Beton br.141
Sreda 09. april 2014.
Piše: Goran Cvetković

POETIKA DOKUMENATA

O S(a)vesti – Esej u pokretu o Dadi Vujasinović, autorski projekat Sanje Krsmanović Tasić

premijera u BITEF teatru 7.-og aprila 2014.

 

 

 

Novinarka Dada Vujasinović pronađena je u porodičnom stanu mrtva jednog jutra davne 1994. Godine. Pored nje je bila lovačka puška, pa je policija utvrdila da se ova mlada žena u trenutku nervnog rastrojstva ubila. Taj zaključak je više oputa osporavan, istraga je uz mnoge peripetije ponovo pokretana, prolazile su godine, ali do dana današnjeg nije pouzdano utvrđeno šta se zaista desilo sa ovom novinarkom koja je svojim istraživačkim člancima izazivala burne reakcije tadašnje vlasti i mračnih sila u Srbiji. Autentične reportaže sa hrvatskog i bosanskog ratišta, koje je ova novinarka Duge slala u svoju redakciju, nisu se uklapale u propagandno novinarstvo koje je tada bilo na ceni. Ubrzo je od nagrađivane i perspektivne novinarke, Dada Vujasinović postala neželjena osoba u svetu informacija, a onda i opasnost pa, verovatno i žrtva tajnih moćnika iz ratnog i supernacionalističkog lobija Srbije. Mnogo je tekstova o njenom radu, životu i smrti napisano, mnogo je TV feljtona i istraživanja objavljeno za ovih dvadest godina od smrti Dade Vujasinović. Ona je postala, pored Slavka Ćuruvije, simbol ubijanja slobodnog novinarstva i ostala, svojim tekstovima, izjavama i konačno, svojim životom i smrću, da bude moralna paradigma poštenog i hrabrog novinarstva. Bila je u profesiji u kojoj se te vrline retko nalaze, a kad se u njihovoj doslednoj primeni ide do kraja, jedina odbrana kojoj pribegavaju ugrožene moćne elite jeste smrt. Utoliko je poštenje i hrabrost u novinarstvu veći izazov, a pisanje za novine postaje ozbiljno oružje u borbi za pravdu i istinu – pa ko koliko izdrži.

 

Dada-714x400

 

Sanja Krsmanović Tasić je glumica i performerka, stasala u DAH Teatru, gde je učestvovala u mnogim angažovanim predstavama i projektima. Pored toga, ona je bila i bliska drugarica novinarke Dade Vujasinović: odrasle su u istom novobeogradskom bloku, išle u istu školu, a onda je Dada Vujasinović umrla pod sumnjivim okolnostima nasilnom smrću. Njena drugarica iz detinjstva, Sanja Krsmanović Tasić, pratila je sve te događaje i preživljavala sve uspehe i krize koje je preživljavala njena bliska prijateljica. I sve te svoje slike i sećanja, sakupila je u jedan poetski žalosni dramski materijal, sastavila složenu predstavu, uz pomoć brojnih saradnika i izvela je na jedan dan pred godišnjicu zagonetne nasilne smrti premijeru S(a)vesti – eseja u pokretu o Dadi Vujasinović. Ovaj dokumentarni sklop sekvenci sećanja, podsećanja, citata, dokumenata i izjava prikazan je pozorišno izuzetno uzbudljivo i ubedljivo. Naime, umesto da sklopi činjenice koje je otkrila i kojih se setila, koje je čuvala godinama da ih sada iznese, umesto da te činjenice uobičajeno prebaci u neku vrstu dramske ili kakve druge radnje: priče, dijaloga ili monologa, Sanja Krsmanovic Tasić je podelila u fusnote. Na podu BITEF Teatar postavljeno je desetak malih transparenata – kao dečje zastavice za mahanje na predsednikovim rođendanima – na kojima su ispisane reči – šifre, nazivi scena koje ća nam prikazati.

 

sanja tasic

 

I onda – počinje Igra Istine – gledaoci, na poziv glumice, sami određuju KOJA će se zastavica oboriti, kao kad šahistima istekne vreme za smišljanje novog poteza na turnirima, pa im padne zastavica razmišljanja – a onda se pod nazivom tog malog transparenta – izvede jedna scena iz tako sklopljene predstave. A scene se zovu: SFRJ – BLOK – GODINE – RADNO-RATNA BIOGRAFIJA – ETIKA – LIČNO – LADA – ČIPS I PIVO – ISTRAGA – GLISTE – UTISAK – POLOŽAJ TELA – GOVOR – DANAS i sve su rešene na sasvim poseban i različit način. Neka scena je samo otplesana, neka scena je snimljena pa se emituje na video projektoru, neka scena se sastoji od čitanja intimnih pisama, neka sadrži dokumentarni snimak neke davne TV emisije u kojoj je novinarka bila gost i davala izjave o strahu i savesti, neka scena je prepričano odrastanje u blokovima, pojedina scena je samo redosled fotografija od detinjstva do smrti novinarke, ali sve scene su visoko poetske, pozorišno maštovite i vrlo, vrlo sugestivne. Veliki rad cele ekipe saradnika i prijatelja autorke i performerke Sanje Krsmanović Tasić umnogome se isplatio. Blagost i ljudska toplina koji daju osnovni ton cele predstave, pravi je način duboke pobune protiv nasilja i smrti. Autorka je pokazala i veštinu i darovitost u izboru sredstava izraza, ali najvažnije je što je svojim plemenitim delom približila hrabri i tragični lik Dade Vujasinović publici i stvorila neizbrisiv spomen ovoj hrabroj i tragičnoj mladoj ženi, koja je platila mnoge račune vremena, iskušavajući sile mraka u kome je nestala.

AntiCement arhiva

2018.

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.

2012.

2010.

2009.

2008.

2007.