Beton br.141
Ponedeljak 01. februar 2016.
Piše: Saša Ćirić

NEMA WEB ZABAVE ZA DOKONE KĆERI

Želimir Periš: Mima i vaše kćeri (24 sata, 2015)


Postoji nekoliko razumnih napomena koje treba imati u vidu kada se čita tzv. žanrovska proza. Ova vrsta proze: triler, noir, krimić, horor, ljubavni roman, SF, distopija, uključujući i one prozne hibride u kojima dominira matrica žanrovskog pisma, jeste proza koja počiva na normativnoj poetici u kojoj dobrim delom dolazi do poklapanja čitalačkog horizonta očekivanja i strukture romana. Tip zapleta, komponovanje fabule, profil likova, motivacija radnje, sve to počiva na izvesnom shematizmu, koji je, literarno gledano, nedostatak, ali recepcijski to je ne samo prednost, već i vrlina, to je razlog zašto se žanrovska proza kupuje i čita, bolje reći konzumira. Konzumacija se od čitanja razlikuje zato što je jednokratna i halapljiva, bazična energetska vrednost su joj napetost i uzbuđenje, hrli se kraju gde nas očekuje rasplet i pad tenzija. Neretko, rasplet izaziva razočaranje jer rešenja prkose zdravom razumu i logici verovatnosti, ali finalni recepcijski uvid ne poništava uzbuđenje konzumacije, pa ni želju za novom porcijom žanrovske proze. Sve ostalo što nije neposredan deo zapleta, socio-politički kontekst ili natruhe erudicije, tek su dekor zapleta i nemaju autonomnu vrednost ni svrhu.


pet-vrhunskih-kriminalistickih-knjiga-koje-morate-procitati-482x321-20150834-20150828194940-dccced9e802a0ebe4bb152fef6784659


Drugi roman o Mimi Želimira Periša Mima i vaše kćeri donosi iskorak u odnosu na prvi nastavak na tematskom planu: iz oblasti kriminala zaplet je vezan za polje patologije ljudske seksualnosti, iako, razume se, osnovna napetost ostaje između „organa reda i mira“, tačnije poretka koji simbolizuju a koji predstavlja lik detektiva, i „sila haosa i bezumlja“, na čijoj se pokretnoj i teško odredljivoj granici nalazi glavni lik serijala, Emilio ili Mima, informatičar bez posla, kompjuteraš po zvanju i neka vrsta detektiva sticajem okolnosti. Jezgro zapleta u drugom nastavku ispunjava strah od izvesnog Pervertita, blogera i istraživača seksualnih perverzija, za koga Mima sumnja da je odgovoran za otmicu i ubistvo norveške turistkinje i za pedofilne aktivnosti. To jezgro donekle podseća na film Sedam Dejvida Finčera, jer i tzv. Pervertit iz romana Želimira Periša, koji ni izdaleka nije tako brutalan i ubilački nastrojen, nastupa programski, istražujući polje tzv. seksualne nastranosti, o čemu piše blog potkrepljen snuff fotografijama. I sam glavni lik romana u jednom trenutku zaključuje da to što radi Pervertit ne prelazi granice zakona (odgovornost za nestanak Norvežanke ostaje sumnja i radna pretpostavka istrage).


