Beton br.235
Nedelja 03. oktobar 2021.
Piše: Aleksandra Sekulić

Avganistan – Kensington


Dok je svet na internetu uživo pratio povlačenje američke vojske iz Avganistana i pokušaje očajnih ljudi da pobegnu iz gradova koji su padali u ruke Talibana, u slobodnom padu u ambis neprekidnog protoka slika i sadržaja socijalnih mreža pojavio se i snimak „Kensington Avenue, Philadelphia, March 10“, uz nečiji komentar u smislu „evo kakvu su demokratiju mislili da šire“. Često su ove dekontekstualizovane analogije slabo zanimljive i ne bi se zadržale dugo pod pritiskom hiljada sledećih, ali ovaj je snimak već naslovnom svojom slikom bio toliko zastrašujuć, da se ubrzo samostalno proširio u sopstvenom kontekstu. Snimak je deo bogatog niza videa na YouTube kanalu pod nazivom Hood time, i nastao je, kao i prethodni i sledeći koje dele Hood time i Kimgary, u vožnji po Kensingtonu u Fildalefiji, avenijom Kensington i okolnim ulicama, snimajući ih fiksiranim mobilnim telefonom. Snimak koji je datiran 10. mart 2021, nastao je noću. Pod uličnim osvetljenjem, kod ulaza u železničku stanicu, naziru se grupe ljudi, ogrnuti ćebadima ili u jaknama, okupljeni oko vatre koja gori u buretu; uznemirava i postapokaliptični izgled same ulice prekrivene đubretom, i položaj vatre – na samom trotoaru ispred ulaza u stanicu. Kako nas video vodi niz ulicu, vidimo ljude koji se teturaju i kopaju po đubretu, čuje se avetinjsko hučanje voza, i neki krici, devojka viče na nekoga držeći mobilni na samom kolovozu, i vidimo ljudske prilike sklupčane pored zatvorenih kuća i zgrada. Neki se savijaju u struku i stoje kao prepolovljeni, pored jedne prodavnice koja radi nalazi se još jedna vatra, i u njenoj blizini uz zid je prislonjen čovek koga naslućujemo ispod ćebeta koje ga prekriva, zatim vidimo kako se dalje od njega pridiže starica uz pomoć štapa, a pored nje neko nabacuje karton na vatru od đubreta, takođe na trotoaru, po kojem, kako prolazimo, vidimo još umotanih ljudskih prilika, potpuno polegnutih. Napuštena jakna prebačena preko šipke poprima položaj ljudskog bića pored nje, koje se u sličnoj jakni savija tako da mu ruke dodiruju trotoar i tetura se, ovu situaciju kao da posmatra čovek iza njih, ali zapravo ne posmatra, klati se dok stoji. Prolaze ljudi na biciklu, sa koferima, u invalidskim kolicima, sa kesama. U jednoj od ulica vidimo grupu ljudi koji se savijaju, uspravljaju, jedna žena sedi i pokušava da špricom nađe venu, i za to vreme jedan čovek igra po ulici bockajući špricom prste.

