Beton br.12
Utorak 06. februar 2007.
Piše: Ivan Mandić

Dobrodošli na univerzitet

(25. januar 2007)

Povodom osam godina od osnivanja časopisa Dveri srpske, Srpski sabor Dveri organizovao je na Mašincu tribinu „Najveći Srbi posle Svetog Save - Sveti Nikolaj Srpski i Nikola Tesla“, sa podnaslovom „Kome i zašto smeta Sveti Vladika Nikolaj“ i „Sve što vam nisu rekli o Tesli u godini jubileja“. Odlično!, pomislio sam. Znao sam da su te tribine vrlo posećene i da imaju reputaciju pokreta koji okuplja mlade i pruža im neku vrstu utehe i nade u našim smutnim vremenima tranzicije. Veliki amfiteatar bio je prilično popunjen, tu i tamo se moglo videti neko svešteno lice i veliki broj mladih. Organizator je pozdravio prisutne rečima: Pomaže bog! - Bog ti pomogao!, zaorilo se iz mnogih grla i početna tenzija je spala. Tribina je mogla da počne. Prisutne je pozdravio dekan fakulteta, zahvalivši se svima na podršci dugoj već toliko godina, a zatim je reč dobio vladika šabački g. Lavrentije. On je govorio o borbi da se sakupe i objave vladikini spisi na polzu naroda, koji su tada bili proskribovani, a rasturači spisa svetitelja proganjani i zatvarani. U toj priči o biblioklastičkoj predanosti posebno se istakao izvesni prota Milisav koji je u najvećoj tajnosti pravio tri kopije dragocenih spisa, čuvajući jedne zazidane u zidu svoje kuće, druge iznad zvonika neke valjevske crkve i treće u manastiru skrivenom u Ovčarsko-kablarskoj klisuri! Tu tajnu je poverio našem govorniku, rekavši da za to zna samo još njegov najstariji sin - sve to za slučaj da ga tadašnje vlasti otkriju i da možda mučenjem pokušaju da iznude neke informacije i otmu plodove dotadašnjeg rada. Opis značaja običnih ljudi a pregalaca u borbi za istinu se tu negde i završio, a reč je prepuštena g. Radomiru Naumovu, odlazećem ministru rudarstva i energetike u vladi Srbije.

 

JERETIČKE MISLI

Kako to da ministar nema prvenstvo u obraćanju?, pomislio sam, pitajući se da li je i njemu neprijatno zbog toga, ali je g. Naumov razvejao moje dileme. Pozdravljajući prisutne, prvo se obratio njegovom preosveštenstvu, zatim posetiocima sa dame i gospodo, ujedinjujući na kraju sve sa jednim toplim braćo i sestre. Tu sam se negde i setio da je organizator, predstavljajući ministra, pomenuo da ga verovatno mnogi znaju iz parohijskog života Crkve svetog Marka gde je aktivan bio i pre i za vreme ministrovanja, kao i da je mnogo pomogao oko izdavanja poslednjeg broja časopisa Dveri, pa sam malo lakše prihvatio čitavu situaciju. I ostali govornici poštovali su ovaj hijerarhijski niz sa matematičkom preciznošću. Ministar se ipak koncentrisao više na naučnika Teslu nego na duhovnika Nikolaja. Veličajući slavnog naučnika, vrhunac ministrovog izlaganja se zbio kada je opisivao kako je Tesla došao do otkrića o obrtnom magnetnom polju, šetajući se parkom, posmatrajući golubove i pevušeći Getea. Naime, pored evidentne božanske promisli, ministar je primetio da po njegovom skromnom mišljenju do toga naravno ne bi moglo da dođe da Tesla nije imao svoju laboratoriju i godine studija iza sebe. U neprijatnoj situaciji koju je sam stvorio, on se najpre izvinio njegovom preosveštenstvu zbog takvog razmišljanja, a potom se pravdao posetiocima, nazivajući svoj stav ličnim i pomalo jeretičkim.

 

STARO VINO U MEHOVE NOVE!

