Beton br.141
Petak 24. januar 2014.
Piše: Igor Đorđević

BILO JEDNOM…, PONOVIĆE SE

Fabien Nury i Sylvain Valée: Bilo jednom u Francuskoj (Fibra, Zagreb, 2013)

 

 

 

 

Priča počinje u rumunskoj Besarabiji 1905. u vreme pogroma Jevreja koje je sprovodila ruska carska vojska. Tada nije bilo milosti ni za koga. Letele su glave, ubijala se deca, sve zbog pogrešne vere. Ali, tu je samo početak priče, koja se seli u Francusku i vreme uspona nacizma. Nekadašnji dečak Joseph Joanovici, preživeli iz besarabijskog pokolja, dospeo je u Francusku sa svojom suprugom Evom. On je nepismeni sakupljač starog gvožđa koji ume da grizući staro gvožđe proceni njegov sastav i kvalitet. On to radi nepogrešivo i zahvaljujući tome uspeva da se pokaže dobrim u poslu koji obavlja. Ali, on ima još jednu vrednost koja ga čini drugačijim: on je beskurpulozan i spreman na sve da bi opstao i obogatio se. Nikada ne završivši školu on je uspeo da stvori svoj sistem računanja u kome zarada i novac brišu tragove zločina.

9

Ovim prepričavanjem pokušavam da vas uvedem u svet stripa koji je objavila zagrebačka „Fibra“ u oktobru 2013. pod nazivom „Bilo jednom u Francuskoj“. To je inače integral sačinjen od originalnih šest albuma, scanariste Fabien Nury i crtača Sylvain Valée, koji su u Francuskoj objavljivani od 2007. do 2012. godine.

U čemu je vrednost ovog stripa, zapitaćete se. Ona se nalazi u svemu onome što iščitavamo sa stranica stripa koji se suočava sa mitologijom francuskog Pokreta otpora, preispituje moralne norme mnogih učesnika važnih događaja, dotiče se mnogih sakrivenih nedoumica i rasvetljava metodologiju kolaboracionizma i pristajanje u vremenima okupacije.

 

Centralni lik ovog stripa Joseph Joanovici sposobni meštar i sakupljač starog gvožđa koga ne muče moralni skrupuli. Već pre rata, tačnije 1935. godine, uspostavlja veze sa Nemcima i distribuira im staro gvožđe i čelik i to prikrivajući tragova, preko Belgije i tajnih kanala, a sve uz saznanje da se materijal koji prodaje koristi u ratnoj industriji. Ali, njega nije briga jer posao dobro ide i donosi veliki profit. Taj uzlet iz 30-ih godina preti da se pretvori u pad nakon nemačke okupacije Francuske, ali beskrupulozni i spremni na sve okreću se kako je potrebno i pronalaze nove zaštitnike kod okupatora i mogu nastaviti svoj posao. Treba samo prepoznati kome treba šta dati. Jedni će vas prihvatiti ako im date novac, drugi će učiniti sve za vredna umetnička dela, treći vas „poštuju“ ako im privodite žene i podvodite maloletnike. Svega toga ima na stranicama ovog stripa. Joanovici, taj monstruozni lik, živi sa ljubavnicom, koja mu je verna pratilja, a sve vreme govori da je spreman sve da učini za svoju porodicu, premeće se i preokreće kako mu vreme i okolnosti to nameću. Odriče se vere, falsifikuje dokumenta, žrtvuje ljude, izdaje i prodaje ljude i - biva sve bogatiji. Nijedan posao mu neće izmaći. Biće glavni sakupljač gvožđa za čitavu Francusku, sve sakriven iza dokumenata koja mu izdaje Gestapo. I ne bi to davalo značaj ovom stripu da nema onog ključnog preokreta.

 

1

 

Kolaboracionista, koji je dobar trgovac, uočava pre drugih kako se događaji razvijaju i već krajem 1942. iznosi svoj uvid: „Vjetar se okreće, osjećam to. Švabe neće ovdje ostati zauvijek…i kada odu hrabri ljudi će se probuditi. Osjećat će se ponovo slobodnima. Slobodnima, ali posramljenima…htjet će od nekoga naplatiti sve ove godine straha i oskudice…“ „…ne smijem dopustiti da me svladaju osjećaji ili neka moralna dužnost.“ To je momenat preokreta kada bogati trgovac, štiteći svoje novce i imanje, odlučuje da promeni stranu. Njegova odluka je skopčana sa time da treba učiniti nešto po čemu će ga ljudi pamtiti. Koristeći svoje veze sa Nemcima i podmićujući na sve strane, on investira svoje bogatstvo u buduću sliku o sebi i oslobađa 150 zatvorenika iz nemačkih zatvora. Pritom, da se Nemci ne bi dosetili, u dva navrata izdaje brojne članova pokreta otpora. Joanovici je prepreden i monstruozan baš u toj svojoj spretnosti da navede ljude da ga slede. Ali njegova snaga potiče iz novca i načina na koji ga koristi. On je slika bogataša koji bi svuda opstao, jer za njega ne postoji ništa osim njega samog i tek deklarativno njegove porodice („Moja porodica je moja zemlja. Ostali mogu pomreti.“), ali i to je opovrgnuto jer bludniči sa ljubavnicom koja ga prati u stopu.

 

I značajni kolaboracionista postaje član jednog dela pokreta otpora zvanog „Čast i policija“. Zahvaljujući oslobađanju zatočenih, postaje poznat pod imenom Spas. To je njegova investicija za budućnost. To će ga ime štititi u godinama nakon rata. Gnusoba koju izliva u svet njega neće dotaknuti, neće ga uništiti. Njegovi plaćenici će ga spašavati iz nemačkih i iz francuskih zatvora. U samom pokretu otpora lako je pronaći odane ljude koji su morali sačuvati sebe, jer saradnja sa Nemcima je imala velikog zamaha i bila sveprisutna. Spašavanje i oslobođenje Francuske u ovom stripu prikazano je kroz scene u kojima Joanovici pregovara sa vođama kriminalnih grupa i ubeđuje ih da je trenutak da pomognu domovini tako što će se boriti sa Nemcima koji se povlače iz Pariza. Njegova argumentacija je jasna, dolaze novi dani kada ih Nemci neće više štititi i treba se vratiti pod okrilje Francuske. Fukara se okupila i sačuvala svoje guzice.

 

10

 

Dani oslobođenja su dani dokazivanja svog patriotizma. Mnogi političari i politikanti u tim danima pokušavaju što više heroja proizvesti, jer su narodu potrebni heroji da bi se okupili oko obnove i oporavka društva. Zato nisu spremni da preispituju šta se sve događalo u godinama okupacije. Francuske vlasti u prvim godinama nakon oslobođenja izdaju veliki broj potvrda da su ljudi bili članovi pokreta otpora. Iza tih diploma kriju se i oni poput Josepha Joanovicija koji je u ratu sakupio milijarde i postao bogatiji nego ikada pre. Sve to traje do trenutka kad francuska država počinje da češlja dosijea koja nalazi u centralama Gestapoa. I Joanovici biva optužen za podmićivanje službenika, krijumčarenje, trgovanje devizama, kontrašpijunažu, veleizdaju i ubistvo. Međutim, sposobni milijarder koristeći sliku posvećenog člana pokreta otpora pobija sve optužbe. Zahvaljujući novcima i vezama čovek može izbeći svaku kaznu.

 

Ništa se tu nije promenilo u decenijama koje su sledile. Pomislim samo koliko zlikovaca poput Jaonovicija hoda našim ulicama i šepuri se bogatsvom i vezama proisteklim iz niza zločina koji su počinjeni u novijoj epohi. Upravo situacija u Srbiji i nemoral koji nas okružuju čine ovaj strip još življim i još važnijim. Društva koja se ne suoče sa svojim zlikovcima i ne privedu ih pravdi uz jasnu osudu, ne mogu pokušavati da se razviju u pravom smeru i prihvate sve vrednosti ljudskih prava i jednakosti. Strip „Bilo jednom u Francuskoj“ ne dozvoljava mitologemama da sakriju suštinu i autori beskompromisno ogoljavaju prljavštinu koju ni jedno društvo ne sme zaboraviti da bi opstalo. Ona društva, koja su kao srpsko zagađena lažima, podlošću i koja su spremna da veličaju zlikovce i sumnjive bogataše, verovatno ne mogu shvatiti vrednost jednog ovakvog ostvarenja, jer ono ih podseća da se nismo zagledali u tminu naše zajedničke duše i osudili sve zlo koje je razjeda.

AntiCement arhiva

2018.

2017.

2016.

2015.

2014.

2013.

2012.

2010.

2009.

2008.

2007.