Ovaj silazak u Had nije snimak iz vremena prve godine pandemije, karantina koji je beskućnike najgore pogodio, kako bi se prvo pomislilo. Ovaj je snimak jedan od mnogih, gotovo redovnih obilazaka Kensingtona u Filadelfiji; menjaju se godišnja doba ali situacija je slična. Nekada deo grada u kojem su živeli radnici, Kensigton je pogođen de-industrijalizacijom 1950ih doživeo velike promene u organizaciji života, a u filmu „Roki“ može se videti kako je izgledao 1970ih. Jedna od sagovornica u videu “Faces of Kenington” na kanalu „Morals Over Money“, koja je rođena i odrasla u ovom kraju i sada je jedna od mnogih hiljada korisnika opojnih droga na Kensigton aveniji, svedoči o nekadašnjoj unutrašnjoj podeli na strane železničkog mosta – sa jedne strane irska a sa druge strane afro-američka kultura, i mešanja nije bilo. Ali sada, kaže ona, tih podela više nema, jer „svi su u ovome zajedno“. I to nas vodi u situaciju u kojoj je Kensigton „proslavljen“ kao najveće otvoreno tržište opijata u tom delu SAD, verovatno i šire. Sami ljudi na ulici svedoče da nigde na svetu nije tako. 1990ih droge su bile prisutne, kao i svuda, ali je 2000ih, kako se vidi u u studiji “Heroin Trafficking in the United States” CRS iz 2019. godine pojavom konkurentskih snabdevača heroinom, cena pala, tako da u ovu aveniju pristižu ljudi ne samo iz drugih delova grada, već i cele države. Nastajala su improvizovana naselja ljudi koji su zavisnici i potreban im je stalni pristup dilerima, te su šatori na napuštenim delovima uz prugu ili napuštenim zgradama bili uobičajeno stecište, a sad su čitava naselja na trotoarima i u parku pored gradske biblioteke, i grad je u stalnom izazovu da omogući neko rešenje za ovu situaciju, posebno u poslednjoj deceniji kada se SAD suočavaju sa „krizom opijata“. Na snimcima se može videti kako policajci hodaju trotoarom i proveravaju polegnuta tela ljudi; oni sa sobom nose zalihe leka Narcan kojim ih vraćaju u svesno stanje, iz komplikacija zbog overdoziranja. Ono što gledaocima nije jasno i dalje jeste kako je moguće da se svakodnevica javnog drogiranja i umiranja normalizovana na samoj ulici. Tu nam pomaže i statistika o „krizi opijata“ koja se sve češće imenuje epidemijom, izveštaju “US Opioid Crisis“ (Council on Foreign Relations). Fentanil je sintetički opijat koji uveliko prestiže heroin kao najsmrtonosnija droga na ulicama Kensingtona. Administriran u bolnicama protiv bolova, uz još neke od lekova koji izazivaju zavisnost, sada je na ulicama, nekoliko desetina puta jači od heroina, i često kombinovan sa heroinom u prodaji. Narcan ne pomaže na isti način kao sa heroinom u slučaju overdoziranja fentanilom, a zbog njegove ogromne snage i nepreciznog doziranja kod dilera, dešava se da ova mešavina odnese na Kensigtonu u toku samo jednog vikenda nekoliko stotina života. Najviša stopa smrtnosti u SAD dostignuta je 2020. godine, i 75% umrlih su belci, pokazuje tabela, a posebnu studiju o „smrti iz očaja“ dostavili su ekonomisti En Kejs i Angus Diton (Anne Case and Angus Deaton) u tekstu u Vašington Postu “The Media got the Opioid crisis Wrong. Here Is the Truth”, koji statistički pokazuje kako je od izbijanja ekonomske krize 2008, učešće ljudi bez fakultetskog obrazovanja u ekonomiji rapidno opalo, uz 40 godina stagnacije zarada, te da bez perspektive, uz porast psihičkih oboljenja, raste broj zavisnika od opijata. Ratni veterani imaju za 50% veće šanse da postanu korisnici opijata, obaveštava nas studija o smrtnosti veterana zbog slučajnog trovanja, po istraživanju objavljenom u National Library of Medicine u 2011. I zaista, ogroman je broj ljudi u invalidskim kolicima koje vidimo na snimcima, često u pratnji ljudi koji im omogućavaju da dođu do droge. U 2019. godini od overdoziranja opojnim drogama umrlo je 50 000 ljudi u SAD, što je sedam puta više od broja poginulih američkih vojnika u svim ratovima 2000ih, i tri uzastopne godine upravo zbog toga očekivana dužina života Amerikanaca po nacionalnoj statistici opada. U periodu decembar 2019 – decembar 2020, kako vidimo u istraživanju od 24. jula 2021 (izvor: Lancet), taj broj porastao je na 95 000.

