bi nas mogući protesti uveli u period smutnje i uspona desnice i to na fonu njihove borbe za elementarne demokratske vrednosti.

Po prvi put izborni proces prati i otvorena, blago rečeno, navijačka uloga korporativnih medija, u prvom redu tabloida Press i dnevnog lista Blic, koji su prednjačili u negativnoj kampanji usmerenoj prema naprednjacima i njihovom lideru i kandidatu za predsednika Srbije. Po prvi put je i Demokratska stranka i Boris Tadić koji je dugo gradio vlastiti lik odmerenog i „pozitivnog“ političara posegao za pretresanjem prljavog veša svog protivnika, gradeći glavnu liniju napada na ratnohuškačkoj prošlosti, šovinističkim izjavama i nepouzdanom karakteru Tomislava Nikolića, političara sklonog prejakim i neodmerenim izjavama, poput ove o podizanju nove narodne bune zbog izborne krađe, i brzom i potpunom reteriranju od svojih ideja sa obrazloženjima koja čak i kod njegovih pristalica ne mogu proizvesti utisak koji nije baziran na neozbiljnosti.
Pobeda Borisa Tadića utoliko je očekivanija, ne samo zbog minimalne i neočekivane prednosti koju je ostvario u prvom izbornom krugu ili zbog podrške bivših i budućih koalicionih partnera za novu Vladu Srbije, u širokom rasponu od Ljajića, Ugljanina, Čanka, Dačića, Dinkića do Čedomira Jovanovića. Ovonedeljna glavna dilema jeste svakako da li će pobrojani indikatori u koje spada i dezorijentisanost naprednjačke predizborne strategije dovesti do očekivanog ishoda i putinovski trećeg Tadićevog mandata, da bi nas već od 21. maja sačekala obnovljena dilema o sastavljanju nove Vlade. Odnosno do pitanja hoće li ojačani Dačić, koji ne prestaje da se kao nepokajani kolovođa bivšeg režima verbalno iživljava nad tekovinama demokratskog preobražaja Srbije (izjava da mu se DOS već smučio i da ne zna da je 5. oktobar 2000. išta dobro doneo Srbiji – kao da i sam nije nus proizvod tog istog petog oktobra) i dalje atakovati na mesto premijera i da li će društvo demokratama i socijalistima u novoj vladi činiti LDP i/ili URS. Ako se nova koalicija usudi kako je najavljivano po nekim medijima da Vuka Jeremića zameni Čedomirom Jovanovićem na mestu ministra spoljnih poslova, mada su se ozbiljni glasovi otpora da LDP uopšte uđe u Vladu čuli već posle objavljivanja prvih izbornih rezultata, to bi mogla da bude najava ozbiljnijeg zaokreta u makar regionalnoj politici Srbije u smislu spuštanja tenzija u odnosima Beograda prema Sarajevu i Prištini. Druga suštinska stvar ticaće se spremnosti nove Vlade na bolne i nepopularne mere budžetskih restrikcija ili povećanja nekih poreza a možda i početka reforme državne uprave, što bi bilo naročito bolno u socijalnom smislu budući da su birokratija i državne službe po mnogim mestima u Srbiji glavna privredna grana i jedini stabilan izvor prihoda.

U nedelju, kad ovaj tekst nastaje, Nikolić je odustao od bojkota izbora ali ne i od protesta protiv onoga što SNS i Dveri nazivaju izbornom krađom. Sumnjivi listići iz kontejnera su predati policiji uz otkriće da potiču iz južnog Banata a ne iz Zaječara. To ukazuje na naprednjačko odustajanje od igranja vatrom političke destabilizacije zemlje, koja uistinu može biti kratkotrajna i besmislena. Mogući ili verovatni izborni poraz na predsedničkim, a samim tim i na parlamentarnim izborima, ovu stranku bi trebalo da podstakne na nove korake u unutrašnjim reformama i programskoj profilaciji ka stranci modernog desnog centra. Ako se to desi, tek tada će moći da računa na nove glasove i na realnu mogućnost ne samo da osvoji izbore već i da njihova pobeda ne bude bauk ni za građane koji su izneli petooktobarske promene ni za Evropu.
Iako je u međuvremenu došlo do očekivanog osporavanja snage belih listića, njihov broj je nesumnjivo porastao na ovim izborima a njihova negativna uloga kažnjavanja otuđenih centara bliskih demokratskih partija je završena. Dobar je tajming da se razmišlja o formiranju nove građanske alternative, ne nužno odmah stranke, čija bi dužnost bila da kritikuje sve ono što usporava proces evro-integracija i modernizacije Srbije. To bi bio još jedan od retkih pozitivnih ishoda ovih opštih izbora, posle kojih nas uz personalne promene u garnituri Vlade, očekuje još mnogo toga istog.
Puzajuća evolucija u Srbiji i dalje nema alternativu.