Oštar strip o bokseru čija ga narav vodi kroz svet ogrezao u prevaru i izdaju.

Netrpeljivost je prejaka da ne bi raznela onoga ko je nosi u sebi. Bokser o kome govori ovaj strip sve svoje probleme bi da reši u ringu. Sve ono što ga mori tera ga da se iskali na protivniku. Bez zadrške i bez granica.

U stripu srećemo i plemenitost pobune protiv sredine, one koja bi  da te odredi na svoj način, koja bi da te meri svojim metrom. Spremnost da se plati svaka cena za svoj izbor. Odabir svog puta kojim se ide. Primati svaki udarac i ostati na nogama. Uzvratiti. Svom snagom. Svima koji stanu na liniju i uđu u ring. Biti čovek sa željom da se otrgneš iz zadatog okvira.

To je bokser Vitko u Baruovom stripu Razjaren. Napustivši porodicu i školu, željan novca, željan bekstva iz pariskog predgrađa, uselio je nemire u sebe. Nije vodio računa o prevarama na koje naleće. Nedovoljno obrazovan našao se u raljama ljudi koji prevarom pokušavaju da zgrnu bogatstvo. On je želeo da sa malo izgovorenih reči i puno besa u svojoj duši stigne do vrha. I vrh se video. Bio je blizu, ali igra velikih brojki, igra iza kulisa bokserskog života nije bila za njega. Vitko je imao svoje udarce, na licu je nosio masnice koje je zaslužio, jer nije se borio na pravi način i to je bio njegov život.

Nosio je sećanja na najboljeg prijatelja, imao je i sram jer je napustio porodicu. Nevolje koje ga sustižu vraćaju ga na početak, u sobu iz koje je otišao, u kraj iz koga je pobegao. U njima je našao mir i podršku. Ali, svo ono đubre koje je okovalo plemenitu veštinu, bilo je prosuto na njega u jednoj spletki koja se završila ubistvom za koje je optužen upravo Vitko. Time je njegova karijera uništena, a on je postao simbol predgrađa, simbol za koji se izopštenici iz predgrađa bore i u koga se ugledaju.

Vitko je lik od malo reči i puno snage. Ima u njemu puno želje da se pokaže i dokaže. Ima i one arogancije koja proističe iz neobrazovanosti. Ali, najviše je u njemu časti koja ga vodi i koja mu stvara mnoge nevolje u životu. Kada se tome doda i malorekost kojom sakriva sav bol koji  nosi u sebi, pred nama izranja lik pun besa, lik koji je uvek na ivici eksplozije. Razjaren do granica izdržljivosti.

Čitalac u Baruovom stripu može pronaći snagu i dostojanstvo odbačenog. Stati nasuprot rivalu, stati nasuprot sveta, stisnuti pesnice i zube i uzvratiti udarce. I udarati sve jače i jače, da bi dokazali nevinost koja inspiriše i pokreće.

To je priča o Antonu Vitkovskom. Boks je njegov nastup, iskaz i suprostavljanje uobičajenom redu stvari. Želja da se dokaže njegovo je  gorivo. Sam protiv sveta njegova je sudbina. Potekao iz francuskog predgrađa. Bez perspektive i privilegija. Simbol francuskih predgrađa i nada da se besperspektivnost može pobediti. Vitkovski u ovom stripu uzleti pun besa, padne zbog prevare i ustane na noge da bi postao simbol pobune potlačenih i uniženih.

Razjaren je strip brzog tempa, koji sirovost boksa koristi da bismo se setili koliko često stišćemo pesnice u džepovima, a nikada ih ne ukrstimo sa onima koji kidišu na nas bez milosti.