Sedimo mi u birtiji u Pešti, igramo pikado, kad sa pomoćnicom naiđe čovek koji duži džuboks. Ima u mašini svačega, od mog omiljenog „Imagination“-a preko svetskih hitova (koje uopšte ne poznajem), pa mađarski laki džez, hevi metal, i taj naš „svadbeni rok“, koji su izmislili baš vojvođanski Mađari dalekih osamdesetih, negde u južnom Banatu. Grupa se zvala 3+2. Beogradski PGP RTB nije hteo da izdaje takav šund, jer je to bila prethodnica turbo folka, polu-narodnjaci, polovni rokeri sa sela. Ali zagrebački Jugoton ih je prihvatio i ploče su prodavane u više primeraka nego što je bilo vojvođanskih Mađara. Bila je to dobra valuta i u Mađarskoj, ko italijanske farmerice i Napoleon konjak.

No, sad vlasnica smatra da te pesme treba izbrisati iz tzv. muzičke mašine, i ovaj grozan svadbeni rok, ali i mađarske pesme koje sviraju Cigani. Ali treba ubaciti grupu Egészséges fejbőr (Zdrava koža na glavi), a to je jedna ćelava, nacionalna radikalna rok grupa, čija ideologija mrzi Rome, Jevreje, Rumune, Srbe, odnosno sve što nije mađarsko. A ja gledam, i čini mi se da su vlasnik džuboksa  njegova pomoćnica, prijateljica, šta ti ja znam – Romi. Ali vlasnica reče: jok, nisu oni Cigani, nego ovaj drži i solarijum, pa zbog toga je braon boje. Jer ona lično ne bi ni dozvolila da u njenu krčmu dolaze Cigani, nigeri, pederi...

I šta sam mogao? Lepo sam se posavađao s njom i izašao iz tog podruma za sva vremena. Neću da plaćam fašistima, i to baš u onom delu Pešte gde živi najviše Roma a susedni kvart je bio stari jevrejski deo varoši, u kome je pre sto i nešto godina više ljudi pričalo nemački nego mađarski. Mislim, više nego u celoj Budimpešti.

Očigledno je da su ovi glasovi sve snažniji, mržnja sve veća. Antisemitizam i rasizam su uvek u modi, toliko da kad su pre desetak godina stručnjaci napravili istraživanje sa pitanjem koga Mađari ne bi prihvatili kao imigrante, čak njih 59% je reklo da Pireze ne bi trebalo pustiti u zemlju. Poenta je da su ovu naciju izmislili sami istraživači. Od tada, skoro sve partije se takmiče za naklonost takvih birača.

Ultradesničarska, bolje reći nacionalna radikalna stranka Jobik, druga je po snazi, u nekim mestima već glatko pobeđuje. Pa sad vladajuća stranka Fides na čelu sa Viktorom Orbanom hoće da ih zaobiđe s desna. Više ih ništa ne interesuje, samo vlast i pare, a intelektualna elita im je nikakva, odnosno stara (starost-ludost). Ovi potonji su romantičarski nacionalisti (a da, postoji i skinhed grupa pod nazivom Romantično nasilje), pa su izmislili da je šansa za oporavak Mađarske na selu. Koje inače propada, ali, po njima, tamo nam je ta divlja snaga koju smo doneli sa Istoka, iz Azije. Jer Zapad još više propada nego naša sela. U stvari, mi (tj. oni, dobri Mađari naspram lošijih, pokvarenih u metropolisu i u ostalim gradovima) branimo istinsku, hrišćansku Evropu od najezdi istočnjačkih, muslimanskih hordi. Da stvar bude interesantnija, i neki liberali se bune, jer mađarski muslimani hoće da izgrade u Pešti veliku džamiju i islamski centar uz finansijsku podršku turskog ministarstva za veru, te će to, je li, biti u stvari centar za terorizam i antisemitizam. A koga interesuju podaci: da tu ima više budista, krišnaša i obožavatelja Sai Babe nego muslimana?

Ipak, ne bi sve to samo po sebi bilo veliki problem, svuda ima budala, zašto ih ne bismo i mi imali. Međutim, i sam Orban je počeo sa ovakvim pričama. Već pet godina se bori protiv Evropske Unije, protiv Zapada. Prvo smo mislili da je to nekakva taktika, no sve je više naznaka da je to njegova lična opsednutost. Prvo je krenuo od ideje da treba oporezivati internet, onda su izbile demonstracije, pa je odustao. Ali, njegov saborac, trixter, njegov lični klovn Tamaš Dojč je po nalogu svog šefa pokrenuo inicijativu za društvenu, tj. nacionalnu konsultaciju o tome sa nizom besmislenih pitanja. Jer treba pitati narod šta misli. Bez obzira što poreza ipak neće biti.