S druge strane, sadržaj blogova i njihov programski karakter njihovog autora dovodi u blizinu naratora De Sadovih spisa, sistematskih ništitelja hrišćanskog moralnog učenja, posebno kad je u pitanju ljudsko telo i ljudska seksualnost. Ipak, Perišovog tajanstvenog lika ne zanima toliko verska dimenzija moralnih i pravnih zabrana kojima je definisano ispoljavanje seksualnih nagona. Pored desadovskog panseksualizma i kršenja normi i konvencija, njega zapravo zanima artificijelnost seksualnosti, oni „žanrovi“ polnih odnosa koje aranžira um a ne puki nagon, oni koji se direktno suprotstavljaju osnovnoj svrsi seksualnog čina, prokreaciji, što je takođe desadovska poenta. Otuda artificijalni hedonizam za Perišovog lika može biti i suzdržavanje, odnosno mentalno suzprezanje polne aktivnosti u okolnostima kada postoji sijaset erotskih nadražaja, sa ciljem da se finalni kopulativni užitak odloži, odnosno postigne što jači i neobičniji efekat. Drugi je za Pervertita tek instrument ili igračka u postizanju užitka, kao kod De Sada, ali Pervertit ne poseže za nanošenjem boli ili ubistvom kao ultimativnim preduslovom tog užitka. Zoofilija i korišćenje narkotika, seks sa maloletnicima, incest, prisiljavanje na odnos su načelno dopušteni.


Narativni pejzaž je aranžiran u skladu sa seksualnom patologijom kao značenjskom dominantom romana. Miminog starog prijatelja, inspektoru Babića, opseda strah da će njegova 15-godišnja ćerka, kojoj kupuje računar, biti obmanuta i zlopotrebljena na internetu, kao što se to desilo njenoj vršnjakinji, čije su golišave slike osvanule. Istina, iako je prvi efekat koji je ova 15-godišnjakinja doživela bio šok i samoizolacija, kasnije pristaje da se slika za erotske magazine, koristeći talas skandalozne popularnosti. Mimina ćerka opet, istina punoletna, bavi se eskortom ili visokom prostitucijom, dok je Mimina glavna pomoćnica u poslu hakerskog otkrivanja podataka vezanih za istragu tzv. Dodola, osoba koja je otišla iz Hrvatske u Portugal da bi se operisala i promenila pol, iz muškog u ženski.


Krajolik naracije je zapravo crnotalasni, jer ako bismo zanemarili dinamiku istrage koju Mima preduzima na svoju ruku, kao amater, jasno je da je maleni primorski grad gotovo nalik na Gotam siti pre pojave Betmena: nasuprot kriminalca Krše koji kontroliše ilegalne aktivnosti u gradu stoji lik političara sa duplim dnom, koji javno deluje u korist građana i radnika propalih fabrika, dok si noću daje odušak u seksualnim perverzijama, u koje spada i seks sa maloletnicama, a čini se i otmica mlade Norvežanke. Mimin sused je lečeni narkoman, Jere, koji heroin menja za kombinaciju lekova i alkohola. Sve se inače odvija u rujansko doba najezde komaraca i neočekivanih žega, te njihovi ujedi imaju biblijski prizvuk zaslužene kazne koja ne prestaje.


Još jedan iskorak u odnosu na žanrovsku noir konvenciju, u drugom romanu o Mimi daje dalje profilisanje ovog lika. U prvom delu on jeste delovao van zakona smislivši Malu pijacu na internetu, ali njegov cilj je bio realizacija copyleft aktivnosti: slobodna, nenadzirana, neoporezovana razmena dobara, što se izmetnulo u prostor za nekontrolisanu trgovinu narkoticima. Dakle, zamišljen je kao lik obdaren slobodarskim duhom i okolnostima života u ekonomskoj iznudici, koje ga nagone da prekorači zakon. U drugom delu, iako i dalje postoji poriv za delovanjem u ime pravde i zaštitom slabijih, što su žanrovske odlike super heroja, njegov lik je izložen psiho-fizičkoj degradaciji, na kraju i seksualnom maltretmanu, nema pank-mačo oreol, štaviše jedan je slabovoljan otac i haker raskrinkanog identiteta koji nije u stanju da se suprotstavi Kršinim kriminalcima.


Bez obzira kako će se triloška povest o Mimi razvijati, tačnije okončati u završnom nastavku, dobili smo u većoj meri noir epizodu, degradiranog junaka i neku vrstu podnevnog primorskog pomračenja koje preti da proguta ceo grad i cementira nova pravila igre.

AntiCement arhiva

2019.

2018.

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.

2012.

2010.

2009.

2008.

2007.