Poslednji govornik bio je Branimir Nešić. On je predstavio udruženje Srpski sabor Dveri. Saznali smo da je udruženje uz pomoć predusretljivog Ministarstva kulture otpočelo projekat „Pokret za život“. Pripremljen je niz reklamnih TV spotova, nacrt za bilbord i akcije koje marketinški podupiru ovu ideju. Svetlo se ugasilo i pušten je kratki film. Počele su da se ređaju animirane slike o nastanku života: videlo se novorođenče u prenatalnoj fazi. Kada se svetlo upalilo (na prekidaču je u samoprekoru asistirao dekan fakulteta lično), g. Nešić je najavio da će se ovaj spot, zahvaljujući saradnji sa nadležnim ministarstvima, puštati u školama širom Srbije. Tako bi se razvijala ljubav prema životu i sprečavala pomisao na abortus u mladoj populaciji. Govornik je istakao da posebno želi da mladima pušta pojačano zvuk 150 otkucaja srca u minuti koliko nerođeno dete ima u desetoj nedelji života. Izrazio je i nadu da će se taj zvuk urezati u svest mladih opominjući ih da nikada ne budu među ubicama ljudskog roda. Dekan je opet zamoljen da ugasi svetlo, pa smo premijerno pogledali i reklamni spot koji bi trebalo da se uskoro pojavi na domaćim TV stanicama. Profesionalno produciran, spot je prikazao travu na koju ruka spušta seme iz kojeg niče cvet nalik lali. Dok se kamera približava cvetu, latice se otvaraju, tučak cveta se uvećava i zauzima čitav ekran. Na kraju stoji natpis „Pokret za život“, sa srcem u kome su dva kruga pri čemu čitav grafički simbol srca podseća na figuru Bogorodice sa novorođenčetom. Svetla su se ponovo upalila, aplauz je ispunio salu i dok su posetioci lagano izlazili, razmišljao sam kako, eto, iako sam neki vajni student reklame i medija, nisam uspeo da potpuno proniknem u poruku ovog TV spota, kao ni u ciljnu grupu kojoj je poruka bila namenjena. Izlazeći, čuo sam i komentar jedne starije gospođe: Divni su, ja tako volim da ih slušam, ali na kraju se uvek uspavam.

 

BOŽJI LJUDI

Mladi ko mladi, razleteli su se kao vetar a u holu su ostali mahom stariji da se još malo snabdeju literaturom sa štandova gde se sad stvorila poprilična gužva. U predvorju se mogao primetiti i izvestan broj božjih ljudi, onih koje često možete sresti na prometnijim gradskim mestima kako traže milostinju ili propovedaju. Jedan od njih, u belim patikama i sa nekom biblijski bujnom kosom i bradom je bio posebno upadljiv - pozivao je mnoge posetioce po imenu i grlio ih, glasno pitajući za zdravlje.
Tada se zbio još jedan zanimljiv događaj. Izašavši iz sale pojavio se vladika a oko njega se namah stvorio narod koji je prilazio sa svih strana. Jedna žena, nezadovoljna što sam joj zakrčio prolaz, nervozno me je odgurnula i potrčala ka svešteniku. Narod se tiskao boreći se za vladikinu ruku a oni sa još jačom verom su hodali unazad pred sveštenikom saginjući se da bi se krstili zemljom po kojoj vladika hoda. Kako bi ko poljubio ruku, odlazio bi zadovoljan zagledajući preštampanu ikonicu kojih je vladika imao čitav štos i koje je delio kao vizitke. Bradonja u belim patikama je razgrnuo svet ispred vladike i počeo da ga celiva i levo i desno ljubeći i veliki krst što visi oko vrata, šireći ruke i ne zadovoljavajući se samo sličicom koju mu je vladika nudio. Ipak ga se vladika nekako ratosiljao i žureći ka stepeništu što vodi u kancelarije, kuda su otišli ostali učesnici, dao sav ostatak sličica nekom ko se u religioznom zanosu našao pored njega. Blagoslovene ikonice su bile podeljene, izgledalo je da je čarolija završena a ovaj što je dobio čitavu pregršt, brzo je odlazio i delovao je vrlo srećno.

Armatura arhiva

2018.

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.

2012.

2011.

2010.

2009.

2008.

2007.

2006.