Njujork Tajms objavio je 2018. godine članak o Kensingtonu „Zarobljeni u supermarketu heroina“ (Jeniffer Percy: Trapped in the Wallmart of Heroin), u kojem se autorka teksta mesecima susretala i istraživala priče ljudi koji su „zaglavljeni“ u Kensingtonu. Među njima je i Mark, vojni veteran, koji se posle ranjavanja u Iraku, u bolnici lečio oksikodonom, razvio zavisnost, i zbog visoke cene leka prešao na pristupačniji heroin. Kada je na Kensington aveniji uzeo heroin, nije znao da je „začinjen“ fentanilom, sa koga je pokušao da se skine, kao što je uspevao da se očisti od heroina nekoliko puta, ali nije uspeo zbog užasnih bolova. Kaže da mu je tada postalo jasno da neće otići sa Kensingtona.

Oksikodon je jedan od opijata čija je raširena upotreba u bolnicama dovela do tragičnog porasta zavisnosti kod pacijenata i ovog porasta smrtnosti od opijata. U julu 2021. godine u Gardijanu je izašao članak o tome kako se velike farmaceutske kompanije „izvlače“ od odgovornosti za, kako se procenjuje, 600 000 smrti zbog opisanog „guranja“ opijata kroz zdravstvene protokole, odnosno plaćaju vansudske nagodbe u ukupnoj vrednosti od 26 milijardi dolara. Porodice žrtava i oštećenih su snažno protiv ovog zataškavanja (na primer, kompanija Johnson & Johnson i dalje tvrdi da su se ponašali savesno), i ne prihvataju da to bude samo još jedno otpisivanje poreza, već traže krivičnu odgovornost. U Zapadnoj Virdžiniji u toku su procesi protiv kompanija McKesson, AmerisourceBergen and Cardinal Health. Purdue Pharma je u žiži javnosti zbog plana bankrota, koji bi omogućio familiji Sackler da se uz plaćanje 4,5 milijardi dolara izuzme od daljih optužbi; dakle, odšteta za porodice bila bi po 3500 dolara, a familija Sackler bi zadržala deo profita od prodaje opijata OxiContin, kako prenosi Gardijan. U istom članku, Ed Biš, čiji je sin preminuo od overdoziranja OxiContinom, kaže: “Svi uzimaju zdravo za gotovo da će kompanije platiti koju milijardu dolara i da niko pritom neće reći da nešto nije bilo u redu? Pa u kakvom to svetu živimo da ljudi to mogu da prihvate?”

Za to vreme, odvija se po ko zna koji put, pokušaj grada da reši situaciju u Kensingtonu. Na snimcima iz avgusta 2021. na kanalu Hood Time i na drugim objavljenim snimcima, vidi se napor gradskih službi da na štandovima promovišu rehabilitaciju, da premeste ljude iz šatorskih naselja i da organizuju distribuciju sterilnih igala. Ukoliko je Mark, veteran o kojem smo čitali, živ, to bi bio uobičajeni ciklus raseljavanja i, ubrzo, vraćanja, jer nemaju kuda dalje. Snimak Kensington avenije od 5. septembra pokazuje da se ova zlokobna ulica vratila u svoju rutinu, i to masovnije nego pre.

I ovde se vraćamo na temu Avganistana, najvećeg proizvođača opijuma, u susretu sa viškom sintetičkih droga na tržištu. Neki su vojnici tamo bili poslati, i pitanje je vremena kada će se na neki način vratiti, ali Avganistanu na Kensingtonu. Nama ostaje slika propovednika koji na ulici drži obema rukama glavu jednog od polusvesnih ljudi na Aveniji Kensington i recituje mu novozavetne poruke, dok se oko njega i dalje neometano odvija ekonomija ove ulice, vredna milijardu dolara.

Armatura arhiva

2021.

2020.

2019.

2018.

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.

2012.

2011.

2010.

2009.

2008.

2007.

2006.