Beton br.135
Utorak 21. maj 2013.
Piše: Robert Alagjozovski

Centar ne sme pasti

 

Makedonija nije odavno bila u haotičnijoj političkoj situaciji. Možda još od vremena oružanog konflikta iz 2001. godine. Naravno, kriza je mogućnost da se neki novi vetrovi pokrenu. Ali i šansa da se neki procesi još više upropaste.

betonbr135_armatura1

 

Autokratija i truli kompromisi

U centru makedonskog političkog haosa nalazi se nepromenljiva ruta makedonske autokratske i populističke vlasti, crno sunce makedonskog srljanja u još gore blato tranzicije. Dakle, centralna vlast je pokazala totalnu neosetljivost za prigovore opozicije, javnosti, građana, tzv. međunarodne zajednice po mnogim pitanjima. Nastavila je da vlada onako kako je zamislila: autokratski, gradeći kult ličnosti od aktuelnog premijera; populistički, sa totalnom propagandom usmerenom prema najstabilnijim glasačima (penzionerima, poljoprivrednicima, studentima); netransparentno, korumpirajući medije i uništavajući one koje su kritični; i ekononomski neodrživo, puneći budžet kreditima i onda ga prazneći na neproduktivne projekte (spomenike, nove fasade i nepotrebne institucije, raznorazne subvencije, samoreklamiranje i slično). Da bi se održali na vlasti, uglavnom koriste taktiku šargarepe i štapa. U svakom slučaju, na primerima skorašnjih političkih dešavanja, recimo decembarsko isterivanje opozicije i medija iz Parlamenta da se ne bi blokiralo donošenje budžeta, kao i nedavni lokalni izbori, vlast je pokazala da je spremna da iskoristi sva dozvoljena i nedozvoljena  sredstva da bi opstala. Državne institucije, mediji, sudstvo, antikorupcijska komisija, sve je bilo zloupotrebljeno da bi vlast na mišiće izgurala pobedu svojih kandidata.

Od prošlog leta opozicija pokušava da se organizuje i da parira ovakvoj vlasti. Po ugledau na srpski DOS, ujedinila je sve političke partije, uključujući i bivše ljute protivnike, i sa levice i sa desnice, čak insistirajući i na pojedinim uticajnim javnim ličnostima koje je u svoje redove uključila putem partijskih Saveta kao fakultativnih organa. Opozicija je počela žestoku terensku kampanju mobilizacije i na vreme otpočela pripreme za lokalne izbore. Rezultat je bila i uspešna taktika političkog blokiranja Parlamenta i neizglasavanja razmetljivog budžeta, ali je onda vlast izvela taj potez Deus ex Machina – isterivanja poslanika iz Sobranja – čime je iznenadila sve. Opozicija je izašla na ulicu i pružila otpor – građanske proteste kojima su cilj bili prevremeni izbori. Međunarodna  zajednica, koja je trebalo da bude arbitar i omekšivač brutalne vlasti, izneverila je očekivanja opozicije i to je dovelo do opozicionog „forced landing“ i još jednog poraza, u seriji izbornih poraza od 2006. Popuštajući pod pritiskom međunarodne zajednice, koja je umesto da pacifikuje vlast, pacifikovala opoziciju, ali i pod pritiskom partijske baze da ne propusti lokalne izbore koji su temelj lokalne moći, opozicija je taktizirala, iz svojih redova gubila nestrpljive kandidate za gradonačalnike koji su postali nezavisni i odneli njene glasove, napravila neprirodnu koaliciju sa samom vlašću u etnički mešanim gradovima, relativiziravši tako svoje žestoke argumente, tako ušla nespremna u lokalne izbore, sa neadekvatnom retorikom posvećenom velikim parlamentarnim temama – i katastrofalno izgubila. Sada se nalazi pred kongresom koji treba da evaluira rad i smeni rukovodstva, deprimirana rezultatima i neuspehom kombinovanih strategija.

 

Stidljivi zraci nove demokratske zore

Tračak nade za demokratski preokret daju dve situacije. Prva je direktni aktivizam građanskih asocijacija i boraca za ljudska prava. Zadnjih godina naporedo sa jačanjem autokratskog režima i netolerancije, deo nevladinog sektora uspeo je da razvije svoje forme borbi i aktivističkih projekata, preko kojih se iskalio i uspeo da se usprotivi nekim od ultra-konzervativnih namera vlasti. Ta žilava manjina nije direktno sarađivala sa opozicijom, tako da je njen slom nije pogodio niti pokolebao. To dokazuje da se neke bitke mogu dobiti i van partijskog delovanja.

Druga situacija, koja je ključna za dalji politički razvoj u Makedoniji, jeste trijumf opozicije u glavnoj skopskoj opštini Centar, gde je opozicija, i nakon tri izborna kruga, odnela uverljivu pobedu. Ovaj poraz vladajuće VMRO garniture je važan, ne samo zbog simboličkog značaja, jer je opština Centar sami centar precentralizovane Makedonije i kao prebivalište elite, rani vesnik promene u političkom raspoloženju cele zemlje, nego i kao praktičan dokaz da se ova vlast može pobediti u političkom takmičenju, bez obzira na nepoštena sredstva koja je upotrebljivala u kampanji. Poraz je vruć šamar za aktuelnog premijera Gruevskog, jer je Centar bio mesto gde se izgradio sav megalomanski projekat Skoplje 2014, koji je trebalo da prestonici donese svetski sjaj i turiste. Građani Centra su mu poručili da se ne slažu sa njegovim projektom, koji je ishodište svih njegovih politika, od ideoloških do ekonomsko-investicionih, i da demokratski poriv građana ne može ugušiti nikakvim režimskim manipulacijama. Naime, vladajuća stranka je neopravdano poništavala izborne rezultate i dovodila glasače iz etnički makedonskih pograničnih oblasti susedne Albanije da glasaju, pošto im je prethodno makedonski MUP izdao regularne lične karte opštine Centar. Čak se vlast poduhvatila i sitnih sabotaža, kao što su onesposobljavanja liftova u višespratnicima, bušenja guma automobila i rasturanja lažnih izbornih letaka sa pogrešnim informacijama.

I pored toga što je još u jeku izbornog ciklusa centralna vlast požurila da u Centar postavi još spomenika, manifestujući nasilnički stav da ih niko neće omesti u realizaciji njihovih planova, nova lokalna vlast dobija mogućnost da na delu pokaže novi model demokratskog upravljanja, koji bi trebalo da prevaziđe aktuelni autokratski stil Premijera i privede kraju njegovo sedmogodišnje neprikosnoveno vladanje.

Ipak, ta nova demokratska zora je zasenjena unutrašnjim i međunarodnim problemima zemlje. Spor oko imena (zbog kojeg i međunarodni faktor još uvek podržava Premijera u nadi da će njegov kompromis kao nacionaliste biti neupitan za građane) sa Grčkom se još uvek ne rešava. Tako je Makedonija sada i administrativno iza Srbije i Crne Gore u procesu evropskih integracija, što kod makedonskih Albanaca izaziva nervozu u odnosu na strateška očekivanja koja imaju prema državi. Usledila je i nova etnička segregacija zemlje koju je proizvela opozicija, stvarajući u žiži političke konfrontacije sa režimom monoetničku koaliciju sa vladajućom strankom u etnički izmešanim gradovima Struga i Kičevo. Taj potez je proizveo novu zabrinutost za opstanak krhkog međuetničkog suživota u Makedoniji.

Armatura arhiva

2019.

2018.

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.

2012.

2011.

2010.

2009.

2008.

2007.

2006.