Onda su krenule izbegličke kolone sa Kosova, na hiljade ljudi se dočepalo Mađarske još u februaru. Otad uglavnom stižu izbeglice iz Sirije, Avganistana, Iraka, dakle, oni koji sigurno beže od rata. No, tradicionalna mržnja je opet potpirivana – savetnici premijera očigledno vide šansu da, ako već njihov rejting opada, tako stiču jeftine poene. A ko ne voli da priča protiv stranaca, imigranata koji oduzimaju radna mesta ili ne rade ništa? Bez obzira što po zakonu onaj ko traži azil ne sme da radi, a većina njih, naravno, hoće na Zapad. A ako nisi iz zemalja članica EU-a, na primer Srbin, teško da ćeš dobiti posao (sem ako ne počneš sopstveni biznis). Ko bi uopšte bio lud da dođe ovde da radi za tako bedne pare, kad 25% zaposlenih zarađuje manje od minimalne plate, a od dvesta evra teško se živi.

Dakle, Orban je opet krenuo u (protiv)napad. Naravno, termine je pobrkao i njegovo manipulisanje ovih dana dostiže vrhunac. Inače imigranata ima vrlo malo u Mađarskoj – jedva 2%, a većina njih (ili nas) su Mađari. Stoga je zemlja jezički baš homogena. A izbeglice uglavnom nestaju u magli posle traženje azila, ako ih već nisu uhvatili. Prvog vikenda u junu, na bilbordima širom zemlje osvanuli su plakati koji poručuju – nećete verovati – ovo: „Ako dolaziš u Mađarsku, ne možeš Mađarima oduzimati posao!” – „Ako dolaziš u Mađarsku, moraš da poštuješ našu kulturu!” – „Ako dolaziš u Mađarsku, moraš da poštuješ naše zakone!” Neke liberalne i levičarske političke snage odmah su krenule u protivzakonske radnje: cepaju, prefarbavaju te plakate. Koje čuva policija svim raspoloživim snagama.

Sve bi to, mislim na plakate, bilo smešno, ali nije, jer očigledno da su ovi na vlasti izgubili kompas. Ne samo da su ksenofobi, nego odmah su – kao da mađarski jezik ne zna za persiranje – sa strancima na ti, i sve to na mađarskom. Ne, neće oni na granici ispisati svoje poruke i na albanskom, arapskom, na paštu jeziku ili barem na engleskom, ne-ne, isključivo na mađarskom. Cilj je, naravno, jasan: poruka nije namenjena tim nesrećnicima, nego nama. Nama, da znamo ko je kriv za sve i koga treba da mrzimo, jer ab ovo ne poštuju nas, našu kulturu, zakone, i naravno, odmah oduzimaju naša radna mesta. Bez obzira što ne znaju ni da beknu na našem jeziku. A da stvar bude delikatnija: barem pola miliona Mađara, od deset ukupno, živi i radi u inostranstvu, tj. oduzima posao Englezima, Nemcima...

Orban je inače bio među onim retkim političarima, koji je – uz Putina – čestitao Sepu Blateru. Opsednut fudbalom, izgradio je stadion u svom selu, ta ekipa igra u prvoj ligi. A pogledao sam: barem četiri stranca (Branislav Danilović, Fabio Nascimento de Oliveira, Ludos Hajdúch, Renato Kelić), oduzimaju mesta itekako talentovanim mađarskim igračima. Treba reći i to (pošto po premijeru Mađarska nije multikulturna zemlja, nego čista, ko potočić u Švarcvaldu zvani Dunav, te ne možemo primati nikakvog stranca, jer nismo sposobni da ih asimilujemo) da u ekipi ima dosta domaćih sa baš čudnim, ne-mađarskim imenima kao što su Disztl, Hudák, Kleinheisler, Lorentz, Margitics, Mikola, Polonkai, Spandler, Tischler, Tóth i Vaszicsku.

Po premijerovoj „filozofiji“, političari i mediji treba da govore o čemu govore i obični ljudi. A po njemu, ljudi pričaju o tome kako bi trebalo opet uvesti smrtnu kaznu (ja u životu nikog nisam čuo uživo da polemiše o tome). E kad mu je Brisel poručio: ili EU ili smrtna kazna, povukao se, dodavši da on lično i kao hrišćanin ne podržava to, ali, jebiga, Mađari su takvi – dok u Evropi svi ćute, nema nikakvih debata, mi iskreno govorimo o svemu, pa direktno kažemo ono što mislimo. A zapravo je Orban baš takav. Bivšem američkom ambasadoru je doslovno rekao da je demokratija bulšit, i da to nije za nas – narodu treba reći ono što treba da misli. Ili je bolje da ne misli ništa. Ili da vodi rasprave, ali onako kako vlast hoće.

No, na kraju moram priznati da nisu samo nacionalni radnici, konzervativci, rekli zbogom zdravom razumu. Svi smo pomalo poludeli, pa tako i istaknuti pisac Đerđ Špiro, koji odlično poznaje južnoslovensku književnost, Balkan, pa i srpski jezik (kao mlad dugo je živeo u Beogradu). U raznim intervjuima mađarske prilike upoređuje sa Balkanom, tvrdeći da se Budimpešta balkanizuje baš zbog nas, vojvođanskih Mađara, koji smo se doselili u glavni grad gde širimo balkansku (ne)kulturu.

Baš sam ponosan – ako nas šačica sa juga, odnosno sa severa Srbije, možemo da zarazimo centar nacije, onda ćemo valjda imati snage i da zemlju dezinfikujemo od navedenih gluposti. I bolesti.