Beton br.141
Nedelja 30. novembar 2014.
Piše: Goran Cvetković

UPOZORAVAJUĆA IRONIJA

Ban bank, prema delu Jožefa Katone, reditelj Urban Andraš

premijera u Novosadskom pozorištu – Újvidéki színház, utorak 25. novembar 2014.

 



Skoro šekspirovski je komponovan tekst klasika mađarskog nacionalnog romantizma, Jožefa Katone. To je slikovita, razigrana fabula, puna plemenskih i plemenitaških aktivnosti – organizovanje pobune nacionalno osvešćenih Mađara iz XIII veka, koji pate pod diktaturom nekog pomeranijskog i španskog konglomerata feudalne vlasti, puna ljubavnih problema zaljubljenih prinčeva u lepe žene kraljevih pomoćnika, puna strasti – one nacionalne, one ljubavne i one ratničke. Tu su vladari i vladarke, naslednici i rođaci, tu su preljube, poniženja, osveta, ubistva na dvoru, ubistva u bekstvu, osvajanje vlasti, održavanje, vlasti, promena vlasti, tragedije velikih razmera, masovne smrti i uništenja. Prava romantičarska nacionalna freska o uspostavljanju nacionalnog identiteta Mađara u pustarama Panonske nizije, novo-osvojenoj postojbini naroda lutalica i surovih ratnika, na brzim konjima i sa oštrim sabljama. Ali baš u tom tekstu Andraš Urban našao je prostor za temperamentnu političku raspravu o široko postavljenom nacionalizmu, kako ga god ko zvao i poimao. Jednostavno, reditelj je shvatio da je svaki nacionalizam bolest, a pogotovo je bolest u sredinama koje su sačinjene od više različito istorijski formiranih naroda, koji su prinuđeni da žive jedni sa drugima i, da bi preživeli, nađu način kako da izbegnu stalni rat oko supremacije. Zato je Urban dao glumcima da sve delove originalnog komada igraju drastično prenaglašeno.

541618_ban-bank01-foto-novosadsko-pozoriste_f


Ipak, obukao ih je u savremena listerska odela modernih političara koje viđamo na televiziji i u skupštinama, dao im je mikrofone i providne, elegantne stalke, dao je glumici da igra glavnog viteza pretendenta na presto, čiji je glavni argument za organizovanje pobune Mađara protiv Pomeranaca – što je vladarka žena, supruga odsutnog kralja koji učestvuje, kao i Ričard Lavlje srce, u Krstaškim ratovima. Glumca koji igra visokog sveštenika, zaljubljenog u ženu Velikog Vođe – Ban Banka, skine do gole kože i pusti ga da onaniše na sliku i priliku svoje neostvarene ljubavi, koju kasnije opije, iskoristi i obruka, što sve izazove pravi pokolj na dvoru i u državi. Sve te slike ređaju se prvo onako kako ih je sklopio pisac Katona Jožef, a onda ih Urban Andraš prekine i pusti glumce da se dobrih petnaestak minuta sukobljavaju oko tema koje su u osnovi postavljene – o naciji i opstanku naroda Mađara u okruženju, o opstanku u Srbiji, među Srbima, u Evropi, u svetu, u istoriji, u jeziku, u predanju u moralu..., i sve to izaziva burne reakcije, uvrede i tuče među glumcima. Sve to deluje kao neka uličarska svađa, a teme su uzvišene i važne za istoriju i za sva vremena. I tu je suština ironije i početak kritičkog preispitivanja mitologema koje nas večito opterećuju i teraju sve narode na večiti međusobni rat i uništenje.


Vrhunac predstave je bio u pevanju raznih istorijskih himni sa terena koje su naseljavali Mađari od srednjeg veka do danas. Uključena je i otpevana na mađarskom jeziku i poznata Hitlerova himna Dojčland, Dojčland, uber alles, zapravo originalno austrijska himna iz srednjeg veka. Ali glavna poslastica tek tada počinje. Posle vrlo slabog aplauza na ovako otpevano finale predstave – jedan glumac izađe na proscenijum i predloži malu društvenu igru sa publikom. On postavlja pitanje: „Kada biste napustili svoju domovinu?“ I onda počinje da ređa: „kad evro bude 200 dinara, kad se odreknemo evropskog puta, kad NATO bude bombardovao Srbiju, kad počne opšta mobilizacija...“ I ponudi svima da na pomen određenog događaja napuste salu. Na kraju je u pozorišnoj sali ostalo samo nekoliko ljudi, a zatim su i glumci izašli u foaje, da prime zasluženi dugi aplauz.


novosadsko-pozoriste-ujvideki-sinhaz_660x330


Glumci Újvidéki színház - Novosadskog Pozorišta: Danijel Husta, Silvija Križan, Zoltan Šimer, Ganbrijela Crnković, Arpad Mesaroš, Emina Elor, Atila Mađar, Atila Nemet, Terezija Figura, Gabor Pongo, Danijel Gomboš, Aron Balaž i Agota Ferenc – pokazali su veliko umeće, energiju i disciplinu, tako da su mogli da izvedu ovaj složen i potreban pozorišni događaj – nacionalnu dramu, protumačenu kao društveno-korisnu pozorišnu predstavu, kako stoji u podnaslovu. Gledali smo još jedno ozbiljno smišljeno i nadahnuto izvedeno delo reditelja Urbana Andraša i članova Újvidéki színház - Novosadskog pozorišta koji su ponovo pokazali da su u samom vrhu pozorišta u čitavom balkanskom regionu. Čestitam.

AntiCement arhiva

2018.

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.

2012.

2010.

2009.

2008.